Ako krenu da ucenjuju... Orban: Srbija uvek može da računa na Mađarsku

Ukoliko Evropski savet uključi Briselski i Ohridski sporazum u pregovarački okvir, iako se Srbija tome protivi, Beograd uvek može da računa na Mađarsku.

Izvor: Tanjug
Podeli
FOTO TANJUG/ VLADA MAĐARSKE/ VIVIEN CHER BENKO/ nr
FOTO TANJUG/ VLADA MAĐARSKE/ VIVIEN CHER BENKO/ nr

Ovo je danas izjavio predsednik mađarske vlade Viktor Orban.

On je to rekao u intervjuu za Tanjug na pitanje šta ako do toga dođe na samitu EU – Zapadni Balkan, koji će se održati sledeće nedelje u Briselu, iako se Beograd tome protivi.

"To je veoma komplikovano pitanje i Srbija uvek može da računa na Mađarsku", rekao je Orban.

On je rekao i da je trenutna situaciija na KiM veoma složeno pitanje i da ne bi da sudi o situaciji, osim da čaže jednu kratku rečenicu.

"Ono što sam u poslednjih nekoliko godina primetio jeste da vi, Srbi, stalno doživljavate provokacije. To je provokacija. I možete dobro da reagujete, ili niste svesni provokacije, ali kakva god da je vaša reakcija, ne zaboravite da je polazna tačka provokacija. Imamo manjine u mnogim zemljama, a znamo kako većina može da provocira manjinu. Dakle, razumemo obrazac, kako se to dešava, na toj teritoriji. To je razlog zašto podržavamo srpsku manjinu koja tamo živi. Spreman sam da učinim sve što mogu. Čak smo i mi pretrpeli neke fizičke gubitke u najnovijim sukobima lokalnih grupa. Ali bez obzira na to, i dalje pružamo veliku podršku. To je prva stvar. Drugo, mislim da je dobro što vaša diplomatija insistira na međunarodnom pravu, jer je međunarodno pravo na vašoj strani. A ovim pitanjem se ne može upravljati bez prihvatanja međunarodnog prava. Ne možete zanemariti međunarodno pravo. Zato treba da insistirate na tome. Osim toga, ne zaboravite da u Evropskoj uniji postoji pet zemalja koje nisu prihvatile status države Kosovo. Dakle, to je otvoreno pitanje. Moramo da pregovaramo o tome. Što se tiče toga da li imamo šansu da se dogovorimo ili ne, nisam dovoljno dobar prorok da odgovorim na to pitanje. Ali znam da treba da uradimo sve što možemo da bismo konačno pronašli rešenje."

Na pitanje o odnosima Srbije i Mađarske i šta je bio odlučujući faktor u pomirenju dva naroda posle vekovnih sukoba, Orban objašnjava da dve zemlje kroz istoriju imaju zaista komplikovan odnos, jer Srbima koji, kako je istakao, pripadaju velikom okeanu slovenskih naroda, nije lako da razumeju Mađare, koji ne pripadaju ni slovenskim, ni nemačkim jezičkim, kulturno utemeljenim društvima.

"Dakle, mi smo stranci u izvesnom smislu. Sebe smatramo ostrvom, čak i ako smo kopnena zemlja, ali kulturno, jezički i i smislu naših tradicija. Dakle, to je hrišćanska, zapadna hrišćanska, katolička, ali veoma nacionalno jedinstvena kompozicija tradicije. Stoga, za zemlju poput nas nije lako uspostaviti vezu sa susedima koji su drugačiji. Polazna tačka je prilično komplikovana. A ako se osvrnete na istoriju, možete razlikovati jasne periode kada smo dobro sarađivali i periode kada smo bili neprijateljski nastrojeni jedni prema drugima. I lekcija je veoma jasna. Kada smo bili neprijateljski nastrojeni jedni prema drugima, to nije bilo dobro ni za jedne ni za druge. Kada smo sarađivali sa Srbima, to je uvek bilo dobro za nas. Plus, ne zaboravite da su kroz istoriju mnoge srpske zajednice stigle u Mađarsku i kreirale način života pun poštovanja i dostignuća, poput Sentandreje i svih drugih teritorija na kojima su Srbi. Čak i u Budimpešti imate svoju četvrt, crkvu i tako dalje, tako da ste vi, Srbi, tretirani sa poštovanjem ovde, u Mađarskoj iz istorijskih razloga", rekao je on.

Sa druge strane, dodaje, kada je saradnja bila u redu, bez obzira na politički okvir, oba naroda su uživala u prednostima toga.

Prema njegovim rečima, kada je došao trenutak i kada su na rukovodeće mesto obe nacije i obe zemlje došli lideri koji vole da razmišljaju o istoriji, koji gledaju širu političku sliku, a ne samo svakodnevno sklapanje dogovora i upravljanje stvarima, bilo je očigledno da će dva premijera ili predsednika koji vole istoriju konačno naći zajednički stav o tome kako da zajedno razumemo istoriju, kako da razumemo sadašnjost i kakve perspektive možemo da stvorimo za naše narode, što je dobro za Srbe i Mađare.

"I to se desilo. To se dogodilo 2012. ili 2013. godine kada je prethodni predsednik napravio neke gestove prema Mađarskoj. Prihvatili smo ih. Veoma ih cenimo. A onda je stigao novi predsednik i sada veoma dramatično nastavljamo saradnju. Dakle, činjenica je da, ako pokušamo da razumemo budućnost, lako je razumeti da Srbi ne mogu biti uspešni bez Mađara, a Mađari ne mogu biti uspešni bez Srba. Dakle, to je jasna motivacija za saradnju", istakao je Orban.

Na pitanje koliko je hrabrosti trebalo i njemu i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da ućutkaju kritičare, posebno najekstremnije, naglasio je da smatra da je posao srpskog predsednika bio komplikovaniji, jer broj Mađara koji žive u Srbiji nadmašuje broj Srba koji žive u Mađarskoj.

Kako je rekao, srpska zajednica u Mađarskoj je ograničena i ta zemlja želi da ima veći broj Srba koji u njoj žive, ali da je situacija takva kakva jeste.

"Broj Mađara je još veći u Vojvodini, što pravno, intelektualno, politički, predstavlja pravi izazov, u smislu toga kako da na najbolji način, na svojoj teritoriji, živimo zajedno sa pripadnicima manjine iz jedne on naših susednih zemalja. Dakle, to nije jednostavno pitanje. A ako pogledate centralnu Evropu, postoji samo nekoliko pozitivnih primera odgovora na taj izazov. Međutim, vaš predsednik Vučić je uspeo da pronađe veoma moderan, ako mogu da kažem, evropski, ali istovremeno i hrišćanski odgovor na to pitanje. A Mađare je smatrao zajednicom koja je doprinela uspehu Srbije. Dakle, više nas ne vide kao teret, kao izazov i kao opasnost. Umesto toga, mi smo konstruktivan deo vaše nacije i mogli bismo biti od pomoći u postizanju uspeha srpske nacije", kaže Orban.

Podvlači da se taj pristup pokazao kao veoma uspešan, i da nije bilo lako.

"Na kraju smo uspeli, i sada svakodnevno pružamo pragmatične dokaze svim Srbima, čak i ekstremistima, čak i nacionalistima, da ova saradnja funkcioniše. Ništa niste izgubili, ali ste dobili mnogo toga. Dakle, mnogo smo doprineli zajedničkom uspehu. Samim tim, nema razloga za napad na Mađare i igranje na antimađarsku kartu u srpskoj unutrašnjoj politici. I takav glas je polako ali sigurno nestao u srpskoj politici, to je ono što smo mi ovde u Mađarskoj doživeli, to je ono što mi vidimo. Smatram da predsednik Vučić lično zaslužuje priznanje jer je dugi niz godina mudro rukovodio situacijom, a ekstremni glasovi sa obe strane granice su u suštini nestali", rekao je on.

