Međunarodni dokumenti usvojeni pod okriljem UN
(linkovi su na engleskom jeziku)

POVELJA UN
Usvojena na završetku Konferencije u San Francisku (SAD), 25. juna 1945. godine i predstavlja akt kojim se, utvrđuju ciljevi, zadaci i načela UN. Povelja ne govori o ljudskim pravima pojedinačno i kategorijama lica na koja se može odnositi. Ovakva prava su sadržana u opštijim formulacijama, tako da se u odredbama pojedinih članova može naći osnova za postojanje zaštite svake grupe lica kao i jasna poruka da diskriminacije ne sme biti. Povelja postavlja kao svoje ciljeve očuvanje mira, unapređenje prava čoveka, ekonomski i socijalni napredak, što su pretpostavke i za potpunije ostvarenje prava deteta.
http://www.un.org/aboutun/charter/

OPŠTA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA
Usvojena u Generalnoj skupštini UN, 10. decembra 1948. godine i predstavlja prvi dokument koji se posebno bavi ljudskim pravima odnosno prvi univerzalni katalog ljudskih prava u istoriji, u kome je definisan sadržaj ljudskih prava i sloboda za sve ljude na svetu, bez diskriminacije. Iako formalno neobavezujućeg karaktera, ovaj dokument je osnova za mnoge kasnije donete međunarodne ugovore o ljudskim pravima.
http://www.un.org/Overview/rights.html

DEKLARACIJA O PRAVIMA DETETA
Usvojena je u Generalnoj skupštini UN 1959.godine i sve do donošenja Konvencije o pravima deteta predstavljala je jedini dokument koji se isključivo i celovito bavio pravima deteta. U Preambuli i u njenih dest principa izražena je odlučnost da se deca izdvoje kao posebno osetljiva grupa. Posebna zaštita se predviđa putem pružanja šansi da se dete razvija na normalan način, da mu se obezbedi pravo na ime i državljanstvo, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, porodičnu i društvenu brigu i pravo na obrazovanje. Diskriminacija deteta se zabranjuje, nalaže se zaštita od svih oblika zapostavljanja, okrutnosti ili iskorišćavanja. U deklaraciji su sadržani i osnovi za zaštitu deteta u vanrednim okolnostima. Formalno neobavezujućeg karaktera predstavlja dokument na čijim je principima zasnovan sadržaj Konvencije o pravima deteta.
http://www.unhchr.ch/html/menu3/b/25.htm

MEĐUNARODNA KONVENCIJA O UKIDANJU SVIH OBLIKA RASNE DISKRIMINACIJE
Usvojena u Generalnoj skupštini UN 1965. godine, a stupila je na snagu četiri godine kasnije. Jugoslavija je ratifikovala 1967. godine.
http://www.unhchr.ch/html/menu3/b/d_icerd.htm

MEĐUNARODNI PAKTOVI O LJUDSKIM PRAVIMA
Usvojeni u Generalnoj skupštini UN, 16. decembra 1966. godine, a stupili su na snagu 1976. godine. Paktovi su obavezujućeg karaktera za zemlje koje su ih ratifikovale i zajedno sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima čine korpus poznat pod nazivom Povelja o ljudskim pravima. Jugoslavija je ratifikovala oba pakta 1971. god.

a) Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima
Predstavlja međunarodni ugovor u kome su navedena ekonomska, socijalna i kulturna prava "svih muškaraca i žena", pa samim tim i dece. Iako se na izričit način predviđa zaštita porodice i deteta, kao posebne kategorije zaštićenih lica, ovaj ugovor ne obuhvata u celini oblast ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava deteta, jer dete nije u središtu pažnje njegovih odredbi.

b) Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima
Predstavlja međunarodni ugovor koji obuhvata oblast građanskih i političkih prava ljudi. Odredbe ovog pakta se posredno odnose i na decu, a u nekima od njih se deca i posebno pominju. Odredbe ovog međunarodnog ugovora poslužile su kao osnova za formulisanje građanskih i političkih prava deteta u Konvenciji o pravima deteta. Uz ovaj pakt je 1966. god. prihvaćen i Opcioni protokol, kojim se omogućava individualno obraćanje nadležnom telu (Komitet za ljudska prava) u slučaju kršenja prava iz tog ugovora.
http://www.un.org

