Svetu preti potpuni haos? Milijarde ljudi u opasnosti
Količine snežnih padavina u opadanju su širom sveta kako temperature rastu zbog klimatskih promena.
Izvor: Avaz.ba
Ovo pokazuju nove analize i karte klimatologa Nacionalne administracije za okeane i atmosferu.
Manjak snega nije tako bezazlen i ne znači samo da ćemo tokom zime imati manje posla s lopatanjem. On može dovesti do povećanog otopljenja i poremetiti dostupnost hrane i pitke vode za milijarde ljudi.
Klimatski naučnici kažu da je budućnost snežnih padavina prilično jasna: topliji svet znači da će nagomilana voda u atmosferi na Zemlju pre padati u obliku kiše nego u vidu snega.
Moguće je da će u bliskoj budućnosti klimatske promene uzrokovati više ekstremnih zimskih oluja i nekoliko godina s povećanim snežnim padavinama, ali kako se globalna temperatura bude povećavala, biće sve manje takvih godina.
"Naposletku zakoni termodinamike znače da će se sve više i više tog snega pretvarati u kišu", rekao je Brajan Bretšnajde, klimatolog iz Nacionalne meteorološke službe na Aljasci i autor analize.
"Neko vreme se možete izvući s takvim stvarima i neki trendovi mogu biti prikriveni, no na kraju će termodinamika pobediti", rekao je.
"Sneg takođe više neće padati linearno", rekao je Džastin Mankin, klimatolog i vanredni profesor geografije na koledžu Dartmaut. Umesto toga, postoji tačka preokreta, što bi značilo da kada se dosegne određeni temperaturni prag, možemo očekivati da će se gubitak snega povećati.
"To znači da možemo očekivati da će mnoga mesta koja nisu pokazivala masovno smanjenje snežnih padavina moglo početi primećivati da ga ima manje čim temperature još malo porastu", rekao je Mankin za CNN.
"Već je zabeležen pad godišnjih globalnih snežnih padavina od 2,7 posto od 1973. godine. Trend pada posebno je uočljiv u srednjim geografskim širinama severne hemisfere", područje severno od tropskog pojasa i južno od Arktika, gde živi veliki deo svetskog stanovništva.
"Manje snežnih padavina takođe znači manje snega koji se nakuplja u snežni pokrivač – duboki, postojani snežni pokrivač koji se nakuplja tokom zime. On je ključan za zalihe vode jer deluje poput prirodnog rezervoara, skladišti vodu kao sneg tokom kišnih perioda i zatim je ispušta u obliku otopljenog snega kada je do vode teže doći", rekla je za CNN profesorka inženjerstva na Univerziteu Vašington Džesika Lundkvist.
"Pretnja zalihama vode zbog sve manje snežnih padavina najizraženija je u područjima koja su podložna ekstremnijim ciklusima porasta i pada padavina, poput mediteranske klime u Kaliforniji", rekla je profesorka Lundkvist.
Sušni zapad SAD više od 50 posto vode dobija od snežnog pokrivača, pokazuje studija iz 2017. Ta studija predviđa da će se nivo snežnog pokrivača na Zapadu nastaviti smanjivati za više od jedne trećine do 2100. u slučaju jakog globalnog zagrijavanja.
Mankin je 2015. godine sproveo istraživanje koje pokazuje da su dve milijarde ljudi koji vodu dobijaju od topljenja snega u velikoj opasnosti od smanjenja količine snega za čak 67 posto.
To uključuje delove južne Azije, koji se oslanjaju na otapanje snega s Himalaja; Mediteran, uključujući Španiju, Italiju i Grčku; i delove severne Afrike poput Maroka, koji se oslanjaju na topljenje snega s planina Atlas.
"Gubitak snega postaje veliki izazov", rekao je Mankin.
"Ovo nije nužno svugde nepremostiv izazov, ali je značajan izazov upravljanja, posebno u mestima poput američkog Zapada, koja uveliko zavise od otapanja snega", dodao je.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
