Srpsku vodenicu i dalje čuva Sava Savanović: Uz huk planinskog potoka spava sa slikom vampira

Mali broj Srba, potkovan pričama o legendarnom Savi Savanoviću, smeo bi da se usudi da zanoći u vodenici potočari u mrklom mraku, samo uz huk vodeničnog kamena.

Međutim, Gvozden Miković sa Mokre gore zvani Skule po dedi, ipak nije jedan od tih, jer on sa slikom srpskog vampira vrlo često zanoći u svojoj vodenici, koja melje već duže od dva veka.

"Svi smo čitali te priče, o tome šta se sve dešavalo u tadašnjim vodenicama. Prenosile su se sa kolena na koleno i ulivale strah, ali je veliko pitanje koliko je u tim pričama dodato, a koliko oduzeto. Ja lično smatram da je Sava Savanović srpski zaštitnik, kao što je Drakula rumunski, naš je Sava, to je simbol vodenice. On živi u vodenici, njemu je tu mesto i nikog ne dira. Vile sa njim žive, nikome ne smetaju, to je zaseban svet”, pojašnjava vodeničar Skule za Rinu.

Bilo je teško održati vodenicu u životu. Ali, ova Skulova, uz veliki trud njegovih potomaka, se održala. Gvozden decenijama ulaže trud kako bi opstala i kaže da se nije umorio. Nema ova potočara nikakav materijalni značaj, ali u sebi krije veliku simboliku, duh tradicije i porodične vrednosti.

"Točak i ja smo kao jedno, teško bi on mogao da se okreće da nisam ja navratio vodu i napravio pogon. Niti bi on bez mene mleo, niti bih ja bez njega jeo. Nekad sednem tu i zamislim se, kao da čujem te stare ljude koji puše lulu i krdžu piju i govore život”, rekao je Gvozden.

Vodenice su nekada hranile na stotine gladnih usta, ali ujedno bile i mesto sastanka meštana okolnih sela i svojevrsni informacioni biro. Skule je sačuvao stari dobri običaj i usluge meljave ne naplaćuje, već svako plati onoliko koliko može i koliko misli da treba.

"Radim lagano, ne umorim se. Ovde na Mokroj gori, okružen prirodom i domaćim životinjama, je milina živeti. Ne bude me alarmi, ne utrkujem se sa vremenom. Ustanem ujutro sa ženom, popijemo kafu, pustim ovce, konja i magare i sve što ovde radim, radim lagano, bez imalo napora, ako nešto ne ide i ne može danas, može sutra”, zaključuje vodeničar.

Iako Skule ne uzima ujam, nema ćar, ali berićet dolazi od ruke i tvrdi da su vodenice od iskona žila kucavica srpskog naroda, a snaga volje klade valja.

Foto: RINA