KONVENCIJA O ELIMINACIJI SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE ŽENA
Usvojena u Generalnoj skupštini UN 1979. godine, a stupila je na snagu 1981. godine. Jugoslavija je ratifikovala 1982. god. Nizom odredaba usmerenih na zaštitu žena od svih oblika diskriminacije ovaj međunarodni ugovor direktno ili indirektno štiti i prava i interese deteta. Države se obavezuju da obezbede jednak pristup školovanju i devojčicama i dečacima. U delu navedene konvencije, u kojem se obrađuju bračni i porodični odnosi, posebno se upućuje na nediskriminaciju prema ženi i ženskom detetu i na interes deteta kao prethodno pitanje u svim bračnim odnosima.
http://www.unhchr.ch/html/menu3/b/e1cedaw.htm

KONVENCIJA PROTIV MUČENJA I DRUGIH OKRUTNIH, NEČOVEČNIH I PONIŽAVAJUĆIH POSTUPAKA ILI KAZNI
Usvojena je 1984. godine, a stupila na snagu 1987. godine. Jugoslavija je ratifikovala 1991. god. Pored odredbi o zabrani mučenja, u glavnim instrumentima o zaštiti ljudskih prava, postoje i posebni ugovori koji se odnose na mučenje i okrutne, nečovečne ili ponižavajuće postupke ili kazne. Najvažniji od njih je navedena konvencija. Zaštita fizičkog i psihičkog integriteta je apsolutno pravo koje mora biti praćeno preciznim zabranama.
http://www.un.org/documents/ga/res/39/a39r046.htm

KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA
Usvojena u Generalnoj skupštini UN 20. novembra 1989. godine a stupila je na snagu sledeće, kada je ratifikovala i Jugoslavija. U ovom dokumentu su, na jednom mestu obuhvaćena sva ljudska prava koja se priznaju nekoj posebnoj grupi, što je novina u međunarodnom pravu koje se stvara pod okriljem UN. Zahvaljujući tome, Konvencija je postala najvažniji ugovor o pravima deteta, a svi drugi međunarodni ugovori o ljudskim pravima, čije su pojedine odredbe posvećene pravima deteta, su subsidijarni oslonac. Predstavlja prvi međunarodni instrument koji se posebno bavi decom, a koji obavezuje države članice. Uz ovu Konvenciju, 25. maja 2000. godine, usvojena su i dva opciona protokola:
- Opcioni protokol uz Konvenciju o pravima deteta o učešću dece u oružanim sukobima
- Opcioni protokol uz Konvenciju o pravima deteta o trgovini decom, dečjoj prostituciji i dečjoj pornografiji
Jugoslavija je potpisala oba Protokola.
http://www.unhchr.ch/html/menu3/b/k2crc.htm

STANDARDNA MINIMALNA PRAVILA UN ZA MALOLETNIČKO PRAVOSUĐE - PEKINŠKA PRAVILA
Usvojena rezolucijom Generalne skupštine UN 29. novembra 1985. godine. Ovaj dokument određuje okvir u čijim granicama bi trebalo da se kreću nacionalni sistemi maloletničkog pravosuđa. On, takođe, daje uputstva kako da se države odnose prema maloletnicima koji su u sukobu sa zakonom. Mada su ova pravila formalnopravno neobavezujuća, neki od njihovih principa ugrađeni su u Konvenciju o pravima deteta.
http://www.un.org/documents/ga/res/40/a40r033.htm

SMERNICE UN ZA PREVENCIJU MALOLETNIČKE DELIKVENCIJE - RIJADSKE SMERNICE
Usvojene rezolucijom Generalne skupštine UN 14. decembra 1990. godine i neobavezujućeg su karaktera. Smernice su veoma sveobuhvatne i odišu pozitivnim, aktivnim odnosom prema prevenciji. U središtu Rijadskih smernica nalaze se deca, čime se promoviše njihova participacija, odnosno uvažavanje mišljenja deteta. Ovaj dokument dopunjuje ranije usvojena Pekinška pravila i utiče na unapređivanje dečjih prava u oblasti maloletničkog pravosuđa. On služi takođe, kao sredstvo za tumačenje i sprovođenje pojedinih odredaba Konvencije o pravima deteta.
http://www.un.org/documents/ga/res/45/a45r112.htm