Kako je rekao, zbog raspada Jugoslavije i prisustva mnogih manjina koje žive izvan Srbije, Srbi bolje razumeju šta znači živeti izvan svoje zemlje kao pripadnik manjine.

"Pogledajte Kosovo i druge teritorije. Dakle, znate, Srbi su daleko osetljiviji na to pitanje od mnogih drugih zemalja u ovom regionu. Smatram da je bilo važno što su Srbi i Mađari u Vojvodini prvi počeli da sarađuju, jer se dobro poznaju kroz život na istim ulicama, idu u iste škole, rade na istim mestima, pa su shvatili šta mogu biti prednosti dobre saradnje. I mislim da su Srbi koji žive u Vojvodini i Mađari koji žive u Vojvodini bili glavni faktor za pružanje dokaza da je saradnja bolja od međusobnog neprijateljstva. Ali, bez manjina, takav dobar odnos bi bilo daleko teže izgraditi. Tako da su pružili pozitivan doprinos. U Vojvodini, ali i u Mađarskoj, kao i Srbi i u Mađarskoj", rekao je on.

Orban je naglasio da je zajednička budućnost ono što ujedinjuje Srbiju i Mađarsku, jer obe zemlje dele opasnosti koje moderno doba donosi.

Kako je pojasnio, obe zemlje su u osnovi zemlje jakog nacionalnog identiteta.

"Volimo svoju zemlju. Volimo svoj narod. Volimo svoju istoriju. I spremni smo da se borimo za to. Dakle, ne bismo voleli da budemo deo neke vrste super Ujedinjenih Evropskih Država ili nečega poput super države, i da budemo puka provincija. Mi smo ponosne nacije i države. To je nešto vrlo uobičajeno u vašoj istoriji i u vašoj duši i umu, kao i kod Mađara. Druga je da smo spremni da se borimo za to. Dakle, ne razmišljamo samo o nečemu, već ako je trenutak tu, mi smo borci. Vi ste borci. Poznato je da ste veoma dobri vojnici. Mađari takođe nisu loši. Vaši sportski timovi su zaista fantastični. Vaš sport je prožet nacionalnim karakterom Srba, to je nešto što mi poštujemo. Mi smo malo komplikovaniji, ali kada se Mađari konačno ujedine, mi takođe možemo biti dobri borci za budućnost zemlje. Pre svega mislim da Srbi i Mađari kao narodi imaju budućnost. A mi, pod tim mislim na Srbe i Mađare, jesmo spremni da se borimo za svoju zemlju. To je veoma važno", rekao je Orban.

Dodaje da je druga stvar koja povezuje dve zemlje činjenica da su teškoće uvek bile deo naše istorije.

"Kada smo suočeni sa nekim novim izazovima, prva reakcija je da se ne plašimo. Već kažemo, u redu, to je novi izazov. Hajde da razmotrimo situaciju. To nije samo problem. To je takođe mogućnost. A takvo samopouzdanje je, barem tako mislim, uobičajeno i u Srbiji i u Mađarskoj. Osim toga, ne zaboravite da obe nacije svoje postupanje smatraju malo važnijim od samog rada za naciju. Uvek radimo za region. Dakle, kada pogledam Balkan, razumem da Srbi misle da imaju misiju, jer imate visoko razvijenu kulturu, imate istoriju i tako dalje. A i u centralnoj Evropi, Mađari smatraju da je pre svega najvažnije raditi u interesu Mađara. Ali, znate, mi imamo uticaj na susedne zemlje, pa čak i na celu Evropu. Dakle, nismo spremni da se zatvorimo unutar sopstvenih granica i sopstvene teritorije, ali bismo želeli da doprinesemo nečemu većem. Centralnoevropskom ili balkanskom ili svim evropskim zajedničkim ciljevima i dostignućima. Takav tip aspiracija je veoma snažan", rekao je on.

Kako kaže, ne treba zaboraviti da su Srbija i Mađarska hrišćanske zemlje, a da je hrišćanstvo trenutno u veoma teškoj situaciji u Evropi.

