Prirodna lepota ovih ostrva počela da se naplaćuje: Ništa više nije besplatno, ni poseta VIDEO

Turizam na severnoatlantskim ostrvima je procvetao poslednjih godina, posebno posle pandemije. Velika udaljenost od spoljašnjeg sveta, kao i društvene mreže, uticali su na to da im se sve više turista okrec&#769;e tražec&#769;i divljinu i samoc&#769;u. Međutim, umesto samoc&#769;e, desilo se sasvim suprotnoFarska ostrva, epska zelena oaza, u osnovi su mali arhipelag od 18 krševitih i stenovitih ostrva. Nalaze se severno od Ujedinjenog Kraljevstva i jugozapadno od Islanda. Ova ostrva su autonomna država i jedna od tri zemlje koje čine Kraljevinu Dansku. Ono što je specifično za ova ostrva je neverovatan pejzaž. Priroda je ovde veoma neukrotiva, a svoju lepotu i snagu pokazuje na svakom koraku. Izgleda da nigde nema ni jednog drveta, a kamoli šume. Sve je prekriveno debelim slojem zelene trave, najzelenije na svetu, po kojoj pasu ovce. Osim toga, na svakom koraku je izvor, a sa brda unaokolo teku potoci i reke. Upravo zbog svega navedenog, ostrva imaju veliki turistički potencijal. Odsustvo ljudi, odnosno izolacija, pruža potpuno drugačiji odmor od onog na koji smo navikli. Autentičnost i očuvana priroda privlače sve vec&#769;i broj turista koji dolaze da uživaju u šetnji, ronjenju ili pecanju. Angažovanje vodiča je gotovo obavezno, posebno zbog strmih padina i ozloglašenog promenljivog vremena, gde se gusta magla spušta izuzetno brzo. Nagli porast turizma sve je iznenadio, pogotovo što Farska ostrva imaju oko 300 kišnih dana godišnje, pa vreme nije baš tipično za turističke posete. Brojevi su se udvostručili u poslednjih osam godina, uglavnom zahvaljujuc&#769;i inovativnim kampanjama na društvenim medijima. Ništa više nije besplatno Sada svako, domac&#769;i ili stranac, može šetati seoskim stazama i istraživati ostrva. Međutim, mnoga mesta koja su proslavila društvene mreže nalaze se na privatnom posedu, gde ne možete slobodno da lutate. Sve više i više stanovnika sada koristi prednost zakona kako bi unovčili sve vec&#769;i broj turista koji žele da istraže divni pejzaž. Oni naplac&#769;uju ulazak, šetnju ili prolaz kroz njihova dvorišta ili livade. Naknade su uvedene na nekoliko turističkih destinacija i iznose oko 27 evra. Sledec&#769;eg leta planirano je da se naplati šetnja najvišim vrhom ostrva Sl&#230;ttaratindur. U međuvremenu, najzapadnije ostrvo Mikines uvelo je turističku taksu od 70 evra i ograničilo pristup područjima u kojima se gnezde autohtone vrste ptica. Stanovnici kažu da se novac uzima kao kompenzacija za uznemiravanje divljih životinja. Turizam sada donosi preko 100 miliona evra godišnje, oko 6% BDP-a ostrva. Ima samo 55.000 stanovnika, ali broj posetilaca premašuje brojku od 110.000 godišnje, a vec&#769;ina njih dolazi u junu, julu i avgustu. Pokrenuta je nova turistička strategija kako bi se na najbolji način iskoristila ideja da ostrva realizuju koncept &quot;Heima&quot;. Ti znači dom, odnosno kuc&#769;a za turiste i lokalno stanovništvo. Cilj je i da lokalno stanovništvo poseduje najmanje 80 odsto turističke privrede. Moraju da žive na ostrvima i da se brinu o njima, a poslednje što žele je da se turisti vide kao problem. Zaštita prirode je neophodna, možda čak i kroz državnu turističku taksu, ako se uvede. Pored toga, to je emocionalno i kulturno pitanje za stanovništvo, oni imaju dugu istoriju i duboku povezanost sa ostrvima i prirodom.