Jedan od najvećih poblema poljoprivrednika u Zapadnoj Srbiji svakako je onaj koji se tiče raspodele imovine i razgraničavanja imanja. U takvim situacijama oni se najčešće obraćaju advokatima, ali ono što otežava procese jesto to što su parcele razuđene i raštrkane.Često postavljeno pitanje je i ono šta uraditi i kako rešiti problem kada se uzme zemlja u zakup, pa se posadi višegodišnja kultura, međutim neretko se desi da vlasnik parcele premine, a njegovi naslednici potražuju zemlju nazad i hoće da prekinu saradnju. "Po slovu zakona o obligacionim odnosima smrću zakupca ili zakupodavca ne prestaje zakup, već se on nastavlja sa pravnim sledbenicima sa njegovim naslednicima kao što je u toj predmetnoj situaciji. Zakupac može da podnese parničnu tužbu ii svakako pripada mu pravo na naknadu štete. Kako on ima svojih ulaganja na toj parceli, tako ina koristi koja bi se utvrdila", rekao je za RINU advokat Marko Marković. Nije redak slučaj da vlasnik imanja i zakupac ne potpišu ugovor, nego se dogovore na reč, zapravo često zakupodavac insistira da mu se imanje obrađuje da se ne bi ukorovilo. "Ugovor o zakupu jeste neformalan, mada, kada je predmet zakupa nepokretnost, stambeni prostor, poslovni prostor ili zemljište, kao što je u ovoj situaciji, pravilo je da se takav ugovor zaključuje u pisanoj formi uz obaveznu overu potpisa kod nadležnog javnog beležnika. Međutim, kako to u praksi često nije tako, mi onda najčešće pribegavamo konvalidaciji takvih ugovora, ukoliko, obe strane ispune svoje ugovorne obaveze. Svakako je preporuka da se takvi ugovori zaključuju u pisanoj formi, kao što u ovoj predmetnoj situaciji postoji problem dokazivanja, ulaganja, pribiranja plodova", rekao je advokat Marković. Potencijalni prinos je poseban deo za koji je nadležan veštak odgovarajuće struke, u ovakvim slučajevima gronomske koji bi dao svoj nalaz i mišljenje, pa bi se prema tome donela odgovarajuća presuda.
Ostavite komentar