EU u pandemiji: Više, brže, dalje

Predsednik Saveta EU Šarl Mišel poziva vlade zemalja članica Unije da preduzmu brže i usklađenije mere protiv korone.Istovremeno, zemlje s juga Evrope insistiraju na uvođenju zdravstvenog "kovid-pasoša", prenosi Dojče vele.Šefovi država i vlada Evropske unije razgovarali su poslednji put pre četiri sedmice. Na dnevnom redu bila je strategija vakcinacije, suzbijanje mutacija virusa, ograničenja putovanja i potvrde o vakcinaciji. Na današnjoj video-konferenciji, teme će biti – potpuno iste.&quot;Naša borba protiv kovida 19 se nastavlja&quot;, rekao je dan uoči samita predsednik Saveta EU Šarl Mišel. I naglasio: &quot;Glavni prioritet mora biti ubrzanje vakcinacije&quot;. Evropska komisija predložila je bolje povezivanje proizvođača vakcina i njihovih proizvodnih kapaciteta, ali i bolje umrežavanje njihovih odeljenja za istraživanje i razvoj. Proces odobrenja vakcina takođe bi trebalo ubrzati i to putem &quot;hitnih odobrenja&quot; na nivou čitave EU, s kraćim postupcima ispitivanja, istakla je komesarka EU za zdravlje Stela Kirijakides. U tu svrhu, 27 država članica moralo bi da bude spremno da podeli rizik i odgovornost. Evropska komisija takođe želi da ubrza razvoj vakcina koje su prilagođene mutiranim virusima. Trebalo bi da te vakcine budu na tržištu u roku od nekoliko sedmica, jer nema potrebe za složenim postupcima odobravanja. Naglašeno je i da države članice moraju to da podrže.Kampanja vakcinacije trebalo bi da dobije veći zamahU odnosu na samit pre četiri sedmice, brzina vakcinisanja u zemljama EU polako se povećava. Trenutno je oko pet do šest odsto od 450 miliona građana EU primilo prvu dozu. Broj isporučenih vakcina sada će se &quot;primetno&quot; povećati, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uoči video-samita &ndash; i to uprkos najnovijim informacijama da proizvođač AstraZeneka opet ne može da ispuni dogovorena obećanja o isporuci vakcina. Astrazeneka planira da isporuči 180 miliona doza u drugom tromesečju ove godine, ali samo polovina će se proizvoditi u EU, rekