Kriminalci kao ključni ekonomski igrači

Posle ratova na području Balkana, jedino je cvetalo onima koji su učestvovali u organizovanom kriminalu, o čemu za B92 govori dugogodišnji novinar BBC-ja Miša Gleni. O tome kako su kriminalci postali važni igrači i koliko je Balkan važna karika u međunarodnoj mreži organizovanog kriminala piše u knjizi &quot;Mekmafija - kriminal bez granica&quot;, izlazi u izdanju Samizdata B92 ove jeseni. Miša Gleni je svojevremeno bio dopisnik BBC-ja iz centralne Evrope i autor je knjige &quot;Pad Jugoslavije&quot;.Knjiga počinje na Balkanu. Ovde sam radio kao novinar i kasnije ucestvovao u projektima obnove regiona. U Srbiji, u Hrvatskoj i Bosni, gde god da ste bili, organizovani kriminal je bio deo nameštaja i niste ga mogli primetiti jer je bio svuda prisutan. Počeo sam da tražim vezu između organizovanog kriminala ovde na Balkanu i u onim u drugim delovima sveta. Shvatio sam veoma brzo da na Balkanu tokom 90-ih je bila velika tranzitna zona za ilegalnu robu i usluge iz celog sveta. Tuda je bilo najlakše doći do najprivlačnijeg tržišta, a to je EU. Balkan je bio samo deo globalne sive ekonomije koji je veoma dobro funkcionisao i to po osnovnim principima ponude i tražnje, onako kako je to opisivao još Adam Smit. Bilo nekoliko razloga za taj bum, kako ga vi zovete. Prvi razlog u Istočnoj Evropi je početak 90-ih i propast komunizma. Tada nije srušena samo ideologija već i kapaciteti države. Policija nije funkcionisala normalno, pravosudni sistem nije funkcionisao. U takvom stanju još je uvedeno i slobodno tržište. Ono treba da bude zasnovano na ugovornom zakonu. Vi imate ugovor sa drugim biznismenom. Ako vi i taj drugi biznismen imate spor oko nečega, idete u policiju ili na sud, ali ovde vi niste mogli da odete u na sud jer ne funkcioniše, pa onda morate da odete negde drugde.Tada u celoj istočnoj Evropi, pa i u Srbiji, prepoznajete grupe koje pružaju usluge zaštite. Njihova osnovna uloga je bila da garantuju biznisnenima poštovanje ugovora sa drugom stranom. U devet od deset slučajeva probleme su rešavali razgovorom, ali u desetom slučaju ne bi bilo moguće da se reši razgovorom i rešavan je pucnjavom. Mi znamo da je ovde u Srbiji na primer to bilo uobičajeno. Bilo je mnogo ubistva ovde, u Beogradu, kao i u celoj Srbiji, biznismena koji su bili povezani sa političkim partijama ili kriminalaca na ulici. To nije imalo nikakve veze sa onim što se dešavalo na ratištu u Hrvatskoj ili Bosni. To je imalo veze samo sa tim ko će imati ekonomsku moć u samoj Srbiji. Taj fenomen ubistava biznismena dešavao se u celoj istočnoj Evropi iz istih razloga. Dakle, vi imate to bezakonje, u kome kriminalci imaju uticaj i odlučuju šta je po zakonu ili šta nije. U osnovi, oni su odlučivali i da li je legalno trgovati ne samo naftom i automobilima, već i ženama, drogom. To tržište je funkcionisalo istovremeno i lokalno i međunarodno, zato su kriminalci iz drugih delova sveta počeli da se povezuju i ulaze u regije gde je propao komunizam. Mislim da je to bio proces između 1988. i 1989. i 1991, kada je počeo rat u Hrvatskoj i kada je federalni sistem potpuno uništen. Tada su vrlo brzo posebno Srbija i Hrvatska napravile svoje paravojne formacije, koje su bile sačinjene od kriminalaca sa ulice, i nije slučajnost da su svi ozbiljniji kriminalci iz Srbije i Hrvatske igrali svoje uloge i tokom rata. Ove u Srbiji, Hrvatskoj ili Bosni, jedna je stvar bila da se rat koristi kao izgovor za ono što se u marksizmu naziva primitivna akumulacija kapitala. Kada na primer na ratištu hrvatske ili srpske trupe preuzmu područje, tada uđe paramilitarna formacija, koja očisti sve, uzimaju što je dobro, frižidere, televizore, sve što mogu da ponesu u rukama. Nekada su, kao u Istočnoj Slovoniji, uzimali vinograde ili naftna polja i tako započinjali izgradnju svojih kriminalnih imperija. I šta sam ja osećao tokom istraživanja tokom devedesetih - da je postajala ključna saradnja između kriminalaca u paravojnim formacijama sa svih