EU: Odluka je na državama članicama

Predsednik Francuske Nikola Sarkozi priznao je Kosovo kao "suverenu i nezavisnu državu", saopštila je Jelisejska palata. Nešto kasnije, i Velika Britanija je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, potvrđeno je večeras Tanjugu u britanskoj ambasadi u Beogradu.

"Imam čast da vas obavestim da Francuska, u skladu sa deklaracijom EU i kao posledica rezolucije koju je usvojila Skupština Kosova 17. februara, od sada priznaje Kosovo kao suverenu i nezavisnu državu", napisao je Sarkozi u pismu kosovskom predsedniku Fatmiru Sejdiuu.

Šefica francuske kancelarije za veze u Prištini Delfin Borion predala je večeras to pismo kosovskom predsedniku. Šef francuske diplomatije Bernar Kušner je ranije danas u Briselu najavio da Pariz "namerava da prizna nezavisnost Kosova".

Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Milband rekao je da se uskoro očekuje i zvanično saopštenje vlade u Londonu. Miliband je u Briselu rekao da je "britanska vlada odlučila da prizna Kosovo zajedno sa drugim evropskim vladama", prenele su agencije.

Savet ministara Evropske unije je danas "primio k znanju" jučerašnju rezoluciju Skupštine Kosova o proglašenju nezavisnosti i zaključio da je na svakoj državi članici da odluči, "u skladu s nacionalnom praksom i pravnim normama", o svojim odnosima s Kosovom.

Većina zemalja najavljuje da će priznati Kosovo. Savet je danas podvukao da je Evropska unija posvećena poštovanju Povelje UN i Helsinškog završnog akta po pitanja principa teritorijalnog integriteta, ali da slučaj Kosova predstavlja "jedinstven slučaj koji ne stvara presedan".

Dimitrij Rupel, slovenački šef diplomatije i predsednik Saveta za opšte i spoljne poslove Evropske unije, koji je danas zasedao, rekao je i da će dosta država priznati Kosovo, prenose slovenački mediji iz Brisela.

Rupel je izjavio da "očekuje da će mnogo zemalja članica EU priznati nezavisnost" Kosova, uz napomenu da je to stvar svake od 27 članica Unije ponaosob.

Šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos je uoči zasedanja Saveta EU u Briselu naglasio da "španska vlada neće priznati jednostrani čin" parlamenta u Prištini zato što Madrid "smatra da time nije poštovano međunarodno pravo".

Francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner je danas ranije nastojao da umanji značaj razlika među evropskom dvadesetsedmoricom. Kušner je naglasio da "to što ima različitih stavova, što se zemlje suočavaju s veoma opipljivim teškoćama na svojoj teritoriji, ne znači da nema jedinstva".

"Svako je slobodan da se opredeli za ono što hoće", dodao je Kušner.

Zasad, prema izvorima zasedanja, ništa ne govori da bi šest zemalja koje se protive jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova - Kipar, Španija, Grčka, Bugarska, Rumunija i Slovačka, mogle promeniti svoje stavove.

Zemlje EU žele da budu "prijatelji i Beograda i Prištine", rekla je austrijska ministarka inostranih poslova Ursula Plasnik.

Danski ministar Per Stig Meler je bio mnogo jasniji, rekavši da je "zaista važno da se zna da Srbija neće postati deo Rusije, već da će Srbija biti deo Evrope".

Evropski diplomatski izvori su potvrdili strahovanja u krugovima Evropske unije od "jačanja nacionalističkih, proruskih snaga u Srbiji".

"17 država EU spremno da prizna Kosovo"

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer izjavio je danas u Briselu da je oko 17 država članica Evropske unije odlučilo da brzo donese odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova.

Štajnmajer je rekao da će Nemačka u sredu, 20. februara na redovnoj sednici savezne vlade priznati Kosovo kao nezavisnu državu.

"Oko 17 država je odlučilo brzo da reaguje kako bi se izbeglo stvaranje vakuuma neodlučnim ponašanjem", rekao je Štajnmajer na konferenciji za novinare posle sastanka Saveta ministara EU.

Štajnmajer je rekao da će "većina članica EU priznati demokratsko, multietničko Kosovo, zasnovano na vladavini prava", preneo je Rojters.

Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt izjavio je da će većina država članica EU priznati nezavisnost Kosova "za mesec dana, u februaru ili martu".

