Može li Dušan Borković ponovo, četvrti put, da podigne šampionski pehar Evrope?"Boriću se, ne bi bio sportista kad bi rekao da neću, a opet s druge strane kad bih rekao da bi bilo lako, lagao bih. Za sada je sezona onako vrlo turbulentna, bilo je tu i nekih udesa, nezavršenih trka što me naravno jeste malo omelo u bodovima, ali u Francuskoj koju sam na uličnoj stazi imao jedno prvo mesto i drugo, tako da za sada sam i pored svih nezavršenih trka četvrti u generalnom, u Evropskom prvenstvu što je sjajno. Naravno, ostaje tu žal za nekim pobedama koje su bile u rukama, čak i na svetskim prvenstvima. Pre par vikenda na Hungaroringu sa pol pozicije sam startovao na svetskom prvenstvu i već u prvi krivini sam imao udes udario ma konkurenat iza mene i pao sam skroz na poslednje mesto, poslednje mesto moram da se vraćam. Ali sve u svemu uspešna sezona. Sledećeg vikenda me očekuje trka na stazi Pao Rikar, opet u Francuskoj, na Azurnoj obali. Biće dobra trka i biće jako vruće što je sigurno", rekao je Borković gostujući na TV Prva. Koliko je konkurencija jaka i koliko ste upoznati sa njom? "Nešto je slično kao u... Pričalo su dosta o tenisu posle neviđenog duela Noletovog. Nešto je slično kod nas kao na ATP turu, ovaj šampionat što ja vozim. Ima oko 1.200 vozača koji se širom sveta voze u nacionalnim, regionalnim šampionatima. Svetski i evropski su najjači, donose najviše bodova. To je nešto kao Grend slem i Masters 1000. Ja učestvujem u tim šampionatima i poenta je da se do poslednje trke, do finala, stigne u poslednjih 60. Znači prvih 60, od preko 1.200 takmičara. Tako da ja trebam da skupim bodove tokom cele godine da budem u prvih 60. Jer tamo se vozite pre final i finalne trke, poslednjih 30. I to je negde plan. Uglavnom, velika je stvar. Trke su prestižni sport, ako bi tako mogao da kažem. Mnogo novca, sponzora, fabrika automobila, fabrika ulja, nafte i tako dalje. Učestvuju u samim trkama i kažem, biti tu je već velika stvar. Ja na automobilu uvek imam 'Invest in Serbia', 'Visit Serbia', osim što promovišem sebi, promovišem i svoju zemlju. Na Hungaroringu smo imali ogroman banner preko deset metara gde je isto pisalo investirajte i posetite Srbiju. Tako da sam ponosan na to i kažem, koji god da budete na takvom takmičenju pred tolikom auditorijumom i publikom i preko 108 zemalja na televizijama se puštaju te trke. Za mene je velika čast i to radim već poslednjih 10 godina". Koliko vam znači godine iskustva? Koliko to može da pomogne? "Meni slabo, zato što sam jako temperamentan i ostao sam temperamentan. Nekako sam mislio da godinama će to da se smanji. Taj neki nivo adrenalina, ali slabo to kod mene ide. Tako da ja borim se i mnogo više nego što bi trebalo i neke trke gde možda mogu da završim treći, četvrti, peti, šesti da uzmem bobove. Ja se borim da budem na podijumu i desi se naravno, pošto je kontaktni sport, guranje i udaranje ima mnogo da neke trke i ne završim. Mislim da bih mnogo puta na samim šampionatima bio više kotiran još i više puta šampion samo da sam trke završavao".Bezbednost u saobraćajuŠta se uopšte radi kad se vozaču učini da mu izmiče kontrola nad automobilom? Kako se spasava iz takvih situacija? "Na ovom udesu su mi je prst za malo otkinut. Naprstila mi je kost palca i ligamenti su mi pukli, ruptura mišića je bila onako poprilično... Vozio sam sutradan sa oteklim prstom i bilo je jako bolno i bolno je i dalje posle dva meseca. Mislim da sam u evropskom peti ili šesti bio, ali sam uspio da završim. Zamalo sam pao u nesvest. Voziti trkački automobil je jako težak i naporan fizički. Voziti. Uspio sam sa polomljenim palcem da izvezem trku. Ne mogu da kažem da sam ponosan na to, nije baš skroz bilo pametno. Mogao da izazovem veću povredu. Pitali ste me šta se radi u takvim situacijama. To je nešto što je vrlo važno. Ja sam i promoter bezbednosti u saobraćaju. I vrlo je važno i to će se raditi narednih godina, naravno. Mislim kako država napreduje, zaista napreduje, krupnim koracima napreduje, da se radi i na nekoj ozbiljnoj stazi u Srbiji, gde ljudi osim što imaju priliku da normalno polažu. To je što ja kažem, čovek koji položi, on zna da upravlja automobilom. Uz sve dužno poštovanje prema svim ljudima koji upravljaju automobilom, oni samo upravljaju, da voze, to je već nešto malo ozbiljnije veštine... Pa tu mora da se prave razne edukacije. Ne mora da