Nije Novak ni Sandgren ni Milman…
I prošle godine je na dan polufinala Australijan Opena nesnosno pržilo. Proverio sam, bilo je tada 41.
Zoran KecmanIzvor: B92
Godinu i koji dan kusura kasnije, isto ludilo, vrelina, što odozgo što prži zvezda, što od temperature iščekivanja odgovora na pitanje, da li ćemo gledati "novakovanje" ili "rodžerovanje?
Za mene, dileme nije bilo. Kada ustanem na desnu nogu, kada uradim sve po protokolu, pa vidim da sam od početka dana nasmejan, da ništa ne može da poremeti tu auru optimizma, sve je onda u redu.
Znači, Novakov dan. I bi tako.
Rodžer Federer voli da se oko njega sve vrti, da je nekako u centru pažnje. Tako je bilo i u ova dva dana. Svi znaju da je imao problema sa povredom, ali niko nije znao odgovor – igraće protiv Novaka, ili pak neće?
Nagađanje u pres centru poprimilo je razmene tragikomičnog.
"Šta, još nije odustao? Pa nije juče trenirao", čuo sam dvojicu kolega kako komentarišu Rodžerovo povlačenje u senku.
Došao je do mene i aber našeg divnog fotoreportera Majkla Babića, koji živi ovde u Melburnu.
"Zoki, gledam ga na turnirima skoro 20 godina, ma nikad mi nije delovao ovako smrknuto, neraspoloženo. Ja ga pogledao, on oborio glavu, kao da zna šta ga čeka", otkrio mi je Majkl šta je video pri prolasku kroz miks zonu između medija Centra i "Rod Lejver" arene.
Obradovalo me je to što sam čuo od Majkla, kolega Vuk Brajović i ja smo napomenuli jednom švajcarskom kolegi šta je viđeno, a on je samo dodao na sve da Rodžer u predelu prepona nosi flastere.
Veliki šampion Pit Sampras rekao je u svojoj autobiografskoj knjizi "A Champion’s mind" i ovu stvar, koje sam se danas prisetio:
"Ako si dovoljno spreman da počneš meč, onda si dovoljno spreman i da ne tražiš izgovor zašto si izgubio meč".
Sampras je to izgovorio u kontekstu izgubljenog finala od Stefana Edberga 1992. na US Openu, a uz njegove tadašnje muke zgodno bi išli oni poznati stihovi iz pesme "Kreni prema meni", od "Partibrejkersa", gde Cane kaže, "noćas sam nešto gadno pojeo"...
E sad, Novak je taj koji uvek pazi šta jede, pa i njemu ume da se sloši kao u prethodnom meču sa Raonićem, a Federer kao Federer, znao sam da neće moći da prevali ni ovaj put da ne igra. Takav je on, igraće i na jednoj nozi ako treba, ali neće predati meč kada izađe na teren. Odlika istinskog šampiona, bravo Rodžere.
I dobro, kad je već prelomio da igra, švajcarski "Hudini", kako ga je Boris Beker krstio u jednom TV programu tokom turnira, onda mu je sledilo – "novakovanje".
Nisam sujeveran, ali dobro je raditi neke proverene rutine uoči važnih mečeva. Rade to i sami igrači, pa što ne bi i novinari.
Tako je bilo i prošle godine pred polufinale i finale.
"Hajde na pivo, Stella bar...Ugrejaće se, gde ste?", stiže poruka na Instagram.
Uh, pa to Branka poziva mene i Saleta na prošlogodišnji ritual – ne sme da omane! 19.10 je već, meč počinje za 20 minuta... Imam li vremena? Imam!
I tako, ona i Uroš, sećate ih se, pisao sam o njima u ovim blogovima prošle godine – sve po protokolu. Uvek istim putem dođu do stadiona, naruče pivo, popiju. Na Novakov meč stižu uvek u istoj, srećnoj odeći, sa istom srpskom zastavom. I znate šta, uvek, ali uvek upali! I gde onda ja tu nešto da pokvarim, gde da ne dođem? Proverenih recepata treba se držati, tako će biti i za finale.
"Šta će biti? Pa tri nula, normalno", odgovor je Uroša koji ni ovog puta nije pogrešio u prognozi ishoda meča Novaka i Federera.
Priznajem, nisam strahovao ni kada je Federer počeo da preti tokom početnog seta, ni kad je poveo sa 4:1 i imao 40:0. Znao sam da neće dugo moći da izdrži Novakov tempo igre.
Pokušao je Rodžer da rano na svojoj komandnoj tabli pristisne dugmence za servis, da igra maksimalno udarac-dva posle toga, po koji volej, da se trudi da ne ulazi u reli previše, jer će ga to pre ili kasnije odvesti u sunovrat.
Izazov za Novaka bio je da on na svojoj tabli pritisne dugmence za retern. Servis ga je do sada na turniru sjajno služio i sada je, pomogao mu je da se nekoliko puta izvuče iz teških pozicija u gemu.
E kada je Novak pritisnuo i ono dugmence za pogađanje linija, pa za poboljšanje koncentracije, pa za ritam igre – bilo je jasno da Rodžer neće moći da uzvrati na sve to. Posle 2:5, do taj-brejka, a onda furiozno do 7:1 i eto ga, set u džepu. Prvi, uvek tako psihološki važan, da se krene kako treba.
U drugom već na početku seta, neko iz publike se dere, „Imaš ga“, zna to i Novak, strpljivo gradi poene, drži svoj servis, a onda munjevit napad na Rodžerov bekhend, brejk u pravi čas za 6:4 i dva nula.
Hudini je već tad, bio prilično dobro svezan neraskidivim lancima. Ostala je šampionska egzekucija, treći set.
Počeo je, bogu hvala, i neki lagan povetarac, da ubije onu nesnosnu vrelinu, a na terenu, šampanjac od igre Đokovića. Utišali su se i oni najgrlatiji Rodžerovi navijači u Lejveru, niko više nije verovao da Švajcarac može do preokreta. Čak i jedan američki kolega i jedna gospođa sa crvenim kačketom Federera, za koje verujem da su se do kraja meča „smuvali“. A baš su se ponadali početkom prvog seta kada su stiskali pesnice u znak podrške švajcarskom teniseru.
Na kraju, na 5:3 Novak servira dva asa zaredom, Rodžer uspeva da uzvrati za 30:30, grmi u "Lejveru", jedan deo „Novak, Novak“, s druge stiže „Rodžer, Rodžer“, meša se zvuk, diže se tenzija do usijanja u ionako usijanoj tepsiji od stadiona. I onda – 40:30 meč lopta.
Lebdi u vazduhu to rodžerovsko, hudinijevsko delo od proteklih dana, meč lopte koje je neutralisao protiv Džona Milmana, Tenisa Sandgrena... Hoće li i sada?
Ne, gospodo. Meč poen broj jedan, kraj filma! Tako to radi šampion Melburna.
Rodžere, trebalo je da znaš to. Nije Novak ni Sandgren, ni Milman...
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
