Lavina sa Alpa i pitanje – kako svezati Hudinija?
Ništa dok na Grend slemu neko od kolosa ne padne u prašinu. A danas nije "tresnuo" bilo ko, već svetski broj jedan, Rafael Nadal.
Zoran KecmanIzvor: B92
Znate koliko su retki ti porazi članova velike trojke na najvećim turnirima, znate koliko to odjeka ima, a ovo pokliznuće španskog tenisera može, kuc-kuc u drvo, da ima i druge posledice.
Recimo da se kralj Melburna, Novak Đoković, osvajanjem osme krune vrati na čelo teniskog karavana.
Naravno, lakše je reći nego ostvariti, jer prema onom što smo do sada videli ovo je jedan od najuzbudljivijih i najnepredvidljivijih Australijan Opena poslednjih nekoliko godina. A Novaku su ostala dva velika, ogromna koraka na putu do Grend slem trofeja broja 17.
Federer i Đoković su tepih sa svoje strane žreba urolali prema očekivanjima, zakazali su 50. okršaj. Neizbežna su podsećanja na Vimbldon prošle godine i ono čudesno finale u kojem je Novak stigao posle dve meč lopte za Švajcarca do svoje pete vimbldonske krune.
Neizbežno je i reći da je Rodžer dobio njihov prethodni duel, na ATP tur finalu u Londonu, u grupnoj fazi.
Ili da Novak od 2012. godine i polufinala Vimbldona nije izgubio od švajcarskog tenisera na najvećim turnirima četvorke. Ako to nije jasan znak dominacije u okršajima sa teniskim maestrom iz Bazela, onda ne znam šta je. Ma koliko da se Novak trudi da ostane akademski korektan prema protivniku, ipak je vodotok okrenuo na svoju stranu, a i Federeru je 38.
Nešto od tog srpskog inata čačnulo je Rodžera u živac u uvertiri polufinala, njegovom meču sa Tenisom Sandgrenom. Sudija Marijana Veljković, o kojoj se ovde u Melburnu piše u superlativima i konstatuje da je najlepši teniski sudija, ispostavila je Rodžeru opomenu, a Švajcarcu je dan kasnije uručen i račun na 3.000 dolara za koriščenje opscene reči tokom trećeg seta.
Nije Rodžerov „f rečnik“ ništa neobičan. Jasan su pokazatelj njegovih nomentalnih frustracija – zbog igre, te sveže povrede prepona koja, kako se šuška, i ne deluje baš tako bezazleno.
Pokušao sam sa kolegom Vukom Brajovićem od kolege iz Švajcarske saznati nešto više, prošli smo kroz tunele švajcarskih sireva ne bi li nekako iščačkali nešto o Rodžeru i stanju povrede, ali ništa. Rodžer, za kog se priča da u sredu uopšte nije trenirao, krije se iza sedam brava neizvesnosti.
Izraz njegovog lica tokom meča sa Sandgrenom, ma koliko se posle na terenu trudio da se smeje, ipak je bilo senovit. Opterećen je brigom, pre svega što je na terenu, što nikako nije očekivao, ostao previše sati, od trećeg kola pa sve do četvrtfinala.
Rodžer je pokazao dva lica, prvo koje je bilo besprekorno, i onda ono, neobično, kada je bukvalno u dva susreta visio nad provalijom poraza.
I to je odlika šampiona, nemoguće je spasiti sedam meč lopti u jednom meču a da nemate vrhunski kvalitet.
Sećam se brojnih turnira na kojima su teniski favoriti plesali po oštrici žileta i na kraju pobedili. Jedna od teniskih filozofija, koju sam pročitao nedavno kaže – „najvažniji momak kog trebate da pobedite na teniskom meču jeste vi sami“. U ovom slučaju, Federer će se boriti sa demonima svojih prethodnih poraza od Novaka, posebno onim ond letos.
Tamo je Novak kročio u Rodžerovu dnevnu sobu i pobedio. Sada su zamenili ulofe, Rodžer je u Novakovoj dnevnoj sobi sa istim imperativom.
