Kurti hoće bliže odnose

Tzv. kosovski premijer Aljbin Kurti zatražio je od generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga blisku saradnju sa Alijanskom za očuvanje mira i bezbednosti.On je takođe dodao da Srbija predstavlja "permamentnu pretnju bezbednosti".Kako se navodi u saopštenju tzv. kosovske vlade, glavne teme razgovora Kurtija i Stoltenberga, koji je usledio nešto više od godinu dana nakon njihovog susreta u sedištu NATO-a u Briselu, bile su istorijska uloga NATO-a na Kosovu i kontinuirani doprinos Kfora bezbednosti i miru, kao i nedavna dešavanja i značaj saradnje i koordinacije među institucijama. Kurti je zahvalio Stoltenbergu za, kako je rekao, vredan doprinos NATO-a na Kosovu. Obavestio ga je o upravljanju, opipljivim rezultatima i pažnji koja se posvec&#769;uje ulaganjima u odbranu, obrazovanje, zdravstvo i poljoprivredu. Govorec&#769;i o bezbednosnoj situaciji, posebno u vezi sa, kako se navodi, &quot;permanentnom opasnošc&#769;u koju Srbija predstavlja&quot;, Kurti je ponovo govorio o &quot;48 srpskih isturenih operativnih baza oko granice sa Kosovom i protivvazdušnog sistema u blizini&quot;. Spomenuo je vojne sisteme Srbije, među kojima modernizovani raketni sistem &bdquo;FK-3&rdquo; i &bdquo;Pancir S1&rdquo;, kao i &bdquo;Neva M1T&rdquo; i &bdquo;Kub M2 (SM)&rdquo; 250. brigade Kopnene vojske, te naveo da je sistem FK-3 kineski raketni sistem kojim je Srbija 2022. godine postala prva zemlja u Evropi koja je koristia kinesko oružje, uključujuc&#769;i i borbene bespilotne letelice CH-92. Kazao je i da je Vojska Srbije formirala i specijalnu jedinicu za osmatranje dronovima, koja, tvrdi on, deluje u okviru 63. padobranske brigade Vojske Srbije. Kurti je od Stoltenberga zatražio blisku saradnju sa NATO-om zarad mira i bezbednosti. On je naveo i su prošlu godinu karakterisale barikade koje su, prema njegovim rečima, &quot;podigle kriminalne grupe koje su imale za cilj da se suprotstave zakonu i redu&quot;, dok je, nastavio je, ova godina bila &quot;godina nasilnih napada na institucije reda i reda, lokalne i međunarodne&ldquo;. &quot;Kao što je bio slučaj. 26. i 29. maja, zatim kidnapovanje kosovskih policajaca 14. juna, što je kulminiralo agresijom od 24. septembra kojom je narušen suverenitet, teritorijalni integritet Kosova i nacionalna bezbednost&ldquo;, dodao je Kurti. On je sa Stoltenbergom podelio i nalaze iz istražnog postupka lokalnih bezbednosnih institucija o slučaju, kako se navodi, &bdquo;terorističkog i paravojnog napada&ldquo; 24. septembra u Banjskoj, ali i o slučaju kidnapovanja trojice kosovskih policajaca, 14. juna, koji, tvrdi Kurti, potvrđuju direktnu umešanost Srbije. Zbog toga smatra da ta dva slučaja dokazuju potrebu za povec&#769;anjem bezbednosti, posebno između Kosova i Srbije, te je zato pozvao Stoltenberga da i NATO što pre izađe sa zaključcima svojih istraga. Na sastanku je bilo reči i o odnosima Kosova i Srbije, procesu dijaloga uz posredovanje Evropske unije i o sastanku sa evropskim liderima 26. oktobra u Briselu. Kurti je preneo stav da se Kosovo protivi evropsko-američkom planu za put ka punoj i bezuslovnoj primeni Osnovnog sporazuma. On je ukazao na značaj članstva Kosova u NATO programu Partnerstvo za mir, te predložio otvaranje kosovske diplomatske kancelarije u NATO. Zahvalivši se na gostoprimstvu, Stoltenberg je izrazio zahvalnost na koordinaciji bezbednosnih institucija sa Kforom, kao i na podršci koju je Kosovo pružilo Ukrajini u suočavanju sa vojnom agresijom Rusije, a napad u Banjskoj nazvao &bdquo;strašnim i neprihvatljivim&ldquo;.