Koliko je nova metodologija proširenja EU primenljiva na Srbiju?

Nakon dva meseca od usvajanja metodologije proširenja EU nije razjašnjeno kako bi se ona prilagodila državama koje su već u procesu pregovora o članstvu.

Izvor: Tanjug
Podeli

U Evropskom pokretu Srbije kažu da je grupisanje postojećih poglavlja u šest klastera sa stanovišta Srbije neprimenljivo.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak u analizi za „Juropijan Vestern Balkans“, koja se bavi time kako bi se nova metodologija proširenja EU primenila na Srbiju, objašnjava da je razlog zbog koga najveći deo suštinske promene nije primenjiv na Srbiju jeste zato što smo već otvorili 18 poglavlja, koja se nalaze u različitim klasterima i podneli pregovaračke pozicije za još pet poglavlja.

„Klasterisanje predviđa da se sva poglavlja u određenom kalsteru otvaraju ođednom, odnosno da država ispuni sve što je potrebno za otvaranje svih poglavlja i podnese pregovaračku poziciju“, kaže Međak.

Ono što ostaje isto jeste zatvaranje poglavlja i to pojedinačno, a Međak, međutim, navodi da bi za Srbiju bilo problematično ako bi se primenio novi princip da država kandidat za članstvo u EU ne može da zatvori nijedno drugo poglavlje dok ne ispuni prelazna merila u poglavljima 23 i 24, sa kojima država kasni već tri godine u odnosu na planirano.

U sadašnjim okolnostima, kako navodi, svaka država EU može zauzeti stav da Srbija nije spremna za zatvaranje poglavlja dok ne ispuni prelazna merila.

Međak kaže da je nedostatak političkog vođstva na obe strane najveći manjak dosadašnjih pregovora, da postoji problem poverenja, te da je fokus, takođe, stavljen na jasniju komunikaciju.

Kako je rekao, i u Zagrebačkoj deklaraciji navodi se da se poverenje mora uspostaviti, jer očigledno da ne postoji poverenje pre svega u države Zapadnog Balkana da žele da uđu u EU, ali ni poverenje sa naše strane da je EU iskrena na tom putu.

„Da je komunikacija veoma bitna navodi se i u deklaracija i u novoj metodologiji, koje treba čitati zajednički“, navodi Međak.

Napomenuo je da je u skladu sa tim, novom metodologijom predviđeno da se svake godine, nakon usvajanja godišnjeg izveštaja Evropske komisije, organizuje posebna međuvladina konfencija na kojoj bi se sagledalo šta je urađeno, gde su se pojavili problemi, i napravio plan za narednu godinu.

“O tom izveštaju bi se raspravljalo na najvišem nivou, međuvladinoj konferenciji, koja se sada održava samo za otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja“, ističe potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

Nova metodologija podrazumeva da bi nakon što se klaster, odnosno sva poglavlja iz jednog klastera zatvore, država kandidat u toj oblasti počela da funkcioniše kao članica EU i ušla bi u strukturu EU, počela da ide na sastanke i učestvuje u politikama EU, a Međak ističe da bi to bilo vrlo dobro za Srbiju, koja sada ima četiri poglavlja koja bi vrlo brzo mogla da se zatvore - 6, 7, 13 i 20.

Smatra da je prihvatanje nove metodologije dobro za Srbiju i ne bi trebalo da znači usporavanje, niti vraćanje Srbije unazad, kao i da treba razjasniti sa EU kako bi konkretno izgledala primena nove metodologije i izvući najbolje iz nje - pre svega političko angažovanje obe strane.

strana 1 od 10 idi na stranu