Boris Beker je ovde Federera nazvao po čuvenom iluzionisti Hudiniju, čoveku koji je bio pravi opsenar i koji je očaravao publiku svojim spektakularnim trikovima, posebno onim u kojima je na neobjašnjiv način uspevao da se odveže iz lanaca i potom napravi neko čudo.
Federer je ovde već stvorio dva čuda, ali treće, hmm, nisam siguran da će imati snage za tako nešto.
Jeste, Novakova migrena bila je tema i u medija centru, pa su nas mnogi pitali koliko je ozbiljno, ali kada sam ga video danas kako po najvećem suncu od 16:45 po lokalnom vremenu izlazi na teren 23, kao da ništa nije bilo na meču sa Raonićem, sve mi je bilo jasno.
Šampion deluje spremno, odlučno, hrabro, vitalno i ne bojte se dragi prijatelji. Đoković je u rezervi sačuvao dovoljno za fantastičan finiš, kao prošle godine.
Kad smo kod migrene, na nju se danas požalio italijanski kolega, Ubaldo Skanagata.
„Mislio sam da ću pošto sam bio umoran, ustati čio i svež, ali probudio sam se u užasnom stanju, sa glavoboljom. Sad razumem kako je Novaku bilo sa Raonićem, bilo je previše hladno“, napravio je čika Ubi grimasu.
I dobio je savet iz prve, kineska akupunkturna tačka, između palca i prsta do njega, koja se uporno masira dok bol ne prestane.
„E šta ću sve naučiti i sa ovih svojih skoro 80 godina“, uzdahnuo je Italijan i nastavio da masira pomenutu tačku na putu do svog deska.
Ne znam je li ga kasnije prestala glava, ali znam koga je sigurno počela da boli. Prenervoznog Rafu Nadala koji nije pokazao iste „hudinijevske“ sposobnosti kao njegov večiti rival, Federer.
Jer, Rafu je zgromila lavina sa Alpa u vidu Dominika Tima. U prvom setu je delovalo sve regularno, 5:3 za Španca, a onda je Domi počeo da bije i bije i bije... Ne znam ljudi odakle tom momku takva snaga, on zaista igra u strahovitom tempu i verujte, ozbiljan je, veoma ozbiljan kandidat da pomrsi račune legendama sa druge strane žreba, ko god od njih da bude u finalu.
Svaka čast Saši Zverevu posle pobede nad Vavrinkom, ali mislim da je Tim daleko spremniji da izbori finale. Konačno u reprizi finala Rolan Garosa na tlu Melburna, slatko se osvetio Rafi za poraz u Parizu.
Domi je kao grudva snega počeo polako da se kotrlja sa vrha planine, a onda nije bilo zaustavljanja. Jedan izvestan „čouk“ u četvrtom setu, kada je na 5:4 i servisu za meč dozvolio brejk, ali i povratak i ispisivanje presude Špancu.
Košarka u Melburnu, to je bilo još jedno lepo iznenađenje danas, spektakl u Melburn areni između Melburn junajteda i Pert Vajldketsa.
Hvala našem prijatelju, Nikoli Mijailoviću, sjajno nas je primio i ugostio, dodelio nam mesta kraj same klupe Melburna, bilo je to jedinstveno iskustvo i užitak i na kraju, slikati se na terenu kraj grba Melburna.
Prilika da se vidi kako ovde u Australiji funkcioniše sportski biznis, gde se, eto spajaju događaji kakvi su Australijan Open i NBL.
A ima i interesantnih stvari, od recimo toga da tokom akcije ide muzika, do recimo toga da se svaki prekršaj označava jednom interesantnom zvučnom sirenom, pa do poteza kakav je kod nas nezamisliv – da se svi u sali časte jednim besplatnim burgerom ukoliko košarkaš protivničke ekipe promaši dva uzastopna slobodna bacanja!
Lepo, ali nas čeka drugi posao danas. Vezivanje Hudinija. U stotinu teniskih čvorova. Zna se i ko može da bude taj čvor-majstor. A bilo bi i previše tri puta se odvezati i spasti poraza. Zar ne Rodžere?
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
