"To što je Borel Španac ne znači automatsku podršku Srbiji"

Beograd -- Španski ambasador Raul Bartolome Molina kaže da to što će dijalogom Beograda i Prištine rukovoditi Žozep Borel ne znači automatsku podršku Srbiji.

Izvor: Tanjug
Podeli
vlakoh/Depositphotos.com/Ilustracija
vlakoh/Depositphotos.com/Ilustracija

Ipak, kako dodaje, to što Borel dolazi iz zemlje koja ne priznaje tzv. nezavisnost Kosova pruža mogućnost pogleda na to pitanje iz drugačije perspektive.

"On će morati da uzme u obzir različite pozicije u EU po pitanju Kosova. Moraće da bude pažljiv. Ljudi misle da će, zato što je Španac, a znajući njegovu poziciju prema KiM, biti na srpskoj strani. Ali, to je pogrešno shvatanje", kaže Molina za Tanjug u prvom intervjuu za neki srpski medij od stupanja na dužnost, u junu.

Ipak, ističe da je takođe važna činjenica da Borel ne dolazi iz zemlje koja je priznala Kosovo, jer daje mogućnost sagledavanja tog pitanja iz drugačije perspektive. "To je nada za sve, za srpske, za tzv. kosovske vlasti, SAD, glavne aktere... Videćemo", naveo je on.

Ambasador Molina ne zna da li će šef evropske diplomatije imenovati specijalnog izaslanika za dijalog, ali podseća da je Borel rekao da će Zapadni Balkan biti jedan od njegovih prioriteta i da će prvo ići u Prištinu da vidi šta se tamo dešava.

"U Beogradu je bio, Srbiju poznaje, dok na Kosovu nikad nije bio, niti zna kosovske lidere", kaže Molina i napominje da je reč o veoma iskusnom političaru. Molina podseća da je stav Španije da ne priznaje Kosovo i da je to zvanična pozicija države, koja se ne menja s promenama vlade.

"Mi podržavamo teritorijalni integritet Srbije i smatramo da je jednostrano proglašenje nezavisnosti tzv. kosovskih vlasti bilo nezakonito s gledišta međunarodnog prava", naveo je on.

Ipak, dodaje, Madrid podržava dijalog Beograda i Prištine kako bi se našlo rešenje koje bi koristilo ljudima na Kosovu. "Šta god Srbija prihvati, mi ćemo prihvatiti. Zzelimo da se nastavi proces koji je zaustavljen uglavnom zbog taksi Prištine", navodi on.

Na pitanje o povećanom američkom angažmanu po pitanju normalizacije odnosa Beograda i Prištine, Molina kaže da je EU glavni učesnik, ali da su i SAD veoma važan akter. "Važno je da SAD i EU saradjuju u ovom dijalogu. Nema rešenja ako ga cela medjunarodna zajednica ne prihvati", uveren je on.

Ipak, priznaje, Evropska unija sada, dok ne stupi nova EK na dužnost, nije u stanju da igra važnu ulogu. "Ali to je samo trenutno, ovih nedelja. Čekamo novu EK, novu vladu u Prištini i videćemo kako će se sve razvijati", kaže Molina.

Upitan da li će EU zadržati neutralno statusnu poziciju u pregovorima Beograda i Prištine ili će se približiti stavu Vašingtona koji traži priznanje Kosova u granicama u kojima je Zapad priznao kosovsku nezavinost, Molina kaže da Evropska unija nema poziciju o Kosovu, osim potrebe da promoviše dijalog i posreduje u njemu.

"Nema pozicije o Kosovu, jer pet članica EU ne priznaju Kosovo kao nezavisno. Jedna od njih je Španija. Dokle god te zemlje nastavljaju da ne priznaju Kosovo, neće biti promene u poziciji EU. Prema zakonu EU, to nije moguće, a uveravam vas da Španija neće promeniti svoju poziciju. Dok god ne postoji jedinstvo u EU o tom pitanju, ona neće promeniti tu poziciju", naglasio je Molina.

SAD, dodaje, ne mogu da vrše pritisak na EU po tom pitanju, oni pokušavaju da rade svoj posao, ali znaju kakva je situacija. Odluku EU da ne otvori pristupne pregovore sa Skopljem i Tiranom sada, što je loše primljeno u regionu Zapadnog Balkana, Molina ne smatra blokadom procesa proširenja, već odlaganjem do sledećeg samita u martu 2020. godine.

"Svestan sam da je ta odluka na Balkanu dočekana sa razočaranjem, ali odluka o prošrienju se donosi jednoglasno, a pozicije zemalja su različite. Tradicionalno, Španija podržava proces proširenja, nastavak pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom koje su počele pregovore i početak pregovora sa onima koji još nisu", rekao je on.

Napominje da je Španija imala rezerve prema napretku Albanije, ali da nije Madrid taj koji je blokirao otvaranje pregovora s tom zemljom, već je to pitanje konsenzusa.

Povodom spekulacija o eventualnom novom konceptu proširenja, Molina kaže da ima puno glasina o tome, ali da zasad ne postoji nijedan pravi predlog i da je teško govoriti o nečemu što je "u vazduhu".

Ipak, napominje da je situacija drugačija sa zemljama koje su počele pregovore, kao što su Srbija i Crna Gora i onim koje to još nisu. "Nije fer menjati neka pravila usred procesa proširenja. Ipak moraćemo da proučimo predloge, ako se uopšte pojave, jer trenutno nema nijednog formalnog", navodi on.

Dodaje da se uvek može razmišljati o različitim modelima integracije.

Kao jedan od takvih pominje se norveški model, ali ambasador Molina smatra da nije lako primeniti model evropske ekonomske zone na Balkanu, a napominje i da je Norveški model nastao kao rešenje za odbijanje Norvežana da uđu u EU.

"Situacija na Balkanu je drugačija. Videćemo ako bude novih predloga, proučićemo, ali zasad, proces je proces, i Španija nikad nije tražila modifikaciju načina procesa proširenja", naglašava on.

strana 1 od 15 idi na stranu