Pitanje svih pitanja: Ako počne nuklearni rat, ko će preživeti? Naučnici: "Naš rad pokazuje..."
Koje zemlje bi mogle da prežive nuklearni rat između SAD-a i Rusije? Ovo pitanje se sve češće postavlja u javnosti i među naučnicima.
Izvor: Jutarnji list
Naučnici u najnovijem istraživanju odgovarali su koje bi zemlje imali najveće šanse. Prema njihovim procenama, to bi bilo stanovništvo Argentine i Australije, prenosi Sandej tajms.
Ova najdetaljnija analiza učinaka tzv. nuklearne zime pokazala je da bi od neposrednog dejstva nuklearnog rata moglo da umre daleko više ljudi nego od onih direktnih posledica nuklernih eksplozija.
Tako bi, na primer, u godinama neposredno nakon nuklearnog sukoba 5 milijardi ljudi moglo da umre od gladi izazvane prašinom u atmosferi, koja bi blokirala sunčevu svetlost, a što bi verovatno daleko premašilo žrtve uzrokovane samim smrtonosnim eksplozijama, prema novoj studiji, kako je preneo Blumberg.
Analiza Univerziteta Rutgers u Nju Džersiju fokusirala se na posledice smanjenja sunčeve svetlosti i temperature na poljoprivredu, što bi usledilo nakon nuklearnih napada.
"Svi shvataju da bi direktni učinci nuklearnog rata bili užasni, kao što smo videli u Hirošimi i Nagasakiju. Naš rad pokazuje da bi deset puta više ljudi moglo da umre u ostatku sveta zbog uticaja na klimu i poljoprivredu", rekao je jedan od autora studije Alan Robok za izdanje Nature Food, u kojem je rad objavljen.
Čak i manji nuklearni sukob ubio bi više od milijardu ljudi
Čak i relativno mali sukob između nuklearnih sila Indije i Pakistana mogao bi dovesti do gladi više od milijardu ljudi zbog propadanja useva, većina od njih u zemljama daleko od samog sukoba. Same eksplozije nuklearnog oružja mogle bi da doprinesu smrti od 50 do 100 miliona ljudi.
Lokalni okršaj između Indije i Pakistana doveo bi do pada prinosa za procenjenih 7 posto u roku od pet godina, sugeriše studija, dok bi američko-ruski rat doveo do pada proizvodnje za 90 posto u roku od tri do četiri godine, prenio je Blumberg.
"Prvi put smo bili u mogućnosti da upotrebimo moderne klimatske modele i modele useva kako bismo izmerili učinke za svaku zemlju na temelju njihove prehrane, koliko uvoze i izvoze te kako bi se klima promenila i uticala na svaki usev posebno. Koliko bi hrane bilo? U većini zemalja odgovor je - ni blizu dovoljno", rekao je Robok.
Većina zemalja beleži smanjenje unosa kalorija za najmanje 90 posto. Razlog zašto je nekoliko zemalja, poput Australije i Argentine, kao i deo središnje Afrike, uspeo da održi unos kalorija, bio je taj što te zemlje već uzgajaju otpornije useve, poput pšenice, u velikim količinama te nemaju veliku populaciju. Ali, verovatno bi se i one suočile s nekim problemima koji u studiji nisu ni razmatrani.
"Pretnja bombaša samoubice"
Neka odvojena istraživanja pokazala su da bi se uz odgovarajuće planiranje mogla da spreči masovna glad. Planiranja su uključivala uzgoj gljiva, morskih trava i algi u uslovima slabog sunčevog svetla. Ali, brzo postavljanje staklenika koji bi služili za uzgoj dok se prašina u atmosferi ne raščisti, bilo bi moguće samo ako bi se zemlje za to pripremile.
Robok smatra da čak i ako se uloži u takve planove, to samo po sebi predstavlja opasnost jer će ljudi smatrati da je upotreba nuklearnog oružja manji rizik nego što se mislilo. "Ako se pripremite za to i mislite da možete da preživite nuklearni rat, mislim da verovatnost nuklearnog rata raste".
"Pretnja upotrebe nuklearnog oružja za odvraćanje napada je pretnja bombaša samoubice. Jer ako ga koristite, svi će u vašoj zemlji umreti od gladi", rekao je Robok.
Studija je objavljena nakon što se pojavila pretnja sukoba između SAD-a i Rusije nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je u aprilu da postoji "ozbiljan" rizik od izbijanja nuklearnog rata.
"Podaci nam govore jednu stvar", kaže Robok.
"Moramo da sprečimo da do nuklearnog rata ikada dođe", zaključio je.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
