Hrvatsko primorje je ove godine posećenije nego ikada: Sada se bore sa posledicama

Njihova vlada će morati da donese hitne mere.

Kako ocenjuje hrvatsko Ministarstvo turizma u izjavi za DW, ova sezona letovanja u Hrvatskoj verovatno će po svemu premašiti rekordnu, koja je bila 2019. godine. Do porasta broja gostiju u primorskim gradovima Hrvatske najverovatnije je došlo jer je ona početkom godine pristupila šengenskom prostoru, što znači da za većinu gostiju više nema graničnih kontrola. Osim toga, dosadašnju hrvatsku valutu kunu zamenio je evro, što je takođe turistima olakšalo boravak u Hrvatskoj.

Iako se mnogi žale na visoke cene u Hrvatskoj, ona je posećenija nego ikada, međutim, i to ima svoje negativne posledice. Naime, problemi su, kako ukazuju, nedovoljna infrastruktura za odlaganje otpada, kao i ilegalna gradnja ili izgradnja čitavih apartmanskih naselja koja preko leta primaju turiste, a onda su mesecima prazna.

Takođe, tu je i privatizacija plaža, dok se i mnoge stenovite obale zasipaju peskom kako bi se olakšalo njihovo korišćenje u turizmu.

Gubitak biološke raznolikosti, zagađenje vazduha, mora i podzemnih voda takođe su samo neke od posledica masovnog turizma po životnu sredinu.

Veliki je izazov uskladiti masovni dolazak turista s očuvanjem prirodnih resursa i kulturne baštine, zbog čega tamošnja vlada planira donošenje opsežnog zakona o turizmu koji bi trebalo da upravlja razvojem na osnovu objektivnih podataka. Jedna od mnogih mera je i turistički porez. Prihodi od njega trebalo bi da budu uloženi u zaštitu životne sredine. Ali porez će biti uveden samo na onim područjima koja pate zbog negativnih posledica masovnog turizma, a s njegovim uvođenjem se ne računa pre 2025. godine.