Slučaj Račak - 22 godine
Na današnji dan, 15. januara 1999. ubijeno je 45 kosovskih Albanaca u mestu Račak.
Izvor: BBC
Slučaj Račak smatra se okidačem za NATO bombardovanje Srbije koje je dovelo do prestanka sukoba na Kosovu. Priština Račak naziva "masakrom", ističući da je su ubijeni civili, a Beograd "akcijom protiv terorista Oslobodilačke vojske Kosova", naveo je ranije BBC na srpskom.
Tadašnji šef misije OEBS na Kosovu Vilijem Voker napisao je izveštaj o tome šta se u Račku desilo - a na osnovu njega počelo je bombardovanje SR Jugoslavije. Međutim, Vokerove nalaze srpski zvaničnici i dan danas osporavaju.
Slučaj Račak bio je deo optužnice protiv pet visokih zvaničnika Savezne republike Jugoslavije, na čelu sa predsednikom Slobodanom Miloševićem.
Pored Miloševića, za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata optuženi su i Milan Milutinović (predsednik Srbije), Nikola Šainović (zamenik premijera Jugoslavije), Dragoljub Ojdanić (načelnik Generalštaba SRJ) i Vlajko Stojiljković (ministar policije).
Stojiljković je izvršio samoubistvo 2002. godine, Milošević je preminuo u Hagu pre okončanja postupka koji se protiv njega vodio, a Milutinović je oslobođen po svim tačkama optužnice. Šainović i Ojdanić, osuđeni su za zločine na Kosovu na 18 i 15 godina zatvora, ali se u presudi ne spominje Račak. Odležali su delove kazni i vratili se u Srbiju.
Vlastimir Đorđević, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Resora javne bezbednosti, osuđen je na 18 godina zatvora za zločine na Kosovu. U presudi se navodi da je imao "vodeću ulogu u nastojanjima MUP-a da se prikrije ubijanje 45 civila u Račku."
Za zločin u Račku je osuđen i kosovski Srbin Zoran Stanojević. On je 2001. osuđen na 15 godina zatvora za ubistvo i pokušaj ubistva, ali ga je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić pomilovao 2007. godine, istakavši da suđenje koje je imao u Prištini nije bilo fer.
Šta se zapravo desilo u Račku
Akcija srpske policije u selu Račak, na jugu Kosova, počela je u noći između 14. i 15. januara 1999. godine.
Tokom suđenja Đorđeviću, ustanovljeno je da je 20 do 24 od približno 45 žrtava ustreljeno, kako se čini, iz neposredne blizine, da je jednoj žrtvi odsečena glava i da su među žrtvama bili jedna žena i jedno dete. Dan nakon akcije Račak je posetio Voker.
"Ono što sam lično video ne oklevam da opišem kao masakar. Izgledalo je jasno, bez sumnje, kao težak zločin protiv čovečanstva", izjavio je Voker tada na konferenciji za medije, što je izazvalo ljutitu reakciju Beograda.
Komandant akcije bio je bivši general policije i komandant Žandarmerije Goran Radosavljević Guri.
"Nije bilo nikakvog masakra, niti bilo čega drugog što bi odstupalo od običaja ratovanja. U prilog tome svedoči i činjenica da se u udžbenicima NATO za specijalne operacije ta akcija srpske policije proučava kao jedan od primera kako treba reagovati protiv terorista", rekao je on 2017.
Srpski zvaničnici tvrde da je reč o legitimnoj akciji protiv naoružanih pobunjenika, uz često ponavljanje da je Vokerov izveštaj lažan i da je sve inscenirano. U javnosti se često pominje i da su ubijeni borci OVK presvučeni u civilnu odeću, kako bi izgledalo da nisu učestvovali u borbi, ili da je reč o telima koja su doneta u Račak.
Helena Ranta, finska forenzičarka koja je vršila obdukciju tela i bila deo međunarodne istražne komisije, te teze je više puta negirala.
Voker od 1999. redovno posećuje Račak svakog 15. januara, a u međuvremenu je na Kosovu dobio i spomenik.
"Svaki put kad dođem ovde osećam se isto. Uvek je hladno i uvek osećam bol zbog masakra", rekao je on u Račku 2018. godine.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
