Na pitanje da li država čini sve da pripadnici/e nacionalnih i verskih manjina ne budu diskriminisani/e, država je odgovorila:
Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina daje ovlašćenja savetima da urede način svog delovanja, da iniciraju donošenje zakona iz oblasti kulture, obrazovanja, službene upotrebe jezika, kao i da predlažu posebne propise i privremene mere u oblastima u kojima se ostvaruje pravo na samoupravu radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i većinskog stanovništva. Pored navedenih ovlašćenja, nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju pravo i da pred nadležnim organima pokreću postupak kada procene da je došlo do povrede garantovanih prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina.
Da li država čini sve da pripadnici/e nacionalnih i verskih manjina ne budu diskriminisani/e?
Izvor:
Zatvorite ovde celokupan tekst članka
Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina je propisano da nacionalni saveti donose i menjaju svoj statut, finansijski plan i izveštaj i završni račun, raspolažu sopstvenom imovinom, odlučuju o nazivu, simbolima i pečatu nacionalnog saveta, utvrđuju nacionalne simbole, znamenja i praznike nacionalnih manjina, osnivaju ustanove, udruženja, fondacije i privredna društva u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma, predlažu predstavnike nacionalne manjine u savetu za međunacionalne odnose u jedinici lokalne samouprave i ustanovljavaju i dodeljuju priznanja.
Od posebnog značaja je ovlašćenje nacionalnih saveta nacionalnih manjina da iniciraju donošenje zakona i drugih propisa i prate sprovođenje zakona i drugih propisa iz oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma, da učestvuju u pripremi propisa i predlažu izmene propisa kojim se uređuju garantovana prava u navedenim oblastima, kao i da predlažu posebne propise i privremene mere u oblastima u kojima se ostvaruje pravo na samoupravu radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i većinskog stanovništva.
Pored navedenih ovlašćenja, nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju pravo i da pred Ustavnim sudom, Zaštitnikom građana, Pokrajinskim i lokalnim ombudsmanom, drugim nadležnim organima pokreću postupak kada procene da je došlo do povrede garantovanih prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina.
Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina je propisano da se sredstva za rad nacionalnih saveta obezbeđuju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, donacija i ostalih prihoda. Sredstva koja se obezbeđuju iz budžeta Republike raspoređuju se tako da se 30% raspoređuje u jednakim iznosima svim registrovanim nacionalnim savetima, a ostatak sredstava od 70% raspoređuje se srazmerno broju pripadnika određene nacionalne manjine i ukupnom broju ustanova iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma i njihovom obimu aktivnosti. Postupak raspodele sredstava iz budžeta RS bliže je uređen Uredbom o postupku raspodele sredstava iz budžeta Republike Srbije za finansiranje rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina . Uredbom je utvrđen sistem bodovanja koji sadrži kriterijume i merila za raspodelu sredstava. Sredstva koja se obezbeđuju iz budžeta autonomne pokrajine se, u skladu sa odlukom nadležnog organa autonomne pokrajine, raspoređuju nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji imaju sedište na teritoriji autonomne pokrajine. Sredstva koja se obezbeđuju iz budžeta jedinica lokalne samouprave raspoređuju se, u skladu sa odlukom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji predstavljaju nacionalne manjine koje u stanovništvu jedinice lokalne samouprave dostižu najmanje 10% od ukupnog broja stanovništva ili savetima čiji je jezik u službenoj upotrebi.
Statutom AP Vojvodine je propisano da Pokrajina može obezbediti dodatna ili dopunska prava, odnosno postaviti viši stepen zaštite prava pripadnika nacionalnih zajednica koje čine brojčanu manjinu u ukupnom stnovništvu AP Vojvodine. Takođe, u pokrajinskim organima i organizacijama, pripadnici nacionalnih zajednica u AP Vojvodini treba da budu zastupljeni srazmerno njihovoj zastupljenosti u stanovništvu na području rada pokrajinskih organa odnosno organizacija.
Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice je zadužen da sprovodi Projekat ,,Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini”. Projekat je koncipiran kao kompleksan multitematski i multikulturalni program, usmeren prema ideji jačanja međunacionalnog poverenja kod mladih u Autonomnoj pokrajini Vojvodini. Obuhvata više podprojekata i kroz aktivnosti koje se realizuju na teritoriji cele Autonomne pokrajine Vojvodine uključuje više hiljada mladih, učenika vojvođanskih osnovnih i srednjih škola. Osnovni cilj ovoga projekta je umirivanje međunacionalnih tenzija, a dugoročno, razvijanje duha tolerancije, međusobnog uvažavanja i poverenja kod građana Autonomne pokrajine Vojvodine, uz angažovanje svih relevantnih subjekata u Autonomnoj pokrajini Vojvodini.
Ne.
Prvo se to odnosi na rome - npr. ne mogu da dobiju lična dokumenta, jer nemaju stalnu prijavu boravka, a bez toga ne mogu da ostvare prava.
(Aleksandar, 8. jun 2012 17:39)
Pitanje diskriminacije je preuvelicano. Moje iskustvo je da na ulicama u Beogradu i Srbiji svi slobodno setaju. Nisam siguran da li je tako u Zagrebu, Pristini. Licno neznam ni za jedan slucaj da je bilo ko iz moje okoline imao cak i verbalni negativan stav prema manjinama.
To pitanje naglasavaju neke organizacije i politicari, obican narod zivi u miru i saradnji.
(Zoran, 8. jun 2012 21:37)
Osim sto su diskriminisani izlozeni su i nasilju.Kada dodje i do prijave, onda slucaj ili zastari ili nema dovoljno navodnih dokaza.
(Obican covek, 9. jun 2012 14:15)
Država ne čini ništa da bi se smanjila diskriminacija prema manjinskim nacionalnim grupama. Najgore je pravosuđe koje ne ume niti hoće da primeni Zakon o zabrani diskriminacije.
(Hasiba Hrustić, 12. jun 2012 14:10)
Država to čini, moje mišljenje je da država zato i ne sklanja neonacističke organizacije. Da bi one radile taj posao za državu.
(Osoba sa invaliditetom, 12. jun 2012 14:37)
Ne! Na javnim medijskim servisima tj. onima koji imaju nacionalnu frekvenciju uopšte nema dovoljno prostora sa kulture manjinskih naroda.Postoji samo jedna televizija na kojoj ima mesta za druge nacionalnosti,a to je apsolutno nedovoljno!
(Nikola, 17. jun 2012 19:14)
Država jeste učinila sve u domenu zakonodavne vlasti - donešen Zakon o zabrani diskriminacije ali da li se u dovoljnoj meri sprovodi i ko bi trebao da ga sprovodi, nemam pojma. >U medijima bi trebalo više da se o svemu tome priča, da postoje emsije edukativnog tipa poput onih u kojima se govori o zdravlju.
(gradjanka, 18. jun 2012 23:33)
Država ne čini ništa. xD Više čine građani jedni drugima i raznorazne organizacije.
Za nacionalne manjine se i radi nešto.
Ali, za verske, pf. Ni govora.
Ne samo da su diskriminisani, već su i žrtve nasilja.
(Vana, 18. jun 2012 23:41)
Verujem da se situacija i tu popravila ali pretezno prema onih nacionalnim manjinama koje uzivaju zastitu ili EU ili SAD ili svoje maticne zemlje. Verujem da i dalje imamo najveci problem sa romskom zajednicom koja pored manjka mogucnosti koje im ova drzava pruza takodje i sebi zabijaju autogolove tvrdoglavim odbijanjem da prihvate neke vazne civilizacijske tekovine, dok mi tu zelju za njihovom autetnicoscu ne postujemo ni blizu koliko bi morali da nadjemo dobre kompromise.
(Don Hihot, 19. jun 2012 23:43)
Drzava je poslednjih nekoliko godina uradila dosta toga znacajno za unapredjenje prava nacionalnih manjina, afirmativni zakoni postoje, medjutim, kao i u mnogim drugim oblastima, ti zakoni cesto ostaju samo mrtvo slovo na papiru...
Ono sto se moze zameriti drzavi jeste da se pitanjem polozaja nacionalnih zajednica ne bavi sustinski: kako drzava moze da dopusti da njeni gradjani, pogotovo mladi, koji su zavrsili srednje obrazovanje ili su studenti, koji ce dalje razvijati ovo drustvo, ne znaju nista o nacionalnim zajednicama koji zive u Srbiji. Sve dok postavljaju pitanja pripadniku neke nacionalne zajednice tipa otkud on u Srbiji, kad i zasto je dosao, kako to da sluzi vojsku u Srbiji a ne u maticnoj drzavi, i cude se kako dobro govori srpski jezik, kvalitetnog pomaka nece biti.