"Gubimo teritoriju. Progresivni levičarski pristup životu i njihove vrednosti se šire poprilično brzo. A tradicionalno poimanje ljudskog bića da sledi Isusa Hrista i sva ta vrsta znanja i pribranosti i posvećenosti postaje sve slabije i slabije prisutna u Evropi. I mislim da i vi na Balkanu, kao i Mađarska u centralnoj Evropi, imate posao da održavate reč i poruke hrišćanstva. I mi imamo takvu vrstu duhovnog razumevanja jedni za druge", ocenio je on.

Upitan kako gleda na nedavni potez zvanične Sofije, koja je odlučila da uvede porez na ruski gas i da li očekuje zajednički odgovor Budimpešte i Beograda, Orban objašnjava da želi da bude veoma jasan u vezi s tom temom.

"Ne bih da govorim u ime Srbije jer je to na vama. Ali kada se radi o stavu Mađarske, potpuno je jasno da se radi o antimađarskoj odluci. Ne interesuje me zašto su to uradili, koja su njihova očekivanja u vezi sa Rusijom. To nije moj posao. Ja sam samo vođa Mađara i postupak bugarske vlade je očigledno postupak protiv Mađarske. I moraju da promene svoju odluku. Mi to ne možemo da prihvatimo, oni to moraju da promene. Dakle, vrlo sam jasan po tom pitanju. Kakva god da je bila namera, posledica je loša za Mađare, što ne možemo da prihvatimo", rekao je Orban.

Kada se radi o tzv. balkanskoj migrantskoj ruti i o saradnji sa srpskim vlastima po tom pitanju, Orban ističe da Mađari imaj čvrts stav po tom pitanju jer na migraciju gledaju kao na nešto više od bezbednosnog pitanja.

Kako je objasnio, ako se pogleda šta se dešava u zapadnim zemljama, to nije samo ekonomsko puitanje, ali jeste i to.

"Pogledajte teret na društvo koji tok migracija stavlja na zapadne zemlje. Ali imamo civilizacijsku perspektivu koja nam omogućava da shvatimo šta je to. Sedimo ovde u srcu Budimpešte, u dvorcu Budimu, koji je 800 godina bio tradicionalno mesto odakle smo vodili ovu zemlju. Ali postojao je period od 150 godina kada je ova građevina, koja je prvobitno bila klaster, hrišćanski klaster, pretvorena u džamiju jer je Osmansko carstvo došlo do Mađarske. Dakle, razumemo šta to znači, razumemo civilizacije. Kada se civilizacija proširi, okupirane teritorije utiču na prvobitnu zajednicu i kulturu, imaju vrlo snažan uticaj", rekao je Orban.

Prema njegovim rečima, kada govorimo o migracijama, imamo istorijsko znanje o njima, al i veoma konkretno iskustvo jer vidimo migrante koji dolaze.

"I vidimo posledice masovne migracije, posebno ilegalne migracije na zapadna društva. Dakle, kada sastavim sve ove dimenzije, očigledno je da joj se moramo suprotstaviti. Ne, migracija je loša stvar. Pitanje nije kako da se njome upravlja. Pitanje je kako je zaustaviti, ako želimo da zadržimo svoju prvobitnu versku i kulturnu istoriju i civilizaciju", rekao je prvi čovek mađarske vlade.

Govoreći o proširenju EU i čvrstom stavu koji je Mađarska zauzela prema članstvu Ukrajine, Orban kaže da će u Parizu, gde putuje, pokušati da uveri francuskog predsednika Emanuela Makrona da ne podrži i da ne počne pregovore o članstvu u Evropskoj uniji sa Ukrajinom, jer smatra da taj istorijski potez nije pravilno pripremljen.

