Rusi planiraju da ga ubiju
Deljenje američkih obaveštajnih podataka sa afričkim vladama je novi metod suprotstavljanja uticaju Moskve na kontinentu.
Izvor: Večernji list
U novoj epizodi borbe velikih sila za uticaj u Africi, Vašington i Moskva nastavljaju da koriste svoje najjače adute, a ovog puta centar tog sukoba je afrička država Čad.
Sjedinjene Države upozoravaju na ruske zlonamerne planove na kontinentu, dele obaveštajne podatke svojih sposobnih tajnih službi, dok Rusija pokušava, i uspeva, da poveća svoj uticaj u Africi, posebno na račun Francuske, koristeći antikolonijalnu retoriku.
Poslednjih nedelja i meseci u Čadu se odvija prava drama.
Ova velika zemlja, veća od Velike Britanije, Nemačke i Francuske zajedno, dom je 17 miliona ljudi i graniči se sa Libijom, Centralnoafričkom Republikom i Sudanom, sa tri zemlje u kojima je prisutna ruska paravojna jedinica Vagner, koju predvodi saveznik Vladimira Putina Jevgenij Prigožin.
Pre nekoliko nedelja Volstrit džornal je izvestio da su Sjedinjene Države dostavile čadskoj vladi obaveštajne podatke koji sugerišu da je Vagner želeo da destabilizuje zemlju i da je moguće da ubije njenog predsednika Mahamata Idrisu Debija.
Mnoge od ovih američkih akcija podsećaju na deljenje obaveštajnih podataka sa Kijevom o predstojećoj ruskoj invaziji početkom prošle godine, koja je, nakon što se napad zaista dogodio uprkos neverici čak i Ukrajine, podigla profil američkih tajnih službi.
Oni su ranije izgubili veliki deo ugleda nakon lažnih tvrdnji koje su dovele do napada na Irak pre 20 godina. Predsednik Čada je Mahamat Idris Debi, koji je na čelo zemlje došao 2021. godine kao sin ubijenog diktatora. Mnogi se sećaju kako je umro njegov otac Idris Debi, koji je bio predsednik 30 godina, a otišao je sam da predvodi svoje jedinice vojske u borbi protiv pobunjenika, pa je na kraju poginuo na bojnom polju, o čemu se naširoko izveštavalo.
Ne zna se koliko vlada Čada veruje američkim obaveštajnim podacima da su ruske trupe spremne da ubiju njihovog predsednika kao i još nekoliko članova vlade, ali tom listu su neki afrički lideri anonimno rekli da ih je ozbiljno shvatila.
S druge strane, Rusija pokušava da pridobije simpatije u političkoj eliti Čada.
Američko deljenje obaveštajnih podataka s afričkim vladama nov je metod borbe protiv uticaja Moskve na kontinentu, i to nakon što je američka saveznica Francuska izgubila znatan uticaj u Africi za samo nekoliko godina. Pariz je morao da povuče svoju vojsku iz Malija i Burkine Faso, na zahtev tamošnjih vlada.
Vakuum je u nekim slučajevima popunila ruska vojska, ili pak paravojne trupe iz Vagnera, koji se u Evropi najčešće spominje po izrazito kontroverznoj ulozi u borbi u Ukrajini, pre svega za grad Bahmut.
Dosad je Vagner u nekoliko država na kontinentu poslao svoje paravojne snage, u zamenu za novac ili resurse, kako bi pomogao tamošnjim vladama da se bore protiv islamista. Ali vagnerovci su optuženi i za ratne zločine. Amerika želi da spreči širenje te paravojske, pa je bila spremna da dâ ključne obaveštajne podatke Čadu.
"Gde god je bio prisutan Vagner, neminovno su usledile loše stvari", rekao je državni sekretar Entoni Blinken u poseti Nigeru, piše Njujork tajms.
Administracija Džoa Bajdena najavljuje i velika ulaganja na kontinent, koja bi se mogla pokazati popularnijom od sukoba velikih sila za uticaj u Africi, što mnoge analitičare i afričke lidere podseća na Hladni rat.
Mnoge afričke države otvoreno kažu da odbijaju da se priklone SAD, Francuskoj, Rusiji ili Kini, koje su takođe znatno povećale svoj uticaj na kontinentu. S druge strane, Rusija takođe kaže da želi da pruži veću pomoć afričkim vladama u borbi protiv terorizma.
Tokom nedavne posete Maliju, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da je iz tog razloga spreman da pošalje trupe u Gvineju, Burkinu Faso i Čad.
Poput američkih zvaničnika koji posećuju afričke zemlje, Lavrov je samo ove godine putovao u sedam zemalja Crnog kontinenta.
U trenutnoj borbi za uticaj u Africi, zapadne zemlje se takođe suočavaju sa opasnošću da skrene pogled sa pitanja demokratije i ljudskih prava, kako ne bi prekomerno iritirale autoritarne afričke lidere koje žele da pridobiju.
"Bila bi velika greška da predsednik Bajden stane na stranu Debija. Dugoročno, najbolji način da zaštitite svoje interese u Čadu je da se kladite na demokratiju", rekao je za Njujork tajms šef čadske opozicije Sučes Masra, koji je morao da napusti zemlju.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