Mislim da drzava treba da krene od ovog problema.
A moj komentar na ceste opaske da nacionalne zajednice cak imaju vise prava od vecinskog naroda, jeste da i treba da imaju vise prava! A tu mislim na pravo da osim srpskog/drzavnog jezika uce i upotrebljavaju i svoj jezik, neguju svoju kulturu, informisu se na maternjem jeziku i o temama koje su njima vazne.
(Eli, 22. jun 2012 10:45)
Ja zivim u Vojvodini i cini mi se da ovde niko nije diskriminisan. Mi smo oduvek znali da zivimo jedni s drugima da ni ne primecujemo da je neko druge vere .
(Tijana, 24. jun 2012 18:42)
Kad je diskriminacija u pitanju mislim da Srbija može da bude pozitivan primer celoj Evropi, a pogotovo zemljama u okruženju.
(Srki, 27. jun 2012 09:02)
Kao Bošnjak, mogu vam potvrditi da je moja nacionalna zajednica u lošem stanju... U svim višenacionalnim opštinama u Srbiji, osim u onima u kojima su Bošnjaci zastupljeni, svi dokumenti u opštinama su dvojezični, odnosno višejezični, dok npr u Novom Pazaru, ja moram da podnosim zahtjev ukoliko želim da nešto bude na bosanskom, umjesto na srpskom jeziku... Zatim, formulari za popis su štampani na svim jezicima manjina osim na bosanskom, iako je on u zvaničnoj upotrebi (bar na papiru). Pri formiranju nacionalnog vijeća Bošnjaka, država je, nezadovoljna opcijom koju su Bošnjaci izglasali, promijenila BUKVALNO preko noći zakon, da zahtjeva dvotrećinsku većinu, iako su sve ostale nacionalne manjine formirale svoja Vijeća prostom većinom, i tako omogućila partiji koja je tada bila na vlasti da zbog nemogućnosti formiranja novog Vijeća, ostane na čelu te institucije, u tehničkom mandatu. i to je tako i do dana današnjeg.. U Novom Pazaru su u npr. policiji, u ogromnoj većini Srbi, i to ne Srbi iz Pazara, već iz Zubinog Potoka, Raške, Leposavića, i drugih okolnih opština... Mislim da sam dovoljno rekao, moj odgovor je, bar u ime moje nacionalne zajednice, NE.
(Rikiii, 29. jun 2012 17:28)
Da i ne. Država je veoma aktivna na polju manjina čije su matične države članice EU (npr. Mađarska), dok su ostale manjine (npr. Romi) potpuno diskriminisani.
(Jašta, 30. jun 2012 14:48)
Pitanje je tesko jer se ponekad cini da postoji odredjena diskriminacija i da svest gradjana nije dovoljno visoka ali smatram da tu bitnu ulogu imaju mediji i javno mnjenje u kreiranju odnosa naroda u okviru nacije i gradjanstva Republike Srbije jednih prema drugima ma koje nacionalno-verske pripadnosti oni bili.
(Milica Bg, 1. jul 2012 19:13)
Upravo suprotno. Dražva zvanično uvodi zakone protiv diskriminacije, čime se samo deklarativno zalaže za prava manjina. Sa druge strane u udžbenicima još uvek se na homoseksualnost gleda kao na bolest, nacionalne i verske manjine se stavljaju u neprijateljski položaj, kao izazivači ratova na ovim prostorima i tome slično. Poslednji primer diskriminacije u najmanju ruku jeste zakletva Žandarmerije, gde se promoviše kroz posebnu himnu ove jedinice, stav da je Srbija zemlja koja čeka svoju osvetu na Kosovu i druge stvari koje su u pravom licu fašističke. Sumnjive osobe i dalje su načelnim mestima ove organizacije, a potporu su dobili iz ministarstva policije od čovek koji pretenduje da bude premijer i vrati Miru Marković u Srbiju, zemlju koja je toliko propala pod politikom njenog pokojnog supruga, a i propadaće pod novim sada već ne tako malim Slobom de Ivicom.
