Kalendar Etiopljana "kasni" sedam godina i osam meseci, pa su oni tako u subotu proslavili početak 2014. godine.
U odnosu na zapadnjački opšteprihvaćeni kalendar u većem delu sveta, ovaj etiopijski kasni sedam godina i osam meseci. Stanovnici ove zemlje su pre tri dana, 11. septembra, proslavili početak 2014. godine, piše BBC Travel.
Razlog za to jeste što drugačije računaju godinu Isusovog rođenja. Katolička crkva je 500. godine izmenila računanje, dok Pravoslavna crkva u Etiopiji to nije učinila. Tako da nova godina počinje 11. septembra odnosno 12. septembra u prestupnim godinama, kada počinje proleće u ovoj zemlji.
Prvih 12 meseci u Etiopiji ima po 30 dana, dok onaj poslednji 13. ima pet, odnosno šest dana, što zavisi od toga da li je reč o prestupnoj godini.
Drugačije se računa i vreme, pa je tako dan podeljen u dva dvanaestočasovna dela koja se računaju od šest sati po našem vremenu. Primera radi, ako biste se s nekim dogovorili za piće u 10 sati, nemojte se iznenaditi da ta osoba zapravo dođe u 16 sati po našem vremenu.
Osmo svetsko čudo: Crkva u Etiopiji koja je propala u zemlju
Jedina afrička zemlja koja nikada nije kolonizovana
Italija je 1895. pokušala da kolonizuje Etiopiju, koja je poznata i pod nazivom Abisinija. To je pokušala u trenutku kada su se evropske kolonijalne sile borile da pokore svaku afričku zemlju.
Italijani su uspeli da kolonizuju susednu Eritreju, a nakon smrti etiopskog cara Johana IV 1889. godine je okupirala visoravan duž obale ove države. Želeli su da ovladaju i unutrašnjim prostorom Etiopije, ali u tome ih je sprečio car Menelik II. To je primoralo Italiju da prizna nezavisnost Etiopije. Ova afrička država je bila pod petogodišnjom okupacijom tokom vladavine fašističkog diktatora Benita Musolinija u Italiji.
Menelikov naslednik Hajle Selasije je iskoristio pobedu nad Italijom zalažući se za formiranje Organizacije afričkog jedinstva (OAU), koja se sada zove Afrička unija. Sedište unije je u glavnom gradu Etiopije - Adis Abebi.
Adis Abeba : U kolevci civilizacije
"Naša sloboda je besmislena ako svi Afrikanci nisu slobodni", poručio je Selasije prilikom formiranja OAU 1963. godine kada je veći deo kontinenta bio pod vladavinom evropskih država.
U borbi protiv kolonijalizma sarađivao je s bivšim liderom Južnoafričke Republike Nelsonom Mandelom. Njemu je dat pasoš Etiopije, čime je dobio priliku da putuje. Mandela je poručio da je Etiopija zauzela posebno mesto tokom njegovih putovanja.
Rastafarijanci obožavaju cara Hajla Selasija
Za to što rastafarijanci izuzetno cene Selasija zaslužan je i Jamajkanac, borac za prava crnaca Markus Garvi, koji je bio važan pojedinac u pokretu Povratak u Afriku.
"Pogledajte Afriku kada bude krunisan crni kralj, jer dan oslobođenja je blizu", poručio je Garvi 1920. godine
Selasije, čije je rodno ime Ras Tafari Makonen, deset godina kasnije krunisan je za novog vladara Etiopije. Mnogi u Jamajci su to doživeli kao ostvarenje proročanstva i potom je nastao rastafarijanski pokret.
Rege legenda Bob Marli je svojim muzičkim stvaralaštvom slao rastafarijanske poruke. U pesmi "Rat" (War) on je citirao delove iz Selasijevog obraćanja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 1963. godine.
"Dok filozofija prema kojoj je jedna rasa superiorna, a druga inferiorna ne bude potpuno i trajno diskreditovana i napuštena, do tada afrički kontinent neće znati za mir", ukazao je tada.
Časopis Tajm (Time) je Marlijev album "Egzodus", nazvan po istoimenoj pesmi, proglasio albumom 20. veka. Odražava želju rastafarijanaca za povratkom u Afriku, koju su milioni ljudi morali napustiti tokom transatlantske trgovine robovima.