bude to trkačka staza kao trkačka staza, nego da bude neka staza malo ozbiljnija, da ima zone izletanja, tako dalje, da ljudi nauče šta se desi kad se auto zanese, šta se desi kada nešto vam prepreči put. Da li treba samo pritisnuti neophodnu kočnicu, pošto mnogo puta kočnica vas upravo dovede do sudara, jer vi ne upravljate automobilom dobro dok kočite. Nekad samo gas, kad date gas, će da vas spasi, da vas izvuče iz sudara, tako da mislim da ćemo u narednim godinama raditi na tome i da treba zaista mnogo raditi na bezbednosti u saobraćaju, ne samo odraslih ljudi, nego i dece. Skoro sam bio s Agencijom za bezbednost u saobraćaju u Kragujevcu na 'Pažljivkovoj smotri' gde je bilo dece od 7 godina. Oni kad vi naučite dete od 7 godina kako treba da se veže, kako treba da se prelazi ulica, jednostavna pravila saobraćanja, mi smo bića navike. Kad se dete navikne jednom, to traje kroz ceo život. Zaista ponosan sam što mogu da učestvujem u takvim kampanjama i ja sam srećan ako jedno dete čuje šta mi pričamo, posebno ovi od 16, 17, 18 godina što kreću da voze. Ako čuju i kako treba da se vozi od mene na nekim mojim edukacijama i smanje gas, puste nogu s gasa, ne voze u, da kažem kako god ružno zvuči, smrt, pošto se to često dešava. Ja ću biti srećan i nekako misija mi je ispunjena". Kako mi u Srbiji vozimo? Kakvi smo mi kao vozači? Kakvi smo u saobraćaju? Jesmo li bahati, agresivni ili toleranti? "Ima mnogo boljih i gorih, ali svakako da mi treba da idemo ka tome da budemo još bolji i da poštujemo saobraćaj, da ne sedamo... Pijenja kod nas ima toga dosta, imamo mnogo slava, naročito u zimi, da nikako ne sedamo pod nekim supstancama itd. Jednostavno poštujemo decu u saobraćaju, da pažljivo... Imali smo neku kampanju gde smo proveravali kako deca vezuju i roditelji. Naravno da roditelji vole svoju decu najviše, ali u 90% slučajeva, čak 99% slučajeva, je bilo da su vezano sedište, stavljeno čisto, red da radi tako da ne bi imali kaznu policije. To je jednostavno još gore, bolje da ne bude uopšte vezano nego da bude loše vezano, da je pojas preko vrata itd. Jednostavno, ja kad sam dobio decu malo drugačije gledam na to i to su sve neke bitne stvari, samo što sad nemamo toliko vremena, možda pričamo satima, ali hvala i vama, medijima, što se više čuje bezbednost u saobraćaju, što se više priča o tome, mislim da će to nekako dolaziti do uma vozača i da ćemo jednostavno svi biti bezbedniji".Šta ga motiviše posle 30 godina?Dva puta bili treći na evropskim takmičenjima, tri puta osvojio Reli Srbije koji je takođe međunarodno takmičenje, nacionalni šampion, 12 puta osvojio više od 300 trofeja. Nakon svih tih uspeha i 30 sezona profesionalne karijere, šta ga još motiviše? "Sportista uvek nađe neku novu motivaciju. Evo gledali smo Noleta, on čovek ima najviše od svih i mastersa, i manjih turnira, i grend slemova, ali i dalje motivacija je da budete uvek najbolji. Kad se to ugasi, tad sportista treba da stane. Ja, naravno, mislim da još uvek nisam postigao svoj maksimum i jednostavno uživam kad se vozim. Jednostavno, sva pauza u sezoni, da li je to već od devete godine vozim 30 godina, stano sam u nekom adrenalinum, stalno sam u toj tenziji samih trka, kad imam pauzu od par meseci, počnem da se tresem". Jeste li se uplašili nekad u toku trke? "Ne. Jednostavno, to je nešto što je... Ne, pre trke da, ali ne uplašim se toga da li može da mi se nešto desi, nego da li ću dobro odraditi start, da li ću dobro odraditi kvalifikacioni krug, pošto se tu gleda u 0,001 par hiljaditih delova sekunde. Morate da budete savršeni. Tu imam neku tenziju, pozitivnu, negativnu, tešku, ako bude, bude prilično teško, ali kad krene trka i šta god da se dešava, čak i kad menjam discipline. Reli nije moja disciplina, pa opet kad sam seo prvi put 2019, gde. 27 godina u Srbiji nije pobedio Srbin, nego su sve pobedili stranci i ja sam tada sa Igorom Markovićem prvi put seo u reli auto, baš profesionalni pravi reli auto i pobedili smo u Beogradu i 2019. i 2020. Pa sam 2021. imao trku u Monci Evropsko prvenstvo, pa nisam mogao, pa sam onda u 2022. opet pobedili. I evo ove godine opet imam trku. Isto se pogodilo u Monci, tako da neću voziti, ali gledali smo da napravimo tu neku tradiciju da Srbin kod nas na takmičenjima pobeđuje. Ne znam, obično su to bili Rumuni, Bugari, Mađari, ali Srbi nisu, kažem, nikad pobeđivali".
