Vladeta Jerotić dobio ulicu u Beogradu

Deo Dalmatinske ulice koja počinje od Takovske, a završava se kod Ulice Džordža Vašingtona, današnjom odlukom odbornika Skupštine grada Beograda, promenila je naziv u Ulicu Vladete Jerotića.Inicijativu za promenu naziva te ulice podneo je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, a novim nazivom želi da se sačuva sećanje na akademika Srpske akademije nauka i umetnosti i dobitnika mnogobrojnih nagrada i priznanja. Vladeta Jerotić bio je srpski neuropsihijatar, prihoterapeut, filozof i književnik, a saglasnost za dobijanje ulice u prestonici Srbije dala je i Zadužbina Vladete Jerotića. Profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Simeunović, obrazlažući davanja ulice Vladeti Jerotiću odbornicima, kazao je da je Jerotić bio jedan od najuticajnih i najomiljienih srpskih intelektualaca u poslednjih pola veka. Kako je naveo, Jerotić je bez sumnje bio najveći prosvetitelj našeg doba. &quot;Prosvetitelji se ne rađaju stalno, dolaze u talasima obično onda kada ih najviše trebamo, a trebali smo ih opustošene duše posle ateističnog perioda komunizma, u košmarima i teškim vremenima, trebao nam je iscelitelj duha i bio je sa nama&quot;, kazao je Simeunović. Kako je naveo, bio je duhovni predvodnik srpskog naroda na stazi preobraćanje i vraćanja duhovnosti. &quot;Vraćao je ljude knjigama, porodici, ka ljubavi&quot;, kazao je Simeunović.Vesić: Poštujemo istoriju, tradiciju i kulturuZamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je na današnjoj sednici da nove odluke o imenovanju ulica pokazuju da poštujemo sopstvenu istoriju, tradiciju i kulturu, te da ne zaboravljamo one koji su nešto učinili za nas. On je podsetio da smo u vremenu koje je iza nas živeli u različitim državama, te da je Beograd bio glavni grad različitih zemalja. Živeli smo u različitim ideologijama, a u skladu s tim ovde je bilo mnogo ulica nazvanih po toponimima iz različitih delova bivše Jugoslavije, po znamenitim ličnostima koje nisu važne za Srbiju, ali su takođe predstavljale deo promocije nove ideologije i novog nacionalnog kursa u sklopu Jugoslavije. &quot;Tako smo došli u situaciju da imamo jedan broj naziva ulica koji više nemaju nikakve veze sa Srbijom ili se pak zovu po ljudima koji nama nisu bili naklonjeni, među kojima je Štrosmajer, koji više neće imati ulicu u Zemunu. Ali, zato ćemo imati ulicu po knezu Pavlu Karađorđeviću, princezi Oliveri, koja je primer žrtvovanja i mučeništva za svoj narod, kao i po carevima Justinijanu Prvom i Irakliji, koji je dozvolio naseljavanje Južnih Slovena na Balkan. U budućnosti treba više da potenciramo našu vezu sa Vizantijom jer mi veru, kulturu i još mnogo toga dugujemo njoj. Sedamnaest rimskih careva rođeno je na teritoriji današnje Srbije. Ne postoji nijedna rimska provincija koja ih je dala više. Zbog toga ćemo u budućnosti dati nazive ulica po svim rimskim carevima&quot;, kazao je Vesić, preneo je Beoinfo. Zamenik gradonačelnika je posebno izrazio zadovoljstvo što će pojedine zaslužne žene dobiti svoje ulice u glavnom gradu i naveo da je Grad otvoren za sve nove inicijative odbornika, građana, naučne zajednice. Vesić se osvrnuo i na činjenicu da je grad često bio meta napada zbog toga što su hrvatski političari, vojskovođe, banovi izgubili ulice u Beogradu, te da na ovaj način tobože uzimamo kosmopolitski duh Beograda. &quot;Mi smo najveći grad na Balkanu, kosmopolitski grad, a oni koji su nešto uradili za naš glavni grad, narod i kulturu, bez obzira na veroispovest ili nacionalnost, imaće svoje ulice. Primer za to je Mate Parlov, koji je Hrvat, ali je na prošloj sednici dobio ulicu jer je dve svetske titule osvojio u Beogradu. Slično je i sa Antunom Gustavom Matošem i Tinom Ujevićem, koji su jedno vreme živeli i stvarali u Beogradu&quot;, rekao je Vesić, navodeći i primer Zagreba koji je oduzeo Ulicu Vuku Karadžiću iako je počasni građanin tog grada. Vesić je najavio da će u budućnosti ulicu dobiti i kneginja Julija, inače Mađarica, supruga Mihaila Obrenovića. Na ovaj način će Beograd uvek poštovati i one koji nisu srpske nacionalnosti, ali pod uslovom da su nešto uradili za naš grad i naš narod. Najavio je da će Beograd po reciprocitetu dobiti i Budimpeštansku ulicu, a to će se odnositi i na Prag, podsetivši da već imamo i Varšavsku i Briselsku ulicu, kao što i oni imaju našu. Time ćemo, zaključio Vesić, na isti način pokazati poštovanje. &quot;Ove odluke mnogo su značajnije od običnih promena ulica, jer govore o promeni nacionalne politike i svesti o svom istorijskom značaju&quot;, istakao je Vesić.