strana. Hrvati i Srbi su sarađivali, Srbi i Albanci su radili zajedno, recimo, u prodaju heroina. Zapravo, došao sam do zaključka šta se dešavalo 90-ih, da je pravi pokretač u pozadini rata veoma malo imao veze sa nacionalnim konfliktom već se radilo o tome da organizovani kriminal osvoji što veća područja, na kojima će imati ekonomsku moć na prostoru bivše Jugoslavije. I da se pozicioniraju kao ključni ekonomski igrači u ovim zemljama. Uloga DB-a je različita na prostoru bivše Jugoslavije u odnosu na bilo gde drugde. To je zato što su zbog rata zemlje-članice bivše Jugoslavije imale veću moć nego recimo u susednoj Bugarskoj. U Bugarskoj su pripadnici službi bezbednosti krajem osamdesetih izgubili posao i ostali nezaposleni. Tada su počeli da koriste svoje veštine i znanja da fomiraju podzemne mreže, ubijaju krijumčare, u Bugraskoj je krijumčarenje bilo veoma bitno i tako su formirali novi organizovani kriminal. U Srbiji ili Hrvatskoj bilo je drugačije jer se Udba, u osnovi jedinsvena služba, raspala na nacionalne službe i oni su imali svoje mreže. Oni su ostali povezani sa državom. Šta su radili, pa unapređivali su odnose sa paramilitarnim formacijama, sa kriminalnim organizacijama i radili su recimo krijumčarenje cigareta od '94. na dalje, sve države su uzimale procenat od propuštanja pošiljki cigareta i tako su bile međusobno zavisne... Morate da se setite da ima različitih oblika organizovanog krimnala. Ali ako govorimo o veličini, onda su to Rusi, oni rade poslove u milijardama, dok ostali rade u milionima. Ruski organizovani kriminal funkcioniše na različitom nivou od ostalih. Radi se o tome da su male grupe ruske elite prošle kroz proces koji je nama poznat kao pranje novca. Ono što im treba je pranje ugleda. Oni traže načine da budu prvi u tom pranju i s druge strane traže načine da se povežu sa ruskom državom kako bi u osnovi zaštitili rusku moć. To je slično kao i u Bugarskoj. KGB je uništen. Mnogi članovi su napustili KGB i pridružili se oligarsima. Kada pogledate oligarhe u ranim devedesetim, mnogi stariji ljudi koji su su organizovali organizovani kriminal su bivši generali KGB-a. Ne oficiri, baš generali. Šta je bio razlog zašto je Putin postao popularan u Rusiji? Upravo zato što je povratio moć KGB-u, koja je bila uništena. Dakle, KGB je imao ulogu i to ulogu u organizovanju i definisanju odnosa između države i organizovanog kriminala i onome što se bitno promenilo u Rusiji. Ovo je jako važno za mene. Posle uvođenja embarga na oružje svim bivšim jugoslovenskim republikama, saznanje koliki je bio protok oružja iz Ukrajine i Rusije za Hrvatsku zaprepastilo me je. Najviše oružja je u Hrvatsku stiglo odatle. Zato mitologija o nekakvoj jakoj političkoj vezi Moskve i Beograda ne stoji. Kad se radi o novcu, nacionalizam ima krajnje nevažnu ulogu. Raspad SSSR-a - imate pre svega veliki postkuministički prostor i države koje su u traziciji i države koje su se raspale. To je prva stvar koju imate. Pojavili su se ljudi u potrazi za tržištem. Upečatljiv primer stupanja na scenu ozbiljnijih kriminalnih grupa na tlu istočne Evrope može se identifikovati na sastanku koji su dogovorili italijanski advokati na karipskom ostrvu Arubi, između Solneceva, najvece bande iz Moskve, i dva kolumbijska narko-kartela. U to vreme Kolumbija je maksimalnu količinu droge plasirala u Ameriku i Amerika je dostigla tacku zasicenja. Amerikanci cine 5 odsto svetske polulacije, ali trose 40 odsto kokaina proizvedenog u svetu. Trazila su se trzista u Evropi. Sastali su se sa Rusima na Arubi i dogovorili su otvaranje novih trzista i novih tranzitnih puteva, preko Albanije, Bugarske i Hrvatske. Bugarska je najvaznija, droga iz Južne Amerike stizala je u luku Varna, iz Varne u Sofiju, onda u Beograd. U to je direktno bio umesan Zemunski klan, dakle, u tranzit kokaina iz Južne Amerike, preko Bugarske i Beograda, dalje ka EU. Dakle, prvo je propao komunizam, a onda dolazi do globalizacije protoka ljudi, robe, kapitala. Ta dva faktora zajedno dovela su do onoga što zovete bum kriminala. Imali su važnu ulogu. Njihova uloga je bila važna zbog specifičnosti tranzitne zone za drogu, žene, cigarete, sve je to išlo ka EU, treba imati u vidu da je ta trgovina podsticana ogromnom traznjom u EU za drogom, ilegalnim radnicima, zenama itd... Druga važna stvar je ratkap paravan za sve te aktivnosti. Istovremeno sankcije 1992, koje su uvedene Saveznoj Republici Jugoslaviji, mislim Srbiji i Crnoj Gori. Te sankcije su bile katastrofa jer Srbija i Crna Gora proizvode dovoljno hrane za sebe i jedino sto nemaju je nafta. Zemlje u okruženju su bile slabe jer su prolazile kroz teške tranzicije. I posle 1992. stvorena je panbalkanska mafija. Kada su Srbi, Bugari, Hrvati, Albanci, Rumuni, Mađari, Grci, svi su postali uključeni u snabdevanje Srbije naftom i da bi ona finansirala ratove, plasmanu njene robe u inostranstvu, u EU. To je masovno pokrenulo kriminal. To sve je privuklo paznju obavestajnih sluzbi, narovito iz EU i SAD. Znali su da se na Balkanu svasta desava, ali nisu znali sta s tim da rade. Organizovani kriminal se adaptira na globalizaciju veoma veoma brzo. Vidi svoje mogućnost najbrže moguće. Jedna od stvari vidite - rast migracija. Migracije donose ljude sa preduzetnickim duhom. Kad se krecete, mozete da kupujete i prodajete. Dolazite u mesta gde nije jasno sta je legalno a sta nije. Najvecu migraciju beleze Kinezi, pocev od 90-ih... Mi vidimo da u Beogradu u drugoj polovini devedesetih, na samo par blokova odavde gde sada pričamo postoji veliki kineski tržni centar. Beograd je postao tranzitna zona za Kineze, koji preko Beograda idu u EU. Ovo je nekava vrsta stanice gde oni obnavljaju zalihe i idu dalje... Nastavljaju dalje. To se dešava svuda u svetu i inicira veoma pozitivne ekonomske sktivbnosti, ali istovremeno kada imate tako velike migracije, organizovani kriminal ide sa njima. Kineski organizovani kriminal belezi veliki rast, ali istovremeno se desava nesto jedinstveno. Globalno gledano, proizvodna baza svetske ekonomije iz EU i SAD seli se u Kinu i istocnu Aziju. Za nas na Zapadu kreativne delatnosti, filmovi, knjige, nauka, dizajn, to su oblasti na kojima zarađujemo. Nasa glavna briga je da li se postuju autorska prava i ima li piraterije. Videli smo to 90-ih u Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji lazne CD-ove, DVD-ove. Ogromne kolicine i to pre svega zahvaljujuci dobrom obrazovanju ljudi ovde u Srbiji i u Bugarskoj i Rumuniji, ali i visokoj stopi nezaposlenosti. Dok u Kini je sve to ogromnih razmera, kineske vlasti svake godine moraju da otvore 24 miliona novih radnih mesta, njih nije briga za autorska prava, bitno je samo prodati. U velikoj borbi Istoka i Zapada u ekonomiji, imate sektor koji nelegalno kopira i piratizuje tuđi rad. To se pretvorilo u kljucni argument rasprave u globalnoj ekonomiji i smatram da ce u sledecih 20-ak godina to biti najveci problem Kine u odnosima sa ostatkom sveta. Interesantno mi je da posmatram Bugarsku, gde su ovom trenutku kriminalni elementi mocniji nego u Srbiji, ali Bugarska je sada clanica EU. Mislim da su organizovani kriminal i njegova moć u Srbiji direkno povezani sa vezama Srbije sa EU. Ukoliko Srbija postane član EU, dobice razne povlastice koje mozda sada nisu vidljive, ali koje su joj neophodne, pre svega finansijske injekcije u ekonomski narusene krajeve. Ti krajevi su recimo južna Srbija, u blizini granica. Tu su generatori organizovanog kriminala. I Beograd naravno, u kome je najviše novca. Ukoliko Srbija postane član EU, problem organizovanog kriminala će se polako smanjivati u periodu od 10-15 godina. To se dogodilo u Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj, malo manje u Poljskoj, mada je to specifičan problem. Siguran sam da će se to dogoditi i u Bugarskoj. Članstvo u EU će uništiti organizovani kriminal ili ga svesti na prihvatljivu meru. Ukoliko međutim Srbija ostane van EU, onda će se otvoriti mogućnosti da se organizovani kriminal konsoliduje i pojača uticaj u zemlji.