Kako "mali Orban" trese

Ljubljana, Zagreb -- Da se izbori održe sada, politički bi se odnosi u slovenačkom parlamentu promenili i zato će Janša napraviti sve da sačuva vlast, piše hrvatski Globus.U tekstu autora Željka Trkanjeca navodi se da je politički haos u Sloveniji počeo još 2004. godine, a nije se smirio ni danas. Razlog je, kako se navodi, jednostavan - do ulaska u EU i NATO Slovenija je imala jedan cilj, a sada se taj cilj promenio, jer nema više političkog jedinstva.Sada je slovenačka politička kriza dosegla novi nivo - vladinu koaliciju vodi Janez Janša, ali na čelu parlamenta je Igor Zorčič, koji je napustio tu istu koaliciju, pa se tako Slovenija našla u neobičnoj situaciji, vlada nema predsednika parlamenta, a vladina koalicija ima samo 38 glasova u parlamentu i zavisi od dobre volje dva poslanička kluba. Kako se navodi dalje u tekstu, modernu istoriju Slovenije obeležio je upravo Janez Janša, rođen kao Ivan Janša, koji je već početkom osamdesetih počeo kritiku tadašnje JNA da bi vrhunac nastupio objavljivanjem teksta u Mladini, za koji je JNA zaključila da je otkrio vojnu tajnu. Janša je zbog toga završio u zatvoru, što je bio jedan od prvih pokretača protesta tada već snažnog opozicionog pokreta u Sloveniji. U prvoj slovenačkoj vladi nakon demokratskih izbora Janša dobija poziciju ministra obrane. Ali njegova je ambicija bila bitno veća. Kako navodi autor analize u Globusu, Ivan je ipak svoje državničke ambicije 1992. morao suzbiti jer je na scenu stupio Janez Drnovšek. Ključni trenutak za Janšu bila je 1994. godina i skandal u kom su pripadnici vojne policije priveli civila, što je izazvalo buru kritike u Sloveniji i Drnovšek smenjuje Janšu s ministarske pozicije. Slovenija 2004. godine postaje članica EU, Drnovšek se već povukao na mesto predsednika, a Milan Kučan je u penziji nakon dva predsednička mandata. Iste godine u jesen na izborima pobeđuje Slovenačka demokratska stranka, koju vodi Janša. Na scenu tada izlazi Karl Erjavec, koji preuzima Stranku penzionera (DESUS) i koji se okreće Janši, koji opet postaje ministar odbrane. Godinu dana kasnije nasilno je smenio Zorana Jankovića, čelnika najveće slovenačke kompanije Merkator. Novi udarac Janši je bila reportaža finske televizije koja je potvrdila da je pri kupovini oklopnih vozila &quot;patrija&quot; u Sloveniji bilo korupcije, zbog toga je izgubio izbore 2008. godine. Vladu tada preuzima Borut Pahor i suočava se s globalnom finansijskom krizom, koja je Sloveniju bacila na noge. Janković, tada već ugledni gradonačelnik Ljubljane, za nove izbore 2011. osniva stranku Pozitivna Slovenija, pobeđuje, ali ga Janša nadigra iza kulisa i formira vladu. Da bi zatim i on i Janković morali odstupiti, jer je antikorupcijska komisija počela istragu protiv njih. Janša je morao, zbog afere Patrija, u zatvor, ali je ipak izabran za poslanika pa je u deželi bila jedinstvena situacija: Janša je dobio odobrenje da iz zatvora dolazi na sednice parlamenta, da bi konačno Ustavni sud odredio da mu se ukida presuda zbog narušavanja ljudskih prava. Četiri godine kasnije Janšin SDS opet postaje najmoćnija stranka. Međutim, posle pada slovenačka vlada, a Janša je već imao jasno definisane konture koalicije. Svestan da mu se otvorila nova prilika koja bi trebalo da doživi vrhunac slovenačkim predsedanjem EU, Janša, koji je sada premijer, kreće u politički krstaški rat. Protivnici su opozicija, mediji, pravosuđe. Čvrsto staje u odbranu mađarskog premijera Viktora Orbana i tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa. Vrhunac je kad je dan nakon izbora čestitao Trampu na izbornoj pobedi. Novinarke proziva kao pijanice, svađa se s EU, podržava Orbana u trenutku kada ga izbacuju iz Evropske narodne stranke u Evropskom parlamentu. Opozicija je tražila prevremene izbore, jer se pokazalo da vladina koalicija nema većinu, ali je Janša odlučio da se boriti se protiv toga svim sredstvima, a kao povode navodi trenutnu zdravstvenu krizu s jedne strane i potrebu stabilnosti u državi tri meseca pre preuzimanja predsedavanja EU. U Briselu mnogi žele izbore jer je Janša izgubio bilo kakvu realnu podršku, a u grupaciji socijalista i demokrata ga ne podnose i nazivaju ga &quot;malim Orbanom&quot;, preneo je Jutarnji list.