Pakistan: Pokvareni odnosi sa SAD

Islamabad/Vašington -- Vojni vrh Pakistana raspravlja o odnosima sa SAD posle optužbi da je njihova špijunska agencija podržavala grupu naoružanih Avganistanaca, bliskih talibanima.Šef pakistanske vojske okupio je sve visoke komandante Vojske Pakistana na sastanku na kojem se proučavalo pogoršanje odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. General Ašfak Kajani je okupio generalštab u Islamabadu, odmah pošto je američki admiral Majk Malen, načelnik Generalštaba Vojske SAD, pakistanske obaveštajce optužio za podršku „Hakanijevoj mreži”.Rat rečima između Islamabada i Vašingtona počeo je pošto je iz Pentagona stigla tvrdnja da je napad na ambasadu SAD i druge zapadne ciljeve u Kabulu 13. septembra izvela Hakanijeva mreža, grupa blisko vezana za Avganistan i s vrlo uspešnim akcijama u samom Pakistanu. Pakistanski general-major Atar Abas je samo kratko objavio da se &bdquo;razgovaralo o trenutnoj bezbednosnoj situaciji&rdquo;. Ipak, anomimni vojni izvori otkrivaju da je sastanak ipak bio &bdquo;specijalan&rdquo;, i da ga je predvodio lično general Kajani, koji je već trebalo da bude na putu u London, gde je pripremao govor za Međunarodni institut za strategijske studije (IISS) i Kraljevski Koledž za odbranu.Zategnuti odnosi sa SADJoš jedan poseban sastanak je održan u Islambadu, i to između generala Džejmsa Matisa, komandanta Centralne komande SAD (CENTCOM) i šefa Komiteta Štaba pakistanske vojske Halida Šamima Vejna, koji je izrazio &bdquo;zabrinutost zbog negativnih izjava koje potiču iz SAD&rdquo;. &bdquo;[General Vejn] je naglasio da su odnosi pogoršani zbog izuzetno složene situacije,&rdquo; navodi se u saopštenju vojske i dodaje: &bdquo;Naglasio je da su pakistanske oružane snage posvećene postizanju trajnog mira u regionu, što se jedino može postići međusobnim poverenjem i saradnjom&rdquo;. Dva dana ranije, u svedočenju pred Senatom SAD, odlazeći komandant Glavnog štaba Vojske SAD admiral Majk Malen je komentarisao odnose s Pakistanom, od kada se ta zemlja Južne Azije pridružila američkom &bdquo;ratu protiv terora&rdquo;. U vrlo otvorenoj izjavi, admiral Malen je rekao da &bdquo;Pakistan izvozi nasilje u Avganistan&rdquo;: &bdquo;Hakanijeva mreža, za početak, deluje kao produžena ruka pakistanske obaveštajne službe&rdquo;, izričit je bio admiral Malen. On tvrdi da je Međuslužbena obaveštajna agencija (ISI) odgovorna za poslednji napa d na Kabul, uz tvrdnju da je Pakistan obezbedio podršku za tj napad. Tako su ugroženi odnosi Pakistana sa SAD i Avganistanom. Ipak, on smatra da nije rešenje da se od Pakistana &bdquo;dignu ruke&rdquo;, jer bolje imati loše nego nikakve odnose.„Političko rasulo”Vlada Pakistana, baš kao i Vojska, odbacuju tvrdnje Amerikanaca. Premijer Jusuf Riza Gilani je takođe odlučio da okupi političke vođe i s njima nađe rešenje za problem, za koji je, slično nediplomatski opisao kao znake &bdquo;konfuzije i političkog rasula&rdquo; SAD. Ministar spoljnih poslova Pakistana Hina Rabani Har Vašingtonu poručuje da rizikuje gubitak saveznika, ukoliko nastavi da optužuje Islamabad za dvostruku igru u ratu protiv terorizma. Odnosi SAD-a i Pakistana su sve lošiji još od vremena kada su prve američke bespilotne letelice poletale iz Avganistana i pogađale ciljeve u Pakistanu. Odnosi su stigli do pucanja kada je 2. maja u tajnoj akciji američkih jednica ubijen Osama bin Laden, vođa terorističke organizacije al-Kaida. General-major Atar Abas priznaje da su agenti ISI održavali veze sa &bdquo;Hakanijevom mrežom&rdquo;, ali ne i da su je podržavali i pomagali. &bdquo;Ni jedna obaveštajna agencija ne sme sebi da dozvoli da zatvori sva vrata i prekine sve kontakte. Održavanje kontakata ne znači da podržavate ili pomažete terorističku organizaciju&rdquo;, objašnjava general Abas. &bdquo;Hakanijeva mreža&rdquo;, koju predvodi Maulvi Džalaludin Hakani zajedno sa sinom Sirađudinom Hakanijem i još nekoliko rođaka i prijatelja, jedna je od najopasnijih i najotpornijih organizacija talibana, koja zahvata prostor granice Avganistana i Pakistana. Hakanijevi su bili uspešni borci još u ratu protiv sovjetske okupacije Avganistana, dok je Džalaludin Hakani u vreme talibana bio ministar za odnose među plemenima. Iako se Pakistan zvamično odrekao svoje podrške talibanima, posle terorističkih napada al-Kaide na SAD 11. septembra 2001. godine i postao vodeći saveznik u ratu protiv terorista, veruje se da su obaveštajcu ISI odbili da se priklone zvaničnoj politici. Američki političari sve češće postavljaju pitanje opravdanosti ulaganja više milijardi dolara godišnje u pakistanske vojne snage, ukoliko njihova obaveštajna služba nije saveznik u toj borbi. Republikanski senator u Komitetu za dobranu Lindsi Grejem kaže: &bdquo;Ukoliko oni nastave da terorizam prihvataju kao državnu strategiju, moraćemo da na sto iznesemo sve opcije, među njima i odbranu naših vojnika&rdquo;. Milijarde dolara kojima se pbezbeđuje saradnja Pakistana uskoro bi mogle da se usmere na drugu stranu, ali to ne bi bila jedina šteta u odnosima Islamabada i Vašingtona. Do tada, premijer Pakistana Jusuf Raza Gilani pokušava da spretnom retorikom zasutavi Amerikance u lavini otvorenih kritika. Pakistanskoj mreži GEO TV je rekao: &bdquo;Ne mogu ni s nama, ni bez nas. Ukoliko ne mogu bez nas, trebalo bi da pokušaju da izglade nesporazume&rdquo;.