Krajem juna idemo u kosmos? Prodato oko 800 karata

Misija Juniti 25 je bio završni probni let prve komercijalne misije Virdžin Galaktika koji bi trebalo da se desi krajem juna, a to će, nadaju se u kompaniji, postati praksa otprilike svakog meseca.Virdžin Galaktik, u vlasništvu milijardera Ričarda Brensona, obavio je probni let sa putnicima koji su kratko boravili u svemiru. Letelica &quot;Iv&quot; koja je u okviru misije &quot;Juniti&quot; poletela iz Novog Meksika, imala je dva pilota i posadu koju su činila četiri zaposlena u ovoj kompaniji, 25. maja tri minuta na 80km iznad Zemljine površine. Oni su po prvi put osetili bestežinsko stanje, i ovo bi trebalo da bude poslednji test let pre nego što Virdžin Galaktik omogući svemirskim turistima redovno putovanje u svemir, svakog meseca. Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) ranije je zabranila lansiranje Virdžin Galaktiku nakon što je Brensonov prvi let 2021. godine doveo do istrage, kada su skrenuli sa kursa tokom sletanja na pistu u pustinji u Novom Meksiku. U septembru te godine, FAA, koja nadgleda komercijalne vazdušne i svemirske letove u SAD, otkrila je da je svemirski avion &quot;odstupio od dozvole kontrole vazdušnog saobrac&#769;aja&quot; i to je učinio oko minut i 41 sekundu. U to vreme, činilo se da je sve išlo po planu, sa matičnim brodom koji je poleteo kako se očekivalo, a svemirski avion je pušten da nastavi svoje putovanje ka svemiru pre nego što je bezbedno leteo nazad i sleteo na pistu. Međutim, izveštaj sugeriše da su u kokpitu postojala svetla upozorenja da letelica skrec&#769;e sa kursa. Virdžin Galaktik je rekao da je &quot;krajnja putanja leta odstupila od našeg prvobitnog plana&quot;, ali je dodala da &quot;nije letela van bočnih granica zaštic&#769;enog vazdušnog prostora&quot;. Letelica koja se kreće na raketni pogon dizajnirana je da leti priključena na krilo masovnog matičnog broda &quot;Iv&quot;. Nakon 15 kilometara, dve letelice se razdvajaju i VSS Juniti nastavlja svoj put pod kontrolom dvojice pilota. Letovi bi trebalo da dostignu visinu od 80 kilometara, jer je to američka vlada odredila kao granicu sa svemirom. Kompanija kaže da sarađuje sa FAA na njenoj istrazi o odstupanju u povratnoj ruti do sletanja na pistu i na poboljšanju komunikacije. U izjavi o istrazi FAA, Virdžin Galaktik je priznao da je &quot;let pao ispod visine vazdušnog prostora&quot;, ali je potvrdio da je to bilo &quot;na kratkoj udaljenosti i kratkotrajno (1 minut i 41 sekundu) pre ponovnog ulaska u ograničeni vazdušni prostor&quot;. &quot;Kada je letelica naišla na vetar koji je promenio putanju, piloti i sistemi su je pratili kako bi osigurali da ostane u okviru parametara misije,&quot; rekli su iz Virdžin Galaktika. Dodaje se da &quot;ni u jednom trenutku brod nije išao iznad bilo kog naseljenog mesta, niti je predstavljao opasnost za javnost&quot;. Kompanija je saopštila da &quot;radi u partnerstvu sa FAA na rešavanju vazdušnog prostora za buduc&#769;e letove&quot;, uključujuc&#769;i i upozoravanje na bilo kakve probleme. FAA je zabranila Virdžin Galaktiku poletanje dok ne popravi sve što prouzrokuje probleme i konačno dobije odobrenje za svemirski let u četvrtak, 25. maja. Sledec&#769;e na redu je putovanje onih koji su kupili karte pre mnogo godina, kako bi dobili priliku da borave u svemiru. Oko 800 karata je prodato tokom protekle decenije, a početna cena je bila 200.000 dolara. Karte sada koštaju 450.000 dolara po osobi.