(mr.T!, 5. jul 2012 16:20)
Ne mislim da drzava cini sve sto bi mogla da spreci versku diskriminaciju, tako da jos uvek cesto nailazimo na slucajeve osoba diskriminisanih zato sto su druge vere u odnosu na pnu koja je dominantna u nasoj zemlji. Tu treba poceti pre svega od obrazovnog sistema gde bi se deci ukazalo na to da zivimo u multietnickoj zajednici gde ljudi ispovedaju razlicite vere.
(Jana, 8. jul 2012 13:29)
Ne, cini se da drzava nista ne cini po tom pitanju. Manjine su odvojene od vecinskog stanovnistva. Deca u skolama ne uce u kulturama svojih drugara, koji su druge religije i nacije. Ne vidim ikakav trud od strane drzave povodom menjanja ili makar poboljsanja ovog stanja
(Emir, 12. jul 2012 14:00)
Ne cini. U nekim slucajevima je direktno podstrekavala na cinjenje protiv nacionalnih manjina,i to sve partije bez obzira na opredeljenje. Primer su izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina. Neke pripadnike zajednice Vlaske nacionalne manjine su nocu saslusavali policajci uz komentare: jel znas bre da je ovo srbija. Primer je Dragan Demic iz Petrovca na Mlavi koji je saslusavan,i protiv njega se vodi proces koji do dana danasnjeg nije okoncan. Do dana danasnjeg niko nije pokrenuo pitanje ko je doticni inspektor a kamoli da ga pozove na odgovornost.
TUGA.
(njaga, 23. jul 2012 16:09)
Da, apsolutno. S obzirom na okruženje neophodno je uvažiti i mere reciprociteta, pa s obzirom na navedeno, naša država čini i više nego što to čine zemlje u okruženju u odnosu na građane srpske nacionalnosti!
(vla, 1. avgust 2012 15:21)
Ne ne cini, pre svega ne primenjuje adekvatno zakone o nacionalin manjinama, i ne stiti sopstveni ustav, pa tako razne interesne grupe, ekstremisticke organizacije ili cak i neke institucije zbog svojih kratkovidih interesa doprinose losem polozaju manjina bez obzira na dobar zakon i ustav.
(Srle, 9. septembar 2012 14:53)
Ucinjeni su znatni pomaci u postovanju prava manjina. Medjutim, u Srbiji jos uvek ima primera govora mrznje prema pripadnicima manjinskih grupa.
(rako davor, 14. septembar 2012 13:53)
Da, država je učinila više nego bilo koja druga zemlja u Evropi i šire, ali se pogrešno ponaša prema nacionalnom biću većinskog naroda (većinski narod treba da bude građanin, a manjinski može da se određuje). Nacionalne manjine ne smeju da se getoiziraju (što čine pa ne znaju ni jezik države u kojoj žive) već i one treba da se potpuno integrišu (ne asimilacijom, naravno).
(Milica, 14. septembar 2012 16:57)
Mislim da pripadnici verskih i nacionalnih manjina nisu diskriminisani, i država čini sve da isti ne budu diskriminisani. Sredina u kojoj živim to i potvrđuje.
(Vlado Đukic, 14. septembar 2012 18:41)
drzava i crkva su dve drzave u jednoj drzavi... po meni crkva i vera ne bi smeli da budu pod kontrolom drzave a i crkva ne bi trebala da se mesa u drzavne stvari..ali kod nas to nije slucaj..
(violeta markovic, 14. septembar 2012 19:06)
država ne čini ništa, policajci na ulici koji treba da nekoga štite upućuju neumesne komentare, iste onakve komentare kakvi se čuju i od homofoba u civilu
(lucijanoslav, 14. septembar 2012 22:07)
Ne, vec drzava nepostovanjem zakona diskriminise manjinske zajednice na vise razlicitih nacina. Primer: nepostovanje odredbi Zakona o nacionalnim manjinama u delu koji se odnosi na sluzbenu upotrebu jezika i pisma, obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina, diskriminacija pri zaposljavanju u drzavnim organima i sl.
(Irfan, 14. septembar 2012 22:20)
Da, drzava cini mnogo toga, ali je cinjenica da verske, a pogotovo nacionalne manjine jednostavno koriste ovakvu situaciju (u drzavi, svetu) za licnu promociju a moze se slobodno reci i licnu korist.
(Bane, 15. septembar 2012 00:39)
Drzava je donela zakon da svako ima pravo na praznik, ali poslodavci se ne pridrzavaju toga a niko ih ne kontrolira. Diskriminacija je prisutna vise na nacionalnoj bazi nego verskom.