"Priprema je prilično loša. To nije zbog Emanuela Makrona, ni zbog mađarskog premijera, čak ni zbog nemačke kancelarke, to je zbog Komisije. Dakle, očigledno je da je proces dobijanja članstva u Evropskoj uniji objektivan proces zasnovan na zaslugama. Nije subjektivan. Postoje jasne prekretnice koje morate da postignete. Ako ih ne dosegnete, ne možete da pređete na sledeći korak. I nažalost, izveštaj Komisije koji kaže da je Ukrajina ispunila četiri od sedam zahteva kao preduslov za početak pregovora jednostavno nije tačan. Lažan je. Postavili smo sedam preduslova, od kojih tri čak i Komisija ocenjuje kao neispunjena. Preostala četiri su takođe falsifikovana. Zaista saosećam sa narodom Ukrajine", objasnio je Orban.

Kako kaže, voleo bi da se Ukrajina približi Evropi, jer smatra da imaju evropsku budućnost, ali da je smešno reći da je Ukrajina u poziciji da započne pregovore, recimo, sutra ujutru.

"Potrebne su godine da se Ukrajina pripremi i dođe u odgovarajuću poziciju za započinjanje pregovora. Još nisam ni pomenuo rat, neizvesnost na teritoriji i broj ljudi. A druga stvar, nikada pre nismo imali situaciju da neko ko je u ratu, fizički u ratu, započne pregovore o članstvu sa Evropskom unijom. Koja teritorija? O koliko ljudi govorimo?", rekao je on.

Kako kaže, njegov predlog je drugačiji i on podrazumeva da se prvo napravi dogovor, ugovor sa Ukrajincima o takozvanom strateškom partnerstvu, da se definišu svi njegovi aspekti koji bi pojasnili šta to znači u smislu bezbednosti.

"Kakav će biti dugoročni uticaj približavanja Ukrajine na centralnoevropsku poljoprivredu? Zbog nepoznavanja uticaja na finansijski sistem u Evropskoj uniji i bez razjašnjenja svega ovoga, i to ne samo u teoriji, već i u praksi, bez nekog probnog perioda, nemoguće je započeti pregovore. Ne zaboravite kakvu smo grešku napravili sa Turskom. Počeli smo da pregovaramo sa Turskom pre mnogo godina, decenija, bez da smo stigli bilo gde. Dakle, ovo nije ispravna stvar. Razumem da bi mnogi lideri želeli da pošalju pozitivnu poruku Ukrajini, da smo uz Ukrajinu, da podržavamo Ukrajinu. U redu, razumem i prihvatam. Ali članstvo, i početak pregovora o članstvu, nije način da pošaljemo tu poruku. To je veoma složena, pravna procedura zasnovana na zaslugama. Ne smemo mešati političku nameru i pravnu proceduru dodeljivanja članstva", smatra Orban.

Na pitanje gde je Srbija na evropskom putu i da li EU iskreno želi Srbiju za svoju članicu Orban kaže da nije siguran, a to je pojasnio poređenjem sa Ukrajinom upitavši da li je fer da zemljama Zapadnog Balkana, čiji je Srbija lider, u pregovorima godinama i godinama uvek odlažu otvaranje novih poglavlja.

"Proces je veoma spor, a onda iz vedra neba, odjednom, iz političkih razloga, Ukrajina ulazi u igru i počinje da pregovara. Nije fer prema onim zemljama koje su smatrale da je proces članstva zasnovan na zaslugama. Nije fer prema Srbiji, ako smem to da kažem. Dakle, ne samo prema Srbiji, već i prema drugima", rekao je Orban.

Kako kaže, plaši se da evropski lideri ne razumeju strateški značaj Srbije i Zapadnog Balkana i da su suviše daleko.

"Zato to smatram svojom misijom, da im pomognem da shvate šta je Srbija, šta je Balkan, šta je na kocki. Jer ako, recimo, sedite na obali Atlantskog okeana, ili se opuštate u Briselu ili Dablinu, ili čak u Madridu, teško je razumeti koliki značaj taj region ima. Problem je u tome što ne razumeju da je Evropskoj uniji Srbija potrebna više nego što je Srbiji potrebna Evropska unija, jer Srbi imaju druge opcije. Ne zaboravite da imate sjajnu tradiciju u pokretu nesvrstanih. Dakle, vaše znanje, obrazovanje, diplomatske veštine, nisu isključivo povezane sa Evropskom unijom. Srbija je daleko mobilnija, ima daleko širi manevarski prostor i u spoljnoj politici i u bezbednosnoj politici, od mnogih drugih zemalja u centralnoj Evropi, čak i više od nas u Mađarskoj. Dakle, Srbi imaju druge opcije. Svet je sada pod rekonstrukcijom, jer Zapad nije važan kao pre, nije dominantan kao što je bio, tako da je svetska ekonomija, svetski bezbednosni sistem pod velikim promenama", rekao je Orban.

