Bela zver

Pred nama je finalna utakmica Lige Evrope između Ajntrahta iz Frankfurta i Rendžersa, nemački tim će ponovo biti nošen na krilima svojih frenetičnih navijača.Španski mediji dali su im novo ime: "Bela zver" (La Bestia Blanca). Oni tako s jedne strane opisuju tim koji je u četvrtfinalu eliminisao Barselonu, petostrukog prvaka Lige šampiona.Istovremeno &quot;bela zver&quot; &ndash; to je opis i navijače &quot;Ajntrahta&quot; (Jedinstvo), koji u desetinama hiljada dolaze da navijaju za svoju ekipu i to ne samo na domaćem terenu, već i na gostovanjima. Više od 25.000 gledalaca sa simbolom kluba, orlomu srcu i na grudima šokiralo je ponosnu Barselonu u revanšu na stadionu Kamp Nou. Oni su svojim gromoglasnim navijanjem nosili igrače do trijumfa od 3:2. Predsednik španskog kluba je nakon utakmice morao da se pravda zbog toga što su toliki navijači Ajntrajta uopšte mogli da kupe ulaznice. A objašnjenje je bilo prilično jednostavno &ndash; jer je bilo moguće! Bio je lep vikend, praznici, a razmaženim katalonskim navijačima nije bilo dovoljno važno da odu na stadion, pa su prodavali svoje karte.Navijači – motor uspehaFrankfurtski navijači nisu razmaženi uspesima. Klub je jednom bio u finalu nekadašnjeg Kupa šampiona i jednom osvojio Kup pobednika kupova. Zatim je 1996. ispao iz prve Bundeslige i sledećih 15 godina stalno putovao na relaciji prva liga &ndash; druga liga. Tek 2012. Ajntraht se ponovo etablirao kao prvoligaška ekipa, i to uglavnom negde oko sredine tabele. Tek od 2016 počeo je da se približava vrhu tabele, onda kada je na mesto trenera došao Niko Kovač (napustio klub 2019), a na mesto sportskog direktora Nemac hrvatskog porekla Fredi Bobić (napustio klub 2021). Nukleus onoga što se danas naziva navijačka &quot;Bela zver&quot; formiran je 2000. godine kada je osnovano Udruženje navijača koje je postalo sastavni deo kluba Ajntraht. Danas to udruženje ima 75.000 članova, od ukupno 100.000 članova kluba. Njihovu udarnu grupu čini oko hiljadu ultrasa. Navijači, koji se na domaćim utakmicama na TV-u vide kao beli zid na severozapadnoj tribini, a na gostovanjima kao gigantska, uniformisana grupa, imaju ultrase za svoje vođe. To vođstvo se uglavnom bespogovorno prihvata: oni određuju boje ili slogan za nastup, razvijaju koreografiju i prikupljaju novac za nju.Navijači – motor uspehaNavijači su izvor energije za Ajntraht, ono što pokreće ekipu i klub čini poznatim. To je razlog zbog kojeg rukovodstvo podržava navijače i često zna da zažmuri pred ekscesima &ndash; a njih ne nedostaje. Toleriše se i masovno korišćenje pirotehnike na utakmicama &ndash; mada je to zabranjeno, pa klub redovno plaća visoke kazne. A za mnoge navijače, posebno za ultrase, tučnjava s navijačima drugih klubova sastavni je deo rituala. Njihova strast nije uvek vezana samo za dešavanja na terenu &ndash; sukob s protivničkim navijačima deo je njihovog svakodnevnog života. Neki ultrasi aktivno treniraju borilačke veštine i takmiče se s drugima na andergraund događajima kao što je &quot;King of the Streets&quot;. Neki čak nastupaju u poluprofesionalnim takmičenjima. Verovatno nijedan drugi klub nemačke Bundeslige nema tako bliske odnose s navijačima kao Ajntraht. To doduše ne znači da rukovodstvo podržava baš sve, ali ultrasi smatraju da na neke stvari jednostavno imaju pravo &ndash; kao na primer da uđu u teren nakon završetka polufinalne utakmice u Frankfurtu protiv Vest Hem Junajteda. Upravi Ajntrahta je, međutim, jasno koliki je značaj navijača za uspeh kluba, pa to tolerišu &ndash; pa i nakon tog incidenta u polufinalu, za koji će klub verovatno da plati masnu kaznu UEFA, oni su našli razumevanja za &quot;Belu zver&quot;."Ne želimo da nas voli cela Nemačka"Silovitost, disciplina i frenetičnost Ajtrahtovih navijača u međuvremenu fascinira i izaziva divljenje širom Evrope. Svi su im se poklonili nakon četvrtfinalnog spektakla u Barseloni, a sada se s velikom pažnjom iščekuje njihov nastup u Sevilji. Navodno se tamo već okupilo oko 50.000 fanova, od kojih samo 10.000 ima ulaznicu. A za one koji nisu mogli da otputuju u Španiju organizovan je prenos na stadionu u Frankfurtu &ndash; koji je, naravno, odavno rasprodan. Dodatno platno je postavljeno i pred ulazom u stadion Interesovanje je ogromno, isto kao i očekivanja od tima u kojem ključnu ulogu imaju jedan Srbin i jedan Hrvat: Filip Kostić na levom krilu, s njegovim opasnim nabacivanjima u špicu napada, i Kristijan Jakić u sredini, koji je u Ajntraht došao pred godinu dana kao pozajmica iz zagrebačkog Dinama. Sami navijači slave naravno uspeh svog kluba, ali pre svega slave sami sebe. Ali, iznenadna popularnost se ne dopada baš svima. Onim tvrdokornim ultrasima ta opšta euforija nije baš draga. &quot;Za nas nema ništa gore od toga da se dopadamo celoj Nemačkoj&ldquo;, kaže jedan od njih. Biti neugodan, strastven, emocionalan, ponekad ići preko granice dozvoljenog &ndash; to je deo njihove kulture. &quot;Ne može jedno bez drugog&quot;, kaže jedan drugi iz tvrdog navijačkog jezgra. Jedna od navijačkih pjesama glasi: &quot;Mi smo orlovi, mi smo orlovi. Niko nas ne voli &ndash; i j..e nam se za to!&quot; Koliko daleko će ići ovoga puta, videće se večeras, kada se na terenu u Sevilji suoče igrači Ajntrahta i Glazgov Rendžersa. A već sada, nekoliko sati pred utakmicu, to se već vidi na ulicama Sevilje gde su se sreli navijači oba tima: prema nekim navodima tamo je stiglo čak oko 100.000 škotskih navijača. A ni oni nisu poznati kao sramežljivi i povučeni.