Kako će država pomagati studentima sa bebom?
Država će formirati tim koji će razraditi sve detalje u vezi sa olakšicama za studente koji odluče da postanu roditelji pre nego što završe fakultet.
Izvor: Novosti
Tim pravnika odlučiće da li je potrebno menjati delove Zakona o visokom obrazovanju, statute fakulteta i univerziteta. U krugu studija čiji će "plafon" studiranja biti određen na 28. godini života, pored medicine, verovatno će se naći stomatologija i veterina, kao i još neki fakulteti koji duže traju, prenose mediji.
Ovo je rečeno "Novostima" u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, nakon najave da će država kao jednu od mera za podsticanje nataliteta doneti i olakšice za studente koji odluče da postanu roditelji. Prema tim najavama, za devojku koja zatrudni neće važiti postojeći rokovi, kao ni za oca deteta ukoliko ima studentski status, već će polaganje ispita dogovarati sa profesorom. Takođe, neće gubiti godinu, niti plaćati školarinu za godine provedene na trudničkom i porodiljskom bolovanju. Jedina njihova obaveza biće da studije završe do 26. godine, odnosno do 28, ako studiraju medicinu.
Univerziteti i fakulteti podržaće studente koji se odluče na roditeljstvo, a profesori kažu da su i do sada imali izrazito blagonaklon stav prema studentkinjama u drugom stanju.
"Osim opšteg razumevanja, njih je i do sada štitio zakon jer su mogle da dobiju porodiljsko i trudničko bolovanje zamrzavanjem godine. Novost je što se to sada odnosi i na mladiće, odnosno studente buduće očeve" kaže prorektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branislav Boričić.
Da se na trudne studentkinje gledalo sa simpatijama, kaže nam i jedna majka koja je fakultet završila kao trudnica.
- Bila sam apsolvent sa tri nepoložena ispita kada sam ostala u drugom stanju. Učila sam i spremala ispite, a kod profesora sam nailazila na izuzetno razumevanje, pa sam i ispite uspešno položila pre rođenja ćerke - kaže ova majka, čija devojica sada ima devet godina.
Ipak, iako su profesori bili blagonakloni, aktuelni zakoni nisu studentkinjama davali posebne povlastice. One su mogle da na lični zahtev zamrznu godinu i nakon porođaja nastave školovanje u istom statusu u kom su i zamrzle godinu, a isti tretman čekao ih je i u slučaju "zamrzavanja" studija zbog nege i lečenje deteta.
Statistika, međutim, pokazuje da se većina mladih majki sa indeksom nikada više ne vraća na fakultet, ili se vraća - neuspešno. Nove mere trebalo bi da reše ovaj problem.
Predsednica Udruženja "Mame su zakon" Tatjana Macura ističe da studentkinje više neće morati da zavise od dobre volje profesora.
"Pošto univerziteti po zakonu imaju autonomiju, oni su već u nekim slučajevima izlazili u susret trudnicama studentkinjama. Danas znamo da to nije mali broj devojaka, s obzirom na to da ih je prema podacima Zavoda za statistiku u 2019. godini bilo 930, što znači da ih je sada verovatno oko 1.000. I dobro je da država razmišlja o njima, s obzirom na to da one nemaju nikakav radni status i da ih je zakon do sada zaobilazio, zato će i njima najavljena pomoć od 300.000 dinara i te kako značiti", kaže Macura za "Novosti".
Ona ističe da, tek kada neko izađe iz Beograda i vidi kako se živi u Leskovcu ili Zaječaru, shvati koliko ljudi loše žive.
"Zato mislim da je ovo sjajna mera i da će pre svega značiti onima koji su najugroženiji, jer danas neke žene primaju po 1.000 dinara. Njima je 300.000 dinara kao kuća" kaže Macura.
Ona se nada da će najavljeni propis prepoznati sve korisnike prava i da neće biti izuzetka u primeni, odnosno da će se pravo odnositi na sve porodilje jednako, jer bi to mnogo značilo korisnicama koje su do sada bile zapostavljene ili su trpele loše posledice Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