Ističe da Srbi imaju šansu ne samo da izaberu Evropu već i drugu vrstu strateškog pravca, a da Evropljani treba da ubede Srbiju da im se pridruži, a ne da Srbija ubeđuje Evropljane da je private.

"To je potpuni manjak razumevanja cele ove situacije od strane Brisela. Ali, znate, oni su daleko, ne razumeju ovaj region, i ne razumeju koliko je Srbija važna za Evropu. Zato oni nisu tako revnosni kao mi. Ali mi smo susedi i razumem koliko je Srbija važna za Evropu, ne samo za Mađarsku, ne samo za centralnu Evropu, već za celu Evropu. Zato sam uložio napore da se Srbi približe Evropskoj uniji. Ali ako Brisel ostane neodlučan i nastavi da ima ovaj nedostatak strateškog razmišljanja, znate, izgubićemo šansu da prihvatimo i integrišemo Srbiju", rekao je on.

Kada se radi o sankcijama protiv Rusije i to da li Srbija i dalje može da se osloni na razumevanje Mađarske u vezi sa tim pitanjem, Orban kaže da je ponašanje Srbije više nego logično jer, Mađarska je članica EU, ali joj se ne sviđa pristup Unije.

"Mislim na pristup međunarodnoj politici zasnovan na sankcijama. Ne samo u odnosu na Rusiju već uopšteno. Retki su primeri kada su nas sankcije dovele do željenog ishoda i rezultata. Dakle, sankcije nisu dobar metod. To je prva stvar. Drugo, način na koji postupamo sa Rusijom, pristup Evropske unije po pitanju sankcija, uopšte nije razuman jer uništavamo našu ekonomiju. Mi sebi nanosimo više žrtava i problema nego Rusima. Dakle, ovakav sistem sankcija nije pravilno projektovan, ako to mogu da kažem. Zato ga i kritikujem. Ali Srbija nije deo Evropske unije. Niko ne može da očekuje da Srbija usvoji evropski sistem sankcija kada Srbija nije članica Evropske unije. Dakle, ono što predsednik i diplomatski kanali Srbije rade, nama iz Budimpešte izgleda veoma logično. I zašto bi prihvatili nešto što je loše za njih? Ali oni nemaju nikakvu moć da donesu tu odluku. Znate, politika je polje racionalnosti, ne samo emocija, već i racionalnosti. I racionalno ponašanje nas dovodi do zaključka da je ovo isključiva odluka srpske države, da li da prihvati sankcije, da uvede sankcije ili ne", rekao je on.

Upitan da kaže koja su njegova očekivanja u vezi predstojećih izbora u EU i SAD, posebno nakon izbora u Holandiji i Slovačkoj, on je podsetio da je Evropa oduvek imala dva tradicionalna načina organizovanja - jedna tradicija je tradicija Rimskog carstva da sjedini, da se svi ljudi koji žive na hemisferi teritorije Evrope integrišu u jedno veliko carstvo, a nakon Rimskog carstva, Evropa se zasnivala na nacionalnim državama, različitim jezicima i različitim kulturama.

"Dakle, imamo još jednu evropsku tradiciju koja se zasniva na nacionalnim državama i saradnji između nacionalnih država. Tako da tendencija centralizacije zasnovana na Rimskom carstvu i suverenitet zasnovan na pojedinačnim nacijama, predstavljaju dva dela evropske tradicije. U srećnim periodima naše istorije, ta dva pristupa unutar Evropske unije bila su u ravnoteži. Dakle, bilo je nekih koraka koje je trebalo preduzeti za centralizovanije funkcionisanje i bilo je nekih koraka koje su nacionalne države preduzimale kako bi odbranile sopstveni suverenitet. I postojala je ravnoteža. To su bila pravila igre i mi smo upravljali problemima", rekao je on.