Mala rastafarijanska zajednica živi u etiopskom gradu Šašamene, koji je 225 kilometara južno od Adis Abebe. Žive na zemljištu koje je Selasije ustupio crncima koji su ga podržavali u borbi protiv Musolinija.
Sam Selasije, koji je bio pravoslavac, nije, poput rastafarijanaca, verovao da je besmrtan. Međutim, to nije bila prepreka da ga rastafarijanci izuzetno poštuju. Rastafarijanci veruju da njegovo poreklo seže još do biblijskog kralja Solomona.
Dom zavetnog kovčega
Za mnoge Etiopljane, sveti sanduk u kome se nalaze dve ploče sa deset zapovesti za koje Biblija kaže da ih je Bog dao Mojsiju, nisu izgubljene - jedino što holivudski junak Indijana Džouns treba da uradi je da ode u grad Aksum.
Etiopska pravoslavna crkva kaže da je kovčeg pod stalnom stražom u blizini aksumske crkve Gospe Marije od Sijona, gde nikome nije dozvoljeno da ga vidi.
Tradicija kaže da crkva poseduje ovu dragocenu relikviju zahvaljujući kraljici od Sabe, čije postojanje osporavaju istoričari, ali generalno ne i Etiopljani.
Oni veruju da je kraljica putovala za Aksum iz Jerusalima negde oko 950. godine pre nove ere, u posetu kralju Solomonu kako bi saznala više o njegovoj cenjenoj mudrosti.
Priča o njenom putovanju i Solomonovom zavođenju detaljno je opisana u epu Kebra Nabast (Slava kraljeva), etiopskom književnom delu napisanom na jeziku giz u 14. veku.
Priča je o tome kako je Makeda, kraljica od Sabe, rodila sina Menelika (što znači sina Mudrog) - i kako je on godinama kasnije otputovao u Jerusalim da upozna oca.
Solomon je želeo da ostane i vlada posle njegove smrti, ali se ipak saglasio sa željom mladića da se vrati kući, poslavši ga nazad sa Izraelitima, od kojih je jedan ukrao kovčeg, zamenivši original falsifikatom.
Kada je Menelik to saznao, odlučio je da ga zadrži, verujući da je božja volja da ostane u Etiopiji, dok za pravoslavne hrišćane u zemlji ostaje sveti i nešto za šta su i dalje spremni da polože živote braneći ga.
To se pokazalo i prošle godine kada su tokom sukoba koji je izbio u regionu Tigraj, u severnom delu Etiopije - vojnici iz Eritreje navodno pokušali da opljačkaju crkvu Gospe Marije od Siona posle stravičnog masakra.
Državni službenik u gradu rekao je za BBC da su mladi ljudi otrčali na ovu lokaciju ne bi li zaštitili kovčeg: ,,Ustali su da se bore svi i muškarci i žene. Pucali su i ubili neke, ali smo srećni što smo uspeli da zaštitimo naše blago."
Dom prvih muslimana izvan Arabijskog poluostrva
„Ako odete u Abisiniju, naći ćete kralja koji neće tolerisati nepravdu", rekao je prorok Muhamed sledbenicima kada su se u sedmom veku prvi put suočili sa progonom u Meki, na tlu današnje Saudijske Arabije.
To je bilo u vreme kada je prorok tek započeo propovedanje, koje je postalo toliko popularno da su ga gradski nemuslimanski vladari videli kao pretnju.
Poslušavši njegov savet, mala grupa je krenula u kraljevstvo Aksum, koje je tada pokrivalo veći deo današnje Etiopije i Eritreje.
Tamo ih je zaista dočekao i dozvolio im da ispovedaju njihovu religiju hrišćanski monarh Armah - čija je kraljevska titula na jeziku giz bila Negu ili Negaši na arapskom.
Smatra se da su migranti naselili selo Negaš, u današnjem Tigraju, i izgradili ono što se smatra najstarijom džamijom u Africi.
Prošle godine je ova džamija granatirana tokom borbi u Tigraju.
Lokalni muslimani veruju da je 15 prorokovih učenika takođe sahranjeno u Negašu.
U islamskoj istoriji prelazak u Aksum je postao poznat kao prva hidžra ili seoba.
Danas muslimani čine gotovo 34 odsto od 115 miliona stanovnika Etiopije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
