3. Pitanje

Da li se Srbija efikasno bori protiv korupcije? Koje mere država treba da preduzme u borbi protiv korupcije?

Zatvorite ovde celokupan tekst članka

Imajući u vidu da Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije nema jasno definisane mehanizame za implementaciju, Ministarstvo pravde i državne uprave je u junu 2011 godine pristupilo izradi nove strategije čiji su ključni ciljevi: politička korupcija; upravljanje javnim resursima (interna revizija i finansijsko upravljanje i kontrola, javne nabavke, privatizacija, položaj lica zaposlenih u organima javne vlasti, upravljanje i kontrola nad sredstvima međunarodnih institucija, organizacija i država); procesuiranje krivičnih dela u vezi sa korupcijom; sektor javnih preduzeća; urbanizam i prostorno planiranje; zaštita uzbunjivača; sektor pravosuđa; sektor policije; sektor zdravstva; sektor obrazovanja; jačanje kapaciteta nezavisnih institucija vlasti; mediji; i integritet u sportu.

Druga najvažnija antikoruptivna preventivna mera su Planovi integriteta - tj. samoprocena određene institucije o postojanju rizika od nastanka/razvoja korupcije. Plan integriteta sadrži pravne i faktičke mere za otklanjanje izvora i puteva korupcije i sprečavanja nastanka mogućnosti za korupciju u okviru organizacije kao celine, organizacionih jedinica i pojedinačnih radnih mesta. Kako je Agencija za borbu protiv korupcije zakonom predviđena institucija za praćenje izrade i primene planova integriteta, od početka rada do danas Agencija je izradila Opšte smernice za izradu planova integriteta, 69 različitih modela planova integriteta kao i detaljni Praktikum za izradu planova integriteta. U budućnosti, Agencija će vršiti nadzor nad primenom usvojenih planova integriteta i davaće preporuke za njihovo poboljšanje.

Agencija vodi registar imovine, prati imovinsko stanje i rešava o sukobu interesa javnih funkcionera. Agencija utvrđuje razloge eventualne nesaglasnosti između uvećane vrednosti imovine funkcionera i njegovih zakonitih i prijavljenih prihoda i o tome obaveštava organ, u kome funkcioner vrši javnu funkciju i druge nadležne organe.

Bitnu nadležnost Agencije predstavlja kontrola finansiranja političkih subjekata odnosno kontrola finansijskih izveštaja o redovnom i o vanrednom (izborne kampanje) radu političkih subjekata. U cilju jačanja odgovornosti stranaka Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti propisane su detaljne odredbe i jasne sankcije, i ustanovljena direktna kontrola od strane Agencije za borbu protiv korupcije.

Izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, iz jula 2010. godine, predviđena je i obaveza zaštite uzbunjivača (whistleblowers), odnosno lica zaposlenih u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organima javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija, odnosno organima privrednih društava čiji je osnivač, odnosno član Republike Srbije, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koja u dobroj nameri Agenciji podnesu prijavu ako opravdano veruju da postoji korupcija u organu u kome rade. Pravilnik o zaštiti lica koje prijavi sumnju na korupciju usvojen je u julu 2011. godine.

Izuzetno važna komponenta u prevenciji korupcije je edukacija (stručne i opšte javnosti) i podizanje svesti o uzrocima i posledicama korupcije kao i o efikasnim mehanizmima prevencije i suzbijanja korupcije. Kako jačanje individualnog integriteta vodi jačanju institucionalnog integriteta, Agencija za borbu protiv korupcije razvija detaljne programe i sprovodi specifične obuke za različite ciljne grupe u kojima obrađuje ključne teme vezane za prevenciju korupcije.