| Razvoj savremene međunarodne regulative posvećene
ljudskim pravima počeo u prvoj polovini prošlog veka
Znati prava i boriti se za njih
"Svi ljudi rođeni su slobodni, sa jednakim dostojanstvom
i pravima", kaže prvi član Opšte povelje o ljudskim
pravima. Po rođenju i u prvim trenucima života čovek
već ima ljudska prava. Ona su zagarantovana, neotuđiva
i regulisana nizom međunarodnih dokumenata.
Savremena međunarodna regulativa ljudskih sloboda
i prava započinje Poveljom Ujedinjenih nacija l945.
godine. Povelja kao jedan od globalnih ciljeva UN-a
proglašava i definiše nužnost saradnje među državama
radi rešavanja ''međunarodnih problema ekonomske,
socijalne, kulturne ili humanitarne prirode i unapređivanja
i podsticanja poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda
za sve, bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru'',
što stoji u prvom članu.
Svi članovi Ujedinjenih nacija Poveljom su obavezani
na pojedinačne i zajedničke akciju sa ciljem stvaranja
uslova stabilnosti i blagostanja neophodnih za miroljubive
i prijateljske odnose između naroda, zasnovanih na
poštovanju načela ravnopravnosti i samoopredeljenja
naroda.
Ljudska prava Opštom poveljom o ljudskim pravima
dobila su polovinom prošlog veka internacionalni karakter.
On će biti potvrđen tri godine kasnije usvajanjem
Univerzalne (ili opšte) deklaracije o ljudskim pravima.
Generalna skupština UN-a 10. decembra 1948. godine
usvojila je Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima
koja utvrđuje i proglašava ceo korpus najvažnijih
građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih
sloboda i prava. Ovaj dan se u svetu obeležava kao
Svetski dan ljudskih prava.
Nakon toga, u Ujedinjenim nacijama 1966. godine,
donose se dva značajna međunarodna Pakta koji dodatno
razrađuju slobode i prava koje proklamuje Univerzalna
deklaracija o ljudskim pravima. Usvajanja ovih dokumenata
koji nemaju internacionlni karakter međunarodnog ugovora,
prihvatilo se 130 zemalja, koje su se pravno obavezale
da će garantovati i štititi osnovna ljudska prava
i slobode.
Pored ovih osnovnih i globalnih međunarodnih dokumenata,
donet je i niz regionalnih multilateralnih međunarodnih
akata kojima su takođe zajamčene navedene slobode
i ljudska prava.
Novo vreme traži nove norme
Sa aspekta evropskih zemalja naročito je značajna
Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda
doneta 1950. godine,u okviru Saveta Evrope. Konvencija
ne samo da štiti osnovna ljudska prava i slobode,
pre svega građanska i politička prava, već ustanovljava
i mehanizme nadzora nad ostvarivanjem i zaštitom tih
prava i sloboda.
Države Severne i Južne Amerike u okviru interameričke
organizacije država usvojile su Američku konvenciju
o ljudskim pravima, koja razrađuje i garantuje građanska
i politička kao i ekonomska, socijalna i kulturna
prava koja su inače zajemčena Univerzalnom deklaracijom
i Paktovima. Za zemlje Afrike u oblasti ljudskih prava
od značaja je Afrička povelja o pravima čoveka i naroda
usvojena 1981. godine.
Na navedenim međunarodnim dokumentima zasnivaju se
ili iz njih neposredno proizlaze sve druge međunarodne
konvencije multilateralnog ili bilateralnog karaktera
koje se tiču ljudskih prava. Neka od ovih prava i
sloboda posebno su uređena određenim konvencijama,
npr. ukidanje raznih oblika diskriminacije i neravnopravnosti,
suzbijanje i kažnjavanje zločina aparthejda, zabrana
torture i drugih surovih, nehumanih ili ponizavajućih
kazni ili postupaka, sprečavanje i kažnjavanje zločina
genocida…
Iako međunarodni instrumenti, pre svega oni doneti
u okviru Ujedinjenih nacija, svojom širinom i univerzalnošću,
u većoj ili manjoj meri štite ceo korpus ljudskih
prava i sloboda, pokazalo se da novo vreme sa razvojem
nauke, tehnologije i medicine zahteva dodatno normativno
regulisanje i preciziranje određenih ljudskih prava.
Pojavile su se neograničene mogućnosti u oblasti biologije
i medicine, genetskog inženjeringa koje daju mogućnost
kloniranja ljudskih bića, presađivanja ljudskih organa,
kao i raznih eksperimenata sa ljudskim embrionom…
Zato je Generalna skupština Ujedinjenih nacija krajem
1997. godine usvojila Opštu deklaraciju o ljudskom
genomu i pravima čoveka, a Savet Evrope usvojio je
posebnu Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i ljudskog
bića sa aspekta primenjene biologije i medicine (1997),
uključujući i zabranu kloniranja ljudskih bića (Protokol,
1998), kao i Protokol o transplantaciji organa i tkiva
ljudskog porekla od 24. januara 2002.godine.
Treba spomenuti da se prema vrsti dobra koja se štite
međunarodnim dokumentima pojedina ljudska prava i
slobode mogu podeliti u više grupa. Od egzistencijalnih,
kao sto je pravo na život i slobodu, do onih značajnih
za čoveka kao razumno biće, kao što su pravo na: ljudsko
dostojanstvo, jednakost, slobodu misli veroispovesti,
privatnost, imovinu – i do onih koja su rezultat razvoja
ljudske civilizacije: pravo na slobodne izbore, socijalnu
sigurnost, slobodu izražavanja, mirno okupljanje i
udruživanje i druga.
|
