Planinska reka Vlasina izbija na rub Leskovačke kotline. Posmatrate li sa gradske brane maglu kako se diže sa obronaka bregova, a Sunce je pretvara u žutu vunu, onda vam bude drago da ste tu, a ne na nekom drugom mestu.
Moj put
Savremeni filmovi, antičke Rimljane često prikazuju kao velike osvajače sklone uživanju, prekomernom jelu i bludu.
Dolazim naoružan Geteovim citatom iz njegovog drugog dela Italijanskog putovanja, iz aprila 1787: "Italija bez Sicilije uopšte ne ostavlja sliku u duši: ovde je ključ za sve." A Palermo je zlatna, oronula ključaonica.
Oko 15h, pežo pars, najčešći automobil u Iranu sa gospodinom Mortezom za volanom stiže ispred našeg hotela u Teheranu po unapred utvrđenom dogovoru.
Još od detinjstva pokušavam da "čitam" grad u koji stižem kao da su njegove ulice tekstovi ili partiture. Beograd, obeležen rekama, meni iz vazduha liči na malo grčko slovo "lambda" spareno sa "alfom".
Na poslednjem delu magistralnog puta između Marakeša na istoku i Esauire (Essaouira) na obali - na zapadu, dužinom od pedesetak kilometara nadomak Atlantika nalazi se najseverniji deo prostrane Doline argana (Sous Valley).
Ima metafizičke pravde u tome da je jedini muzej posvećen Tomi Zdravkoviću – kafana.
Tajne istanbulske palate.
Grad na ostrvu, onaj sa putokaza na autoputu, iz Vikipedije, turističkih vodiča i priče poznanika, postaće grad sa bojama, mirisima i ukusima, javiće nam se zvukovima. Dodirnuću ga. I tome se radujem.