(Kopilovics Maria, 16. septembar 2012 20:47)
Država ne treba da se meša u religijska pitanja. Religija je na ovim prostorima donela dovoljno patnje baš zato što joj je pridavano previše pažnje.
Država treba da se postavi kao zaštitnik svih svojih građana i tu se stavlja tačka. To da li će da neko bude član biblioteke ili da uživa leti na Vlasini ili da jede ribu svakoga petka, to je nešto što državu ne treba da interesuje.
(branko, 18. septembar 2012 09:56)
Drzava ne cini nista protiv diskriminacije. Diskriminisani ljudi i deca ne pricaju javno o tome sta im se dogadja. Znam decu koja ne idu redovo u skolu jer su predmet sikaniranja zbog nesrpskih imena i prezimena.
(Nahani, 18. septembar 2012 10:11)
Iako ima nekih pozitivnih stvari, ne cini sve. Da cini, ne bismo imali diskriminaciju koja de facto postoji, tj. ne bismo je imali u tolikoj meri kao sto je ima prema odredjenim verskim zajednicama.
(Milos Ljubisavljevic, 19. septembar 2012 10:28)
Srbija je bila zemlja u kojoj su mogli da nadju utociste svi prognani i da imaju sva prava kao i zitelji Srbije. Tako sam pre par godina imala priliku da u rukama drzim original Serbske novine iz 1867 godine gde Knez Mihajlo kaze da Turci koji ostaju u Beogradu imaju pravo na svoju veroispovest i da ih nesmu biti proganjani ..... Ne znam sta je mislio tada narod, ovo je bio zvanicni stav tadasnje drzave. U medjuvremenu smo postali jako ksenofobican narod. Kada sam prvi put to cula nisam verovala a onda sam obratila paznju sta govore ljudi oko mene. Mislim da je to posledica svih desavanja zadnjih 20godina. Prosto mislim da su nam drugi naneli puno zla pa oda odatle sve to.
(Freja, 4. oktobar 2012 12:09)
Država ne čini ništa, osim par koraka da se Romima da "krov nad glavom".
Država ne čini ništa da populacija kojoj i sám pripadam, bivšim opijatskim zavisnicima, na substitucionoj terapiji - da imaju ista prava kao i drugi. Poslodavci u Srbiji ne žele da zapošljavaju ove ljude, jer snažna negativna stigma vezana za ovu terapiju koja omogućava najnormalniji život BIVŠEM zavisniku da živi i radi kao i svi drugi. Država je potpuno zaboravila na ove ljude kojih je oko 150.000 po EMCDDA podacima.
NAJGORE TRETIRANI SU LJUDI NA SUB.TERAPIJI METADONOM, PA TEK ONDA LGBT POPULACIJA, PA 3 LESTVICE PA ROMI.
(Boris Milanovic, 16. oktobar 2012 12:00)
Posto sam pripadnik manjinske verske tj. nacionalne grupe, mogu reci da drzava ne cini dovoljno po navedenom pitanju ali da napredak zaista postoji.
(ja, 22. novembar 2012 23:54)
Pripadnici nacionalnih manjina nisu diskriminisani - mogu da se obrazuju i informisu na svojim jezicima, a takodje imaju ista prava pri zaposljavanju, koriscenju zdravstvene zastite i sl. Kada je vera u pitanju, katolicka je dobro "podrzana", ali sinagoga i dzamija ima samo nekoliko u zemlji.
(Katarina, 18. decembar 2012 20:46)
u drzavi u kojoj se moras pokrstiti da bi te prihvatili kao srbina?pa naravno da ne!kad narod prestane da mrzi drugacije od sebe onda da (u sto ne verujem predugo se odgajao na mitovima i neistinama)
(meho hadzic, 21. februar 2013 17:25)
Mnogi zakoni nisu jasno definisani. Imamo primer gde se u Novom Sadu silom uvela ćirilica na pokazivačima pravca u autobusima. Dok neki tvrde kako je to po zakonu, drugi tvrde da je protiv zakona. To znači da su zakoni nejasno definisani. Problem leži i u ustavu koji stvlja srpski narod, srpsku ortodoksnu veru i ćirilično pismo na prvo mesto. Dok se ustav ne promeni, ne vredi mnogo diskutovati.
(Milos Kovacevic, 28. mart 2013 13:37)
