- Australian Open 2020 -

Warp speed bekhend

Kakvu razliku jedan dan napravi.

Zoran Kecman
Podeli
Foto: B92/ZK
Foto: B92/ZK

Kišu zameni sunce, strepnju od poraza srpski inat i briljantna pobeda, a neki su bogme igrali i ruski teniski rulet. Pištolj, srećom, nije bio napunjen.

Kada se još mučite sa džet legom, pa se sručite u krevet tek u pola četiri ujutro, i probudite se tek koji sat kasnije, najbolji lek je da odgledate partiju odličnog tenisa i sve to zaboravite.

U ponedeljak, teren 15 bio je japanska žurka, dan kasnije, srpski jezik je bio dominantan zahvaljujući velikom broju naših ljudi koji su došli da na tom mestu bodre Dušana Lajovića protiv Britanca Kajla Edmunda.

Oluja je u ponedeljak prekinula meč pri vođstvu Britanca od 5:2, rekao sam to i juče, bio je to spas u pravi čas. Lajović se preko noći sabrao, još jednom preispitao i izanalizirao šta je radio u tih sedam početnih gemova meča, a onda odmoran i naoštren izašao na megdan starom dužniku.

Tri puta je Lajović pre ovog meča morao da čestita protivniku na pobedi, ali ne i ovog puta. Sve se preokrenulo, Dušan je odigrao maestralno, potisnuo je protivnika u defanzivu, nametnuo svoj ritam. Krenula je i bukvalno pesma, što sa tribina, što u igri tenisera iz Stare Pazove – a da će biti dobro bilo mi je jasno kada je na nestvaran način neutralisao set loptu za Edmunda u taj-brejku prvog seta.

To sokoleeeee”, prodrao se jedan naš navijač, čovek za kog mi je naš kolega, Stefan Popović, koji je ovde rođen i radi kao voditelj na utakmicama kluba Melburn Viktorija, rekao da je sportski fanatik i da je obišao pola sveta prateći velike uspehe naših klubova i reprezentacija - od Barija 1991. pa do brojnih uspeha košarkaša, sve do svetske titule mlade fudbalske reprezentacije pre nekoliko godina na Novom Zelandu.

Ali da se vratim na Lajovića. Ma Duci je prosto čudo, čini se da i njemu prija ta, što bi ovdašnji novinari rekli “partisan crowd”, bučna navijačka družina koja u svom arsenalu ima brojne srpske pesme, ali ume da bez po muke podigne igrača.

Razbi ga, Dušaneee”, čulo se sa druge strane.

Duciju nije trebalo dva puta reći. Stisnuo bi pesnicu posle važnih poena i gurao dalje.

Blago je reći da obožavam taj Dušanov prelepi jednoručni bekhend. Uostalom, već sam vam pisao ranije o tome koliko cenim igrače sa tim tipom bekhenda, ali on to radi nekako posebno i što je najvažnije – efikasno.

Brojao sam, mislim da je Lajović imao pet direktnih vinera iz tog udarca, a neki od njih bili su prosto neuhvatljivi. Samo bi prozujali po paraleli kraj nemoćnog Edmunda, koji se opet oslanja na svoje insajd-aut forhende i agresivnost sa osnovne linije.

“Warp speed, dečko”, da se izrazim tako, u žargonu “Star wars” filmova. Brzinom svetlosti putuju te žute loptice, koje je Dušan slao bekhendom, za tren nestranu iz vida.

Negde na 5:5 u trećem setu, malo da se svi nasmejemo. Naš navijač je primetio kako je jedna ptica sletela Lajovićevu stolicu, uneredila se i odletela dalje.

Ljudi, ptica se pokakila na Ducijevu stolicu, to kod nas u kraju kažu da donosi sreću!“, viknuo je u pauzi između dva gema.

Samo da vidi pre nego što sedne!“ dobacio je neko od naših u gomili i izazvao opšti smeh, ali Duci nije ni morao da seda na tu stolicu.

I bi sreća. Za tili čas, eto pobede, kroz novi turnus taj-brejka. Bravo za Lajovića koji nezadrživo grabi ka ulasku u Top 20.

I kad smo kod ovog meča, izborio sam i ja svoju malu pobedu. Onako, reda radi i to protiv kolege sa portala BBC-a, Džonatana Jurejka. Predložio je, ničim izazvan, britansko - srpski derbi.