PRAVILA UN O ZAŠTITI MALOLETNIKA LIŠENIH SLOBODE
Usvojena rezolucijom Generalne skupštine UN 14. decembra 1990. godine. Ovaj dokument dopunjuje ranije usvojena Pekinška pravila i u celini reguliše postupak prema maloletnicima lišenim slobode. On služi takođe, kao sredstvo za tumačenje i sprovođenje pojedinih odredaba Konvencije o pravima deteta. Jedina svrha lišenja slobode je resocijalizacija maloletnika lišenih slobode. U tu svrhu se maloletni osuđenici moraju odvojiti od punoletnih i režim u kazneno-popravnoj ustanovi mora da uključuje vaspitne i obrazovne programe radi osposobljavanja za život na slobodi.
http://www.un.org/documents/ga/res/45/a45r113.htm

UNESCO KONVENCIJA PROTIV DISKRIMINACIJE U OBRAZOVANJU
UNESCO je specijalizovana agencija UN. Osnovni cilj aktivnosti ove organizacije je očuvanje i unapređenje mira i bezbednosti u svetu posredstvom obrazovanja, naučne i kulturne saradnje među narodima u duhu opšteg poštovanja pravde, zakona, ljudskih prava i osnovnih sloboda u odnosu na sve, bez razlike u pogledu rase, pola, jezika i religije. Pod okriljem UNESCO usvojene su mnoge konvencije, preporuke i drugi dokumenti. Za oblast prava deteta najznačajnija je Konvencija protiv diskriminacije u obrazovanju, usvojena 1960. god. - stupila na snagu 1962. god. Jugoslavija je ratifikovala 1964. god.
http://www.unesco.org

KONVENCIJE MEDJUNARODNE ORGANIZACIJE RADA
MOR je specijalizovana agencija UN stvorena s ciljem da formuliše i štiti prava radnika. Niz konvencija donetih pod okriljem ove organizacije usmerene su u pravcu eliminacije dečjeg rada i poboljšanja uslova rada zaposlene dece kao i obezbeđivanja adekvatnog obrazovanja i profesionalnog osposobljavanja dece i mladih ljudi.

a) Konvencija br. 77 o medicinskom pregledu mladih osoba
(industrija)- usvojena 1946. god. Stupila na snagu 1950. god. Jugoslavija je nije ratifikovala.
b) Konvencija br. 78 o medicinskom pregledu mladih osoba
(neindustrijska zanimanja) - usvojena 1946. god. Stupila na snagu 1950. god. Jugoslavija je nije ratifikovala.
c) Konvencija br. 79 o noćnom radu mladih osoba
(neindustrijska zanimanja) - usvojena 1946. god. Stupila na snagu 1950 god. Jugoslavija je nije ratifikovala.
d) Konvencija br. 90 o noćnom radu dece u industriji - usvojena 1948. god. Stupila na snagu 1951. god. Jugoslavija je ratifikovala 1957. god.
e) Konvencija br. 87 o slobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje - usvojena 1948. god. Stupila na snagu 1950. god. Jugoslavija je ratifikovala 1958. god.
f) Konvencija br. 98 o primeni principa prava na organizovanje i kolektivno pregovaranje - usvojena 1949. god. Stupila na snagu 1951. god. Jugoslavija je ratifikovala 1958. god.
g) Konvencija br. 122 o politici zapošljavanja - usvojena 1964. god. Stupila na snagu 1966. god. Jugoslavija je ratifikovala 1971. god.
h) Konvencija br. 138 o minimalnim godinama starosti za zasnivanje radnog odnosa - usvojena 1973. god. Stupila na snagu 1976. god. Jugoslavija je ratifikovala 1982. god.
i) Konvencija br. 182 o zabrani i suzbijanju najtežih oblika dečjeg rada - usvojena 1999. god. Stupila na snagu 2000. god. Jugoslavija je nije ratifikovala.
j) Konvencija br. 183 o zaštiti materinstva - usvojena 2000. god. Nije stupila na snagu. Jugoslavija je nije ratifikovala.
http://www.ilo.org

KONVENCIJE SAVETA EVROPE
Savet Evrope kao i druge regionalne organizacije zaključuju sporazume o ljudskim pravima i pravima deteta i stvaraju sopstvene sisteme nadzora nad primenom obaveza strana ugovornica u sklopu sa specifičnom potrebama sredine u kojoj deluju. Evropa je prva počela i danas, sa gledišta međunarodnog prava ima najrazvijeniji sistem zaštite ljudskih prava.
http://www.conventions.coe.int

KONVENCIJE HAŠKE KONFERENCIJE O MEĐUNARODNOM PRIVATNOM PRAVU
Haška konferencija je međunarodna vladina organizacija pod čijim okriljem su usvojeni brojni dokumenti u oblasti međunarodnog privatnog prava.
http://www.hcch.net/e/conventions/expl33e.html

SADRŽAJ: