Iz zatvora u legendu, "Mala ptica" i "Panter"

Nova "epizoda" o legendama svetskih prvenstava donosi priče o Paolu Rosiju, Garinči i Lotaru Mateusu.Italijan je obeležio Mundijal 1982. u Španiji, iako je na njega stigao direktno iz zatvora, u kojem je proveo dve godine zbog umešanosti u nameštanje utakmica.&quot;Kada sam posle dve godine pauze počeo da igram, bilo je baš, baš teško. I podrška od selektora Bearcota, ali i saigrača, bila je važna&quot;, rekao je Rosi mnogo godina kasnije. Početak te planetarne smotre nije uopšte nagoveštavao da će ovo biti turnir, na kojem će zlatni dečko italijanskog fudbala ući u legendu. Na prva tri meča nije postigao nijedan gol, da bi nišanske sprave konačno namestio protiv Brazila, kada je upisao het-trik.&quot;Azuri&quot; su na putu do nove, treće titule prvaka sveta stigli apsolutno zasluženo,uz Poljsku pobedivši bivše šampione, Argentinu (2:1) i Nemačku (3:1), u finalu, u kojem je mrežu Šumahera načeo upravo Rosi. &quot;Pablito&quot; je proglašen za igrača turnira, a nešto kasnije i za najboljeg fudbalera sveta za tu 1982. godinu. Smatra se jednim od najvećih italijanskih fudbalera ikada, nacionalna ikona, a u plavom dresu je na 48 utakmica dao 20 golova. Rosi je tokom karijere igrao za Juventus i Vičencu, ali je u suštini bio jedan od onih igrača koji će ostati upamćeni isključivo zbog partija u dresu reprezentacije.GarinčaBrazil je imao i ima mnogo fudbalskih genija, ali jedan je Manuel Fransisko dos Santos ili jednostavno &ndash; Garinča. Iako je imao urođenu manu, jednu nogu kraću za šest centimetara, postao je jedan od najboljih fudbalera sveta svih vremena. Bio je otac četrnaestoro dece sa pet različitih žena, bio je alkoholičar, ženskaroš, varalica, a priča se i da je nevinost izgubio sa kozom!? Ipak, isti taj čovek je u zemlji fudbala postao Bog, Brazil je sa njim osvojio prvu titulu prvaka sveta 1958, a zatim i odbranio četiri godine kasnije, kada je Garinča bio najbolji igrač planetarne smotre. Problem za &ldquo;karioke&rdquo; u Čileu 1962. predstavljala je i povreda Pelea u drugoj utakmici takmičenja. Odgovornost i vođstvo selekcije je neko morao da preuzme. To je naravno palo na Garinču. U nokaut fazi je prvo sa dva gola eliminisao Engleze, dok su mu u polufinalu žrtva bili domaćini. I njima je dao dva pogotka. U finalu protiv Čehoslovačke, iako nije postigao gol, bio je nerešiva enigma za defanzivce. Svojim driblinzima ih je izluđivao, Brazil je slavio sa 3:1, a a Garinča je bio proglašen za najboljeg igrača turnira. Kako je igrao dovoljno govori podatak da su se lokalni novinari i spikeri pitali &quot;sa koje li je planete sišao ovaj mali?&quot;Lotar MateusMateus je na svetskim prvenstvima igrao još kao vunderkid (1982), ali i kao prekaljeni fudbaler sa 37 godina (1998). Ukupno ih je odigrao pet, stigao do dva finala, ono 1986. je izgubio od Argentine, kojoj se 1990. revanširao u Italiji. U svakom nastupu, &quot;panceri&quot; su stizali bar do četvrtfinala. Jedna od žrtava te generacije Nemaca bila je i Jugoslavija, koju su pobedili rezultatom 4:1, a Mateus je postigao dva gola. Kako je kasnije priznao, to mu je bio najbolji meč u reprezentaciji. Mateus kaže da Argentina te 1990. nije bila toliko jaka kao 1986, dok su i sami domaći navijači, Italijani, bili na njihovoj strani u finalu, pošto su &quot;gaučosi&quot; izbacili &quot;azure&quot;, a ni Maradona nije bio popularan u Rimu. Jedini gol u meču za trofej postigao je Breme u finišu, iako je Mateus bio zadužen za najstrože kazne. Ipak, prepusio je saigraču, pošto je imao problema sa kopačkama. &quot;Bilo je jedinstveno. Plašio sam se da ne uradim nešto pogrešno, da ne ispustim trofej&quot;, rekao je Mateus. Sve što je postigao tokom duge karijere, Mateus je to uradio predanošću i radom, koje je ispoljavao još kao dečak u školi, u kojoj je bio dobar matematičar, da bi paralelno sa fudbalskom karijerom, studirao i završio arhitekturu.