Pojašnjava da se od kada su Britanci napustili Evropsku uniju, taj balans promenio, pre svega zato što su oni bili suverenisti bili Britanija, kao i zemlje centralne Evrope, Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka.

"Uspevali smo da blokiramo sve radikalne inicijative zemalja imperijalne tradicije koje bi želele da stvore centralizovaniju evropsku arhitekturu. Uspevali smo da ih blokiramo. Sada, toga više nema. Nažalost, izgubili smo Veliku Britaniju i sada iz dana u dan velike evropske zemlje pokušavaju da stvore evropske Sjedinjene Evropske Države ili nešto poput centralizovanijeg, više imperijalističkog sistema Evropske unije. To nam se ne sviđa. To nam se ne sviđa i želimo da to zaustavimo. Zato se u Briselu iz dana u dan borimo za svoj suverenitet. Dakle, Brisel je ranije predstavljao mesto saradnje. Ali sve više postaje prostor za borbu za sopstveni suverenitet. Ovako stoje stvari. Morate da razumete da ako želite da se pridružite Evropskoj uniji, morate da zamislite sebe u tom kontekstu", rekao je Orban.

U intervjuu za Tanjug Orban je pričao i o fudbalu, za koji je rekao da ima posebno mesto u srcu Mađara, i podsetio da je Mađarska izgubila dva finala Svetskog prvenstva, jedno 1938. i jedno 1954. godine.

"Te 1954. godine, ceo svet je bio složan u proceni da je naš tim bio daleko najbolji u to vreme, pa čak smo i mi izgubili. Zbog toga je fudbal nacionalna stvar koja predstavlja neuspehe i nameru Mađara da vladamo nad sopstvenim neuspesima. Dakle, fudbal je sport, naravno, ali je istovremeno i opsesija i to je neka vrsta nacionalne inspiracije. Kao i na Balkanu u svakom slučaju, tako da razumem kada vidim srpske navijače koji dolaze u Mađarsku", rekao je on.

Ocenio je da je fudbal, i sport generalno, u regionu veoma važan zbog čega su ministarstvo sporta i drugi veoma posvećeni poboljšanju nivoa fudbala jer je neprihvatljivo da imate talenat, ali da ne postižete rezultate.

Na pitanje ko će imati više uspeha na Evropskom prvenstvu, Mađarska ili Srbija Orban kaže da je i na poslednjem Svetskom prvenstvu imao velika očekivanja od reprezentacije Srbije, da nije bio svestan da je linija odbrane ranjiva kao što je bila.

"Vaši napadači su fantastični, zaista. Sa razlogom igraju u klubovima visokog nivoa. Dakle, oni su zaista neverovatni kada ih posmatrate pojedinačno. Odbrambena linija je bila problem, na osnovu mog osnovnog razumevanja fudbala. Zbog toga, uprkos mojim očekivanjima, niste bili u prilici da dođete do završne faze i da se možda borite i za titulu. Ali vi ste veoma talentovani. Sećam se sedamdesetih, moji roditelji se sećaju šezdesetih i pedesetih godina kada smo igrali velike utakmice sa Jugoslavijom, u čijem timu je bilo mnogo srpskih igrača. Dakle, imate snažnu tradiciju. Možete da radite šta god želite. Ako ste u stanju da budete jedni od najboljih, verovatno najbolji u košarci, zašto je nemoguće da postanete najbolji u fudbalu? Uopšte nije nemoguće. Pošto mi Mađari imamo tradiciju dva finala svetskog prvenstva, zašto mi ne bismo mogli da budemo najbolji? Dakle, to je lepo takmičenje. Nadam se da će to biti jedino pravo veliko takmičenje između Srbije i Mađarske", naglasio je predsednik mađarske vlade.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 684 idi na stranu