Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Atina - Priča o "Elginovom mermeru" i o Muzeju Akropolja

Podeli

Krajem XVIII veka britanski ambasador pri Osmanskom carstvu Tomas Brus (Thomas Bruce) alias Lord Elgin ili Sedmi Lord od Elgina (7th Earl of Elgin), od tadašnjih atinskih - turskih vlasti zatražio je dozvolu da sa Akropolja pokupi razbacane delove stubova i statue.

Usput je isekao i reljefne dekoracije sa Partenona. Tad niko nije slutio da će nekoliko godina kasnije, zbog brakorazvodne parnice tokom koje je zbog visokih taksi umalo bankrotirao svoju zbirku prodati novoosnovanom Britanskom muzeju u Londonu.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

I danas traje tihi rat između britanskih i grčkih vlasti, gde prvi tvrde da su artefakte u muzeju svojevremeno kupili i pošteno platili, a potonji pokušavaju da u svoju zemlju vrate oteto kulturno blago.

U tome im poslednjih par godina svesrdno pomaže Amal Kluni, poznata advokatica za ljudska prava britansko-libanskog porekla i supruga još čuvenijeg glumca Džordža Klunija (George Clooney).

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Zbirka u Britanskom muzeju i danas nosi popularni naziv "Elginov mermer" (Elgin Marbles), iako je Grci ne zovu ovim imenom jer time pogrešno odražava pripadnost antičkog blaga.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Godinama, glavni britanski adut protiv vraćanja "Elginovog mermera" odnosio se na to da je stari Akropoljski muzej (na vrhu Akropolja) mali i bez dovoljno uslova za izlaganje takvog istorijskog blaga. Iz ovog razloga, u Atini je 2009. podignuto novo, moderno zdanje tik uz sam Akropolj, koji nosi naziv Novi muzej Akropolja.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Potpuno u staklu, sa velikim izložbenim prostorom na tri nivoa, na poslednjem spratu muzeja koji je iskošen u odnosu na ostatak zdanja, postavljen je originalan Partenonski friz, tj. nešto više od njegove jednetrećine.

Preostali delovi ostavljeni su prazni, kao svojevrsno obaveštenje posetiocima da se nešto manje od dve trećine friza i dalje se nalazi u Britanskom muzeju.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Osim partenonskog friza, u Novom akropoljskom muzeju možete videti različite statue: arhajske ženske i muške fogure - kore i kurose (neke sa ostacima boje, jer su statue stare Grčke bile obojene), ostatke grnčarije, nakita i drugih upotrebnih predmeta koji su pronađeni na Akropolju i u neposrednoj okolini.

Na prvom nivou muzeja, božanstveno osvetljene na postamentu stoje originalne karijatide sa akropoljskog hrama Erehtejon - njih pet (od ukupno šest) jer se jedna nalazi u Britanskom muzeju. U Grčkoj postoji priča, da usamljena Karijatiđanka u mermernom obličju tokom noći "plače za svojim drugaricama".

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Osim Partenona, pola veka mlađi jonski hram Erehtejon na Akropolju nadaleko je čuven po stubovima u obliku ženskih figura - "karijatidama".

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Prvi stubovi u ženskom obličju ovog naziva, nastali su u vreme kada su osvajajući Malu Aziju (danas Turska), iz jedne od osvojenih državica - Karije, Grci dovodili u Atinu njima prelepe stanovnice ove zemlje i ženili se njima.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Prema jednoj legendi, Karijatiđanke su se zavetovale da im neće roditi decu jer u slučaju da to budu sinovi, jednog bi se dana - kao Grci, mogli boriti protiv Karije, njihove zemlje. Navodno su Grci duboko poštovali ovu odluku Karijatiđanki, a njihovu neprolaznu lepotu ovekovečili u duhu helenske umetnosti.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Piše: Ivana Dukčević

Izvor: Internet i Facebook stranica "Umetnost putovanja"

Tekst i fotografije deo su internet stranice "Umetnost putovanja", zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje.

strana 1 od 387 idi na stranu