B92.net GOAT – čista desetka

Bilo je i pre i posle nje gimnastičara i gimnastičarki, koji su sa uspehom osvajali medalje, obarali rekorde, ali ona je bila ta koja je promenila ovaj sport.B92.net GOATSU pitanju je Nađa Komaneči, čuvena Rumunka, takmičarka, čija je vežba prvi put u istoriji ocenjena čistom desetkom. Tokom svoje ere, koja nažalost nije trajala dugo, dominirala je gimnastikom i izmenila budućnost sporta. Brzo je postala najpoznatija gimnastičarka, a popularnost se održala do dana današnjeg. Čak i ljudi koji ne prate gimnastiku, ne znaju pravila, ne zanima ih, čuli su za Nađu i njene bravure sa kraja sedamdesetih godina prošlog veka. Njen život van sporta je bio veoma turbulentan, što ne treba da čudi, ako znamo odakle dolazi. Bilo je drame, slomljenog srca, praćenja, pretnji, bekstva... Ovo je njena priča.When Nadia Comaneci won perfect 10 ever in gymnastics at 14 y/o (1976) pic.twitter.com/Qn2M1t2z3M&mdash; Imtiaz Mahmood (@ImtiazMadmood) May 25, 2021Osamnaestog jula 1976. godine na Olimpijskimi igrama u Montrealu, 14-godišnja Komaneči je osvojila svet jer je za svoju vežbu na dvovisinskom vratilu dobila desetku, prvu ikada. Tokom tih Igara je stigla do još tri zlatne i jedne bronzane medalje, a u još šest navrata dobijala je najveće moguće ocene. Tako je postala jedna od najvećih legendi ne samo gimnastike, nego i sporta uopšte. Ima dosta zanimljivosti kada je u pitanju nastup i savršena ocena za Komaneči, a tiče se semafora na Igrama u Montrealu. Jednostavno on uopšte nije mogao da pokaže ocenu 10,0, već se na ekranu pojavila ocena 1,0. Publika je počela da negoduje, a Nađa je bila vidno zbunjena i razočarana, na ivici suza. Ipak, ubrzo je nejasnoća razrešena, te je Rumunka ispisala istoriju, napravivši takav bum i popularizaciju gimnastike da to nije bilo viđeno do tad. Prvi put se za takmičenje u gimnastici tražila karta više, više i od košarkaških utakmica. U njenu čast, jedan element na dvovisinskom razboju dobio je njeno ime, Komaneči. Taj element je i danas rezervisan samo za vrhunske gimnastičarke, zbog težine izvođenja.Na Igrama u Moskvi 1980. ponovo je bila dobra, osvojivši zlato na gredi i u parteru, te još dva srebra, u ekipnoj konkurenciji i u višeboju. U ovoj poslednjoj disciplini nadmašila ju je domaća gimnastičarka Elena Davidova za manje od 0,1 poena. Mnogi su smatrali da je Rumunka bila žrtva sudijskih odluka, a arbitri su 28 minuta raspravljali o dodeli poena. U periodu između Igara u Montrealu i Moskvi, Nađin život je bio izuzetno potresan, nimalo lak. Prvo su se njeni roditelji razveri, što ju je veoma pogodilo, da bi potom rumunski zvaničnici, predstavnici Čaušeskove diktature, odlučili da Komaneči treba da radi sa drugim trenerom. Sa poznatim Belom Karoljijem je radila od svoje šeste godine, a razdvajanje joj je, uprkos sumnjivim Belinim metodama, teško palo. Kada je imala samo 15 godina, gimnastičarka je pokušala sebi da oduzme život, popivši izbeljivač. Provela je u bolnici dva dana nakon incidenta, a priča, koja je u početku bila negirana, u jednom intervjuu iz 1990. je potvrđena. Rumunski sportski zvaničnici su nakon toga dozvolili saradnju Nađe sa svojim starim trenerom.“I don&#39;t run away from a challenge because I am afraid. Instead, I run toward it because the only way to escape fear is to trample it beneath your feet”.- Nadia Comaneci pic.twitter.com/9ds75bt7QW&mdash; ZAHIA SALEM (@zhsalem) May 9, 2021Karolji je važio za nezgodnog trenera, autoritativnog, sa čudnim metodama, ali stručnost nikako nije mogla da mu se ospori. Iako je bilo sukoba zbog toga što je iskusni trener tražio da se ide preko granica izdržljivosti, Nađa je uvek govorila da je srećna što su im se putevi ukrstili. Saradnja je krenula pre nego što je Komaneči pošla u školu, temeljila se na poverenju, a vežbe velike složenosti počeli su da rade kada joj je bilo samo 10 godina. Trenirala je više od tri sata dnevno, svakog dana, a na sreću, živela je tik pored škole gimnastike. Talenat, rad, odlučnost, sve je to pravilo razliku u odnosu na konkurenciju. Njen uspon je bio meteorski, a sa samo devet godina, na međunarodnom takmičenju i susretima u Jugoslaviji i Rumuniji, osvojila je zlato. Treba reći da Nađa nikad nije želela javno da osudi greške i grubosti trenera, koji je od nje, de facto, napravio sjajnu gimnastičarku, koja će biti upamćena.Nađa je tih godina prolazila kroz razne afere, a jedna od njih ticala se njene navodne emotivne veze sa Nikom Čaušeskuom, najmlađim sinom diktator Nikolaja. Nik je bio poznat kao plejboj, koji je gubio dosta novca kockajući se širom sveta. Glasine nisu nikad potvrđene bile, ali je sve ovo uticala na Nađin imidž. Rumunska vlast umela je i te kako da iskoristi Komaneči, kako u propagadne, tako i u ekonomske svrhe. Godinu dana nakon Igara u Moskvi, organizovali su turneju po 11 američkih gradova, od koje su zaradili 250.000 dolara, dok je gimnastičarki pripalo samo hiljadu. Odnosi njenog trenera i vlasti bio je sve gori, a Karolji je zajedno sa svojom suprugom i koreografom reprezentacije odlučio da prebegne u SAD. U strahu da i ona ne učini isto, rumunska Vlada zabranila je Komaneči da putuje u bilo koju Zapadnu zemlju. Morala je da drži distancu od zapadne štampe, čitali su joj poštu, prisluškivali telefon, neprestano nadzirali. Bila je zarobljena u sopstvenoj zemlji.Retka šansa za odlazak u inostranstvo Nađi se ukazala 1984, kada je prisustvovala Igrama u Los Anđelesu 1984. godine. Kada su kamere zumirale njeno lice na stadionu od 80.00 gledalaca, ljudi iz domova širom sveta mogli su da pozdrave mladu Rumunku, koja je osam godina ranije svojim nastupima očarala sve. Nisu mogli ni da zamisle da njihova heroina živi od 150 dolara mesečno, kao službenica Gimnastičkog saveza, pod budnim okom desetine oficira i doušnika Sekuritatee, koji su joj ulazili u privatnost bez ikakvih ograničenja. Nađa je sve to odlučila da ostavi u noći 27. novembra 1989, kada je zajedno sa grupom kolega tajno prebegla preko granice u Mađarsku. Arhiv rumunske Tajne policije otkriva Komaneči kao hrabru, žilavu, druželjubivu i prizemnu devojku, ženu, koja nikada nije dozvolia da je slava proguta. Komaneči je 1. decembra 1989. stigla u Ameriku i njen novi život moga je da počne. Šest godina kasnije vratiće se u Rumuniju, venčati sa kolegom iz SAD Barton Konerom na ceremoniji u bivšoj predsedničkoj palati, koja je prenošena na državnoj televiziji. Autor: Milan Tomić