Godina korone je godina otkrivanja Albanije za mnoge srpske turiste, iako se tu i tamo i ranijih godina moglo čuti da je nečiji poznanik obišao obalu ove balkanske zemlje i vratio se s punim koferom prelepih utisaka, što o prirodi, što o domaćinima.
Moj put
Nešto od staračke priče ispričane drhtavim glasom, nešto od atmosfere iz Kuće starog kapetana, nešto od mirisa i boja tog letnjeg dana, ostavilo je krasnopisom trag na mojoj duši.
Kad ste u miru sa sobom i zadovoljni životom, onda svako mesto na planeti može da vam postane dom, kaže za B92.net Snežana Radojičić koja živi kao nomadkinja.
Na početku se tu govorio jezik zvani serbšćina. Mesto je mirisalo na lipe. Gete ga je nazvao Mali Pariz. Početkom devedesetih je opusteo, da bi u decenijama koje slede postalo jedan od najtraženijih nemačkih gradova.
Srce Tare i njen glavni turistički centar je mestašce koje se zove Kaluđerske bare.
Sunce i letnja vrelina, bela sela na vrhovima brda i napuštene crne metalne konstrukcije - reklame koje iz daleka liče na nepomične prave bikove, pravilni zasadi najvećih maslinjaka na svetu i rasute plantaže badema, tipična su slika najtoplijeg – centralnog dela Andaluzije.
Na obroncima Pirineja - na severozapadu Španije, pejzaže prekrivaju zeleni pašnjaci, kamene kuće i luke u zalivima nalik fjordovima. Priroda, klima, arhitektura, ali i jezik Baskije prilično su drugačiji od klasičnih predstava Španije.
Blještavo beli zidovi malog hotela u starom delu Bodruma, jednostavna mediteranska arhitektura uz dodatak drvenih doksata, a unutar fasade utisnute "stakleno-plave oči" protiv uroka (na turskom: "nazar bondžuk").
Novak Đoković boravio je prošle nedelje u "bosanskim piramidama". Đoković je meditirao na brdu Visočica zajedno sa domaćinom, arheologom i pronalazačem dr Semirom Osmanagićem.