Hoti čita ekspoze: Nećemo dozvoliti promenu granice ili razmenu teritorija sa Srbijom
Glavni prioriteti nove vlade Kosova biće borba protiv pandemije i ekonomska obnova, izjavio je mandatar Avdulah Hoti u ekspozeu.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Vlada Kosova se bira po drugi put od kako su u oktobru prošle godine održani parlamentarni izbori.
Mandatar je kao prioritet naveo i preuzimanje ustavnih odgovornosti za dijalog sa Srbijom, u saradnji sa EU i SAD, ali "ne dopuštajući promenu granice ili razmenu teritorija".
Među prioritetima nove vlade biće, kazao je, i unapređenje evropskih integracija i sprovođenje evropskih reformi, ojačavanje suvereniteta i integriteta države, unapređenje demokratije, borba protiv negativnih pojava, posebno protiv organizovanog kriminala i korupcije, ekonomski razvoj.
Rekao je i kako treba da se unaprede odnosi sa zajednicama na Kosovu i da im se pomogne da dođe do potpune integracije.
Mandatar Hoti je iz Demokratskog saveza Kosova, drugoplasirane stranke na oktobarskim izborima.
Sednicu za izbor nove vlade je otvorio član predsedništva Skupštine Kujtim Šalja iz Demokratskog saveza Kosova (DSK), umesto predsednice Skupštine Vjose Osmani.
Vkosa Osmani, inače potpredsednica DSK, protivila se formiranju nove vlade u vreme pandemije i dan ranije predložila je formiranje tranzicione vlade.
Iz pobedničkog pokreta Samoopredeljenje, aktuelnog premijera na dužnosti Aljbina Kurtija, poručili su da je svaka vlada bez izbornog pobednika - nelegitimna. Ova partija je inače pokrenula peticiju za održavanje novih izbora.
U koaliciji sa DSK je i Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, Inicijativa za Kosovo Fatmira Ljimaja, Srpska lista i ostale manjinske zajednice.
"Ubeđen sam da glasove imamo i očekujem novu vladu", izjavio je predsednik DSK-a Isa Mustafa na konferenciji za novinare noć uoči glasanja.
Sednici prisustvuje 71 od 120 poslanika, koliko ima Skupšina. Poslanici Samoopredeljenja nisu prisutni. Za izbor vlade potreban je 61 glas od ukupnog broj poslanika Skupštine.
Hoti, koji je u Kurtijevoj vladi bio zamenik premijera, izjavio je da će prioriteti nove vlade biti borba protiv pandemije, ekonomska obnova, dijalog sa Srbijom, ojačavanje zakonske države i drugo.
Govoreći o dijalogu sa Srbijom, lider DSK Isa Mustafa je rekao da taj proces, na osnovu odluke Ustavnog suda, treba da vodi Vlada Kosova.
Hoti je poručio da će se ukloniti sve smetnje koje postoje u ovom procesu, aludirajući na recipročne mere koje je uvela Kurtijeva vlada na dužnosti.
Pozicija predsednika države, koja će ostati upražnjena u februaru 2021, nije bila deo pregovora.
Ko su novi članovi vlade?
Ono što je do sada objavljeno jeste da će članovi nove vlade iz DSK biti: zamenik premijera Driton Seljmanaj, ministarka finansija Hikmete Bajrami, ministar poljoprivrede Besian Mustafa, ministarka kulture, nauke i sporta, Vljora Dumoši, ministar odbrane Anton Ćuni, ministar unutrašnjih poslova Agim Veljiu, ministar infrastrukture Arban Abraši i ministar zdravlja Armend Zemaj.
Iz Haradinajeve Alijanse za budućnost Kosova u vladi će biti: zamenik premijera Besnik Tahiri, ministar pravde Seljim Seljimi, ministarka spoljnih poslova Meljiza Haradinaj Stubla, ministar ekonomskog razvoja Bljerim Kuči i ministar obrazovanja Ram Likaj.
Zašto se po drugi put formira vlada?
Do formiranja nove vlade dolazi nakon što je Ustavni sud ocenio ustavnim dekret predsednika Kosova Hašima Tačija o određivanju Hotija iz drugoplasirane partije za novog mandatara vlade.
Taj dekret osporili su poslanici pokreta Samoopredeljenje, navodeći da nakon uspešnog raspuštanja vlade treba održati nove izbore i da je svako formiranje vlade bez izbornog pobednika neustavno.
Kurtijeva vlada oborena je 25. marta, 52 dana od njenog formiranja, na zahtev koalicionog partnera - DSK usled nesuglasica o merama preduzetim tokom pandemije kovida 19 i odnosa sa SAD.
Tači je u nekoliko navrata od Kurtija tražio novo ime mandatara, što Kurti nije uradio, uz obrazloženje da je pandemija i nije vreme za to. On, međutim, nikada nije eksplicitno odbio da odredi novog mandatara iz njegove partije.
Ustavni sud je utvrdio da predsednik Kosova "u slučaju uspešnog glasanja o nepoverenju vladi, ima mogućnost, ali ne i obavezu da raspusti Skupštinu".
Po pitanju formiranja vlade, Sud je objasnio da prvo stranka koja je pobedila na izborima ima mogućnost da formira Vladu. U slučaju da u tome ne uspe, pravo formiranja Vlade prelazi na parlamentarnu grupaciju koja "po mišljenju predsednika, ima najviše šansi za formiranje Vlade kako bi se izbegli izbori". Tek ako ne uspe ni jedan od dva scenarija, takva situacija "rezultira obavezom predsednika da raspiše izbore, kako je definisano Ustavom".
Kurti je nakon toga saopštio da je takva odluka Ustavnog suda nepravedna i neprihvatljiva.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