Plaćaš mi pivo ako Edmund pobedi Lajovića, ja tebi u suprotnom“, rekao mi je u ponedeljak.

Važi, prijatelju“, prihvatio sam. „Samo, ne nadaj se tome, Duci je u strašnoj formi, izgubićeš“.

Nije me poslušao i eto, sad čekam to pivo.

Foto: B92/ZK
Foto: B92/ZK

Na suprotnom delu kompleksa, igrao je nastavak svog prekinutog meča i Filip Krajinović protiv Francuza Kventina Alisa. I taman kada sam pomislio, „to je to, ima ga“ - jest vraga, eto ti nepotrebne komplikacije.

A šta je Alis imao da izgubi? Ništa. Fića se malo stegao, kako je posle u razgovoru sa novinarima i priznao, povukao, Francuz se digao, namirisao svoju šansu – srećom nije je iskoristio. Pištolj, dakle nije opalio, iako sa Krajinović poigrao sa svojom sudbinom na ovom turniru.

Lako je pobediti kad dobro igraš, treba to uraditi kada ne igraš najbolje“, konstatovao je kasnije u razgovoru sa srpskim novinarima.

Već u sredu, kao i Lajović, biće na terenu. Proključaće mu adrenalin i zaboraviće i na Alisa, i na četiri sata igre i na sunce i na defanzivan pristup. Čeka ga teniski blokbaster, hit večeri, meč sa Rodžerom Federerom u grotlu „Lejvera“, da i on oseti kako je to kad se igra protiv miljenika publike na velikom terenu i na Grend slemu.

Za to se živi, za to se trenira“, rekao je Filip.

Ne sumnjam da će imati silnu inspiraciju da hladnom vodom tušira kako protivnika, tako i sve na tribinama, ali svi znaju ko je favorit. Samo nek Filip odigra najbolje što može, pa kako bude.

Miomir Kecmanović nažalost nije uspeo da se pridruži Novaku, Lajoviću i Krajinoviću u drugom kolu. Iznenadio ga je veteran Andreas Sepi, igrač za kog nikad ne znate kako će da odigra. Preiskusan je i ako mu se igra, kao što je slučaj bio sada, može bilo kog da pobedi.

Photo by Daniel Pockett/Getty Images
Photo by Daniel Pockett/Getty Images

Pitajte Federera, on sigurno pamti to treće kolo Australijan Opena 2015. godine. Sepi, još više.

Od ostalih stvari, moram da kažem da me je Melburn ove godine neprijatno iznenadio cenama – ako je prošle godine bilo skupo, sada je skupo na kub. Što bi se žargonski reklo, "udaraju po ušima“.

Aperol je zadržao svoju popularnu cenu od 15,50 dolara, ali niko ne može da me ubedi da burger minimalno plaćate 20, a da pica prečnika 17 centimetara vredi 17 dolara. Dakle dolar po centimetru prečnika! Pitate se od čega je? Ni od čega, pica ko pica. Samo se u Melburn parku štošta renovira, a kako će najlakše da zarade nego preko lokalaca i stranaca koji tu dolaze zbog tenisa.

Rafa Nadal je prošao glatko, pokliznuo se mladi Ože-Alijasim, šta znam, valjda mu je bilo žao druga Šapovalova, pa je možda računao da mu se i on pridruži, ali večle je bilo u znaku humanitaraca.

Prvo je Saša Zverev obećao da će u fond za pomoć ugroženima u požarima u Australiji donirati 10.000 dolara za svaku pobedu, a celu nagradu u slučaju da osvoji turnir, znači 4.12 miliona dolara! Bravo dečko, samo sada treba sve da pobediš, da bi toliko novca poklonio.

Oduševio me je i Džon Mekinro, koji je rekao da će svaki osvojeni set Nika Kirjosa do kraja turnira platiti sa po 1.000 dolara. Lepo i od Meka, teniseri su uvek voleli da pomažu, kako oni stari, tako i ovi mladi.

A Australiji je pomoć potrebna. I dalje mi je u glavi onaj video i fotografija od pre nekoliko dana, koale koja tuguje nad telom mrtve koale, na Kangaru ajlendu. Australija je duboko dirnuta tim snimkom. Nema čoveka kom ne krenu suze kada sve to vidi.

Vreme je da budemo ljudi, da budemo humani, jer katastrofe ne znaju za naše ljudske, veštačke granice.

prethodna strana 1 / 4 sledeca idi na stranu