Mesto legendi i đavoljske arhitekture: Jeziva priča o svetinji Presvete Bogorodice

Iako je Đavolja varoš jedan od prirodnih fenomena koji je najpoznatiji u našoj zemlji, postoji u Srbiji još jedno mesto koje prati vrlo zanimljiva legenda, u kojoj se takođe pominju đavoli.Za nastanak mesta poznatog ranije kao Prosečnik, a danas kao Vražji kamen, zaslužan je tok reke Pčinje. Ali ako verujete u narodne legende, po nazivu se lako može zaključiti ko je upleo svoje prste i zbog koga je nastao ovaj prirodni fenomen.Gde se nalazi Vražji kamen?Selo Donja Trnica nalazi se u Pčinjskom okrugu, u jugoistočnom delu Srbije. A u blizini ovog planinskog sela nalazi se lokalitet poznat pod nazivom Vražji kamen. Smatra se da je tok reke Pčinje u davna vremena uspeo da proseče stenu, zahvaljujući čemu je nastalo desetak kamenih kupa, koje danas čine prirodni fenomen poznat kao Vražji kamen. Sam lokalitet smešten je na oko osam stotina metara nadmorske visine i nalazi se nedaleko od granice sa Severnom Makedonijom i Bugarskom.Legenda o nastanku Vražjeg kamenaKao i kod Đavolje varoši, tako i ovde postoji nekoliko narodnih legendi. Ipak, u svakoj od njih se, sasvim očekivano, pominju đavoli. Jedna od legendi navodi da je ovaj lokalitet nastao nakon što su đavoli imali želju da tok reke Pčinje okrenu tako da teče u pravcu susedne Bugarske. Ideja im je bila da treba spojiti rečne obale, pa su zato čupali stene koje su bile u okolini. Ipak, u svom naumu nisu uspeli, pa su krenuli da traže neku još veću stenu. I našli su je u Končuljskoj klisuri, uprtili na leđa i krenuli da nastave započeto. Ali su ih u tome sprečili prvi petlovi, koji su počeli da kukuriču, ne bi li najavili novi dan. Tada su đavoli jednostavno zbacili sa leđa tu veliku stenu, a na tom mestu nasta Vražji kamen. Postoji još jedna, takođe zanimljiva legenda o nastanku ovog lokaliteta. U njoj se pominje i gradnja crkve, koju su, opet očekivano, đavoli ometali.Crkva na Vražjem kamenuDa sve bude još zanimljivije, ovaj prirodni fenomen poznat je i po svetinji, koja je posvećena Presvetoj Bogorodici. Iako je ranije bila znana pod drugačijim nazivom, jednostavno ostalo je da živi verovanje da je ukleta, pa u njoj nema ni krštenja ni venčanja. Smatra se da je izgrađena u drugoj polovini 14. veka. I opet posve očekivano, kada se uzme u obzir lokacija na kojoj se ova svetinja nalazi, mogu se čuti posve zanimljive legende o njenom nastanku. Ona koja se smatra interesantnijom vezana je za nemoguću ljubav, sina iz bogataške kuće i ćerke iz kuće siromaha. Uprkos tome što su se dvoje mladih zavoleli, roditelji nisu želeli da njihovu vezu odobre. Ali to njih nije sprečilo da se venčaju i to baš u crkvi u Prosečniku, kako je ranije nazivana. Ali, sudbina je imala drugačiji plan za njih dvoje i njihovu ljubav. Kako navodi narodna legenda, nakon venčanja, mladoženja je uzjahao okićenog konja, kako je nalagao običaj. Ali se zbog silne galame konj uplašio i poveo momka pravo u smrt, bacivši ga sa litice. Čim je to videla njegova voljena, nije joj bilo teško da odluči šta joj je činiti - jednostavno je skočila za svojim voljenim. I od tada, prema narodnom predanju, postoji verovanje da je ova svetinja ukleta, pa se u njoj niko ni ne krštava ni ne venčava. Ali crkvu na Vražjem kamenu ipak posećuju žene, koje se bore za potomstvo, jer se pročulo da im može pomoći poseta ovoj svetinji.