Šef italijanske diplomatije Masimo d'Alema izjavio je da je Italija odlučila da prizna nezavisnost Kosova.

"Italija priznaje Kosovo kao nezavisnu državu pod međunarodnim nadzorom", rekao je D'Alema novinarima u Briselu.

Ministarka spoljnih poslova Austrije Ursula Plasnik najavila je danas, posle sednice Saveta ministara EU, da će Austrija, među prvima, priznati nezavisnost Kosova.

"Predložiću vladi, koja se sastaje u sredu, da predsedniku Austrije Hajncu Fišeru predloži da me ovlasti da potpišem dokument o priznavanju Kosova", rekla je ona, preneli su mediji iz Brisela.

Plasnikova je izrazila uverenje da će Austrija "sinhronizovano sa velikim brojem partnera iz EU" delovati u ovom slučaju.

Šef bugarske diplomatije Ivajlo Kalfin je rekao da Bugarska namerava da za nekoliko nedelja prizna nezavisnost Kosova.

"Predložiću bugarskoj vladi da uspostavi diplomatske odnose sa vlastima na Kosovu", rekao je Kalfin i dodao da će to učiniti "iz solidarnosti sa partnerima iz Evropske unije".

Istovremeno, Kalfin je istakao potrebu da se sačuva "stabilnost" na Balkanu i da Bugarska neće žuriti sa odlukama.

Šef češke diplomatije Karel Švarcenberg rekao je da Češka neće odmah priznati Kosovo, i to ako se steknu dva uslova:

"Priznaćemo Kosovo čim vidim da ga je priznala velika većina evropskih država, a kao drugo, da je ponašanje kosovskih vlasti takvo da za tu odluku mogu mirne savesti da snosim odgovornosti", kazao je Švarcenberg češkim novinarima u Briselu.

Pak: Zemlje EU da priznaju Kosovo bez odlaganja

Predsedavajuća delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Doris Pak ocenila je da je "došao dan odgovornosti" za vlasti u Prištini, ali i za zemlje EU, koje je pozvala da priznaju bez odlaganja nezavisnost Kosova.

"Ovo je važan dan za Kosovo. Skupština Kosova proglasila je nezavisnost, građani Kosova i njihove politički lideri čekali su ovaj trenutak dugo", navodi se u saopštenju iz kancelarije Doris Pak u Briselu i dodaje da je "shvaćena poruka Ibrahima Rugove koji je radio mirnim sredstvima na tom cilju".

"Bilo je krajnje vreme da se narodu Kosova, svima koji tamo žive, da odgovarajuća osnova za bolju budućnost. Ja sam uz njih i delim njihova osećanja", kazala je Doris Pak.

Kako je ocenila, sada je potrebno pokazati odgovornost jer će za organizovanje demokratskih i efikasnih institucija biti potrebno da "svi daju svoj doprinos".

Biće potrebno posvetiti posebnu pažnju punoj implementaciji prava manjina i poboljšanju njihovih uslova života, ukazala je.

Ona je posebno pozvala Srbe da ostanu u svojim domovima i učestvuju u "izgrađivanju bolje integrisanog društva, u skladu sa zajedničkim vrednostima Evrope".

"Nadam se i da će Srbija, s (određivanjem) jasnog statusa Kosova, moći u potpunosti da iskoristi svoj potencijal kako bi mladima obezbedila perspektive koje zaslužuju i kako bi se pripremila za ulazak EU, neopterećena prošlošću", navela je Pakova.

Ona je dodala da je i na međunarodnoj zajednici takođe velika odgovornost. "Pozivam države članice EU da kažu DA narodu Kosova i i bez odlaganja priznaju njihove institucije", rekla je.

Protiv su Španija, Kipar, Rumunija i Slovačka

Španski ministar spoljnih poslova Migel Anhel Moratinos izjavio je u Briselu da će na današnjem sastanku Saveta ministara EU insistirati na tome da se u zaključcima sa sastanka uvaže stavovi Madrida, koji je najavio da neće priznati otcepljenje Kosova jer taj čin smatra nezakonitim.

"Nećemo priznati jednostrani akt koji je juče donela Skupština Kosova", izjavio je Moratinos pred početak sastanka Saveta ministara EU, objasnivši da "taj akt ne poštuje principe međunarodnog prava".

Šef španske diplomatije izrazio je nadu da će, uprkos tome, uspeti da se održi visok stepen jedinstva unutar Evropske unije.

On je istakao da sve veće zemlje regiona koje okružuju zapadni Balkan - Rumunija, Grčka, Bugarska, Slovačka i Kipar - neće priznati otcepljenje Kosova jer, kako je rekao, dobro poznaju tamošnju situaciju.

Portparol kiparske vlade Vasilis Palmas je danas upozorio da se priznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova stvara presedan u međunarodnoj zajednici.

"Smatramo da je ta jednostrano proglašena deklaracija o nezavisnosti doneta van okvira međunarodnih principa", rekao je Palmas.

Priznavanje nezavisnosti Kosova "stvoriće presedan i izazvaće probleme u budućnosti", upozorio je portparol, podsećajući da je Kipar već odlučno izneo svoje protivljenje jednostranom proglašenju samostalnosti Kosova.

Ministar spoljnih poslova Jan Kubiš je ponovio da Slovačka neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu.

"Slovačka ne vidi načina da prizna Kosovo", izjavio je Kubiš u Briselu posle sastanka Saveta ministara Evropske unije.

Rumunski predsednik Trajan Basesku ocenio je danas da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije ilegalno.

Basesku je u obraćanju predstavnicima parlamentarnih stranaka, koji su danas razmotrili najnoviji razvoj situacije u regionu, ponovio da stav Rumunije o tom pitanju ostaje nepromenjen, prenela je rumunska agencija Rompres.

Merkelova: Evropska perspektiva Srbiji i Kosovu

Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je danas, povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, da je očuvanje evropske perspektive od ključne važnosti za smirivanje sitacije u Srbiji i na Kosovu.

U razgovoru sa stranim novinarima akreditovanim u Berlinu, kancelarka je danas izbegla da odgovori na pitanje kada će Nemačka priznati Kosovo kao nezavisnu državu i rekla da to "svakako neće biti danas".

Na pitanje da li očekuje pogoršanje odnosa sa Rusijom posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, koje Moskva ne odobrava, Angela Merkel je rekla da su "odnosi sa Rusijom zasnovani na principima strateškog partnetrstva" i da će "moći da izdrže i određene razlike u mišljenjima".

U vezi sa mogućnošću da se i u drugim zemljama pojave nastojanja za otcepljenjem, kancelarka je istakla, suprotno ruskom stavu, da je "slučaj Kosova jedinstven i da nije moguće uporediti ga ni sa jednim drugim".

Navodeći da joj je "stalo i do srpskih interesa", Angela Merkel je rekla da će Nemačka "učiniti sve da pokaže da nijednoj zemlji (na Zapadnom Balkanu) ne daje prednost".

Istakla je pri tome da je "poštovanje prava manjina osnova za približavanje svih zemalja regiona Evropskoj uniji".

Nemačka je ranije najavila da će priznati nezavisnost Kosova. Prilika za to pruža se u sredu, na redovnoj sednici konzervativno-socijaldemokratske vlade kancelarke Merkel.

Braun: Uzeti u obzir stavove Srbije

Britanski premijer Gordon Braun izjavio je danas da stavovi Srbije treba da budu uzeti u obzir, bez obzira na način na koji će svet reagovati na proglašenje nezavisnosti Kosova.

"Ovo su teški dani. Postoji neizvesnost, pošto je stav Srbije u vezi sa onim što su na Kosovu proglasili kao nezavisnost... nešto što se mora uzeti u obzir", rekao je Braun na redovnoj mesečnoj konferenciji za novinare.

On je dodao da Britanija razume da Srbi "imaju teškoće u vezi sa odlukom" Skupštine Kosova o proglašenju nezavisnosti, ali je ponovio da je London dugo vodio politiku u korist nadzirane nezavisnosti Kosova.

U vezi sa odlukom koja treba da bude doneta u Briselu, Braun je rekao da će to biti "evropska odluka koja treba da bude objavljena po podne na sastanku ministara spoljnih poslova", ali je dodao da ne želi da "opterećuje rezultat sastanka".

Velika Britanija želi da sa evropskim partnerima, od kojih neki ne žele da priznaju nezavisnost Kosova, postigne jedinstven stav o Kosovu.

Prodi: Srbija ne treba da se oseti napuštenom

Italijanski premijer Romano Prodi izjavio je danas da je u razgovoru s predsednikom Srbije Borisom Tadićem uverio svog sagovornika da su Italija i Evropa i dalje prijatelji Srbije i da da Srbija ne treba da se oseti "napuštenom" od Evrope posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

"Imamo dugo prijateljstvo sa Srbijom, tako da imamo odgovornost da se Srbija ne oseti napuštenom od Evrope u ovom trenutku", rekao je Prodi, a prenela je italijanska agencija ANSA.

Prodi je ocenio da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova "neizbežan razvoj".

Rumunski parlament usvojio deklaraciju o Kosovu

Rumunski parlament usvojio je večeras deklaraciju kojom je potvrdio stav Bukurešta o nepriznavanju jednostrano prolašene nezavisnosti Kosova.

Za deklaraciju je glasalo 357 poslanika i senatora, a protiv 27 poslanika, koji svi pripadaju Demokratskom savezu Mađara.

Mađari traže da Rumunija prizna nezavisnost Kosova i smatraju da je Kosovo "dobar presedan za ostvarenje teritorijalne autonomije u županijama u kojima su Mađari većina".

Deklaracija rumunskog parlamenta podržava stav vlade i predsednika države u vezi s neprihvatanjem jednostrano proglašene nezavisnosti bez sporazuma sa Beogradom, bez rezolucije UN i bez poštovanja međunarodnog prava i Povelje UN.

Deklaracija sadrži i ideju da se presedan Kosova ne može primeniti u Rumuniji, zemlji članici Evropske unije i NATO-a, koja poštuje prava nacionalnih zajednica.

Jeremić: Kršenje međunarodnog prava

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da će Srbija povući ambasadore na konsultacije iz svake zemlje koja prizna Kosovo kao državu.

Jeremić je sinoć obavestio ambasadore i šefove diplomatskih misija u Beogradu o stavu Vlade Srbije da se ne prihvati jednostrano proglašena nezavisnost Kosova i apelovao da vlade njihovih zemalja ne priznaju odluku privremenih vlasti u Prištini.

Kako je saopšteno, ministar Jeremić je svojim sagovornicima ukazao na moguće posledice koje ovakav nelegalan akt može da izazove na planu bezbednosti, navodeći da jedostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije predstavlja kršenje međunarodnog prava.

Fejt: Ograničen manevarski prostor

Novoizabrani civilni administrator EU na Kosovu Piter Fejt izjavio je danas da nepostojanje mandata Saveta bezbednosti UN ograničava manevarski prostor misije EU u Pokrajini.

Fejt je u intervjuu Radio Holandiji istovremeno izrazio zabrinutost da bi Beograd mogao pokušati da ograniči pristup misije Evropske unije Srbima na severu Kosova i blokira njene aktivnosti tamo.

"Beograd žestoko osporava čitav čin rađanja Kosova i mi moramo odagnati sumnjičavost Srba. Oni bi mogli pokušati da izoluju Kosovo iz međunarodne zajednice i ojačaju veze sa Srbima na severu Kosova", rekao je Fejt, koji podseća da je Srbija proglašenje nezavisnosti svoje pokrajine ocenila kao nelegalno i protestuje zbog slanja misije EU.

"Želimo da prevaziđemo otpor Srba. Mi ćemo zaštiti Srbe i, mada oni to još ne shvataju, srpska zajednica na Kosovu će imati koristi od naše misije", kazao je holandski diplomata.

Bivši izaslanik NATO-a za Balkan smatra da je jedini način da se Srbi uvere u to da im se pokaže da EU dolazi na Kosovo da izgradi "inkluzivnu, multietničku demokratiju, koja predstavlja jedinu budućnost za Kosovo".

Fejt je odbacio optužbe Rusije da će misija EU na Kosovu biti nelegalna. "O tome se stalno raspravlja, ali EU smatra da postojeća Rezolucija 1244 UN predstavlja dovoljnu pravnu osnovu za našu misiju na Kosovu", rekao je holandski diplomata.

"Nama je važno da izgradimo državu, a ne koliko će to trajati, i zato ne znamo da li će za to biti potrebno tri, pet ili više godina", rekao je civilni administratora EU na Kosovu.

On je dodao da je izvukao dragocenu pouku iz iskustva koje je stekao kao šef mirovne misije EU u indonežanskoj provinciji Aće, koja je, međutim, za razliku od Kosova, dobila status suštinske autonomije.

"Naša misija u Acehu je uspela zato što smo ostali samo onoliko koliko smo bili dobrodošli. Sa Kosova ćemo morati da odemo čim budemo mogli da prenesemo svoje odgovornosti na lokalne vlasti", zaključio je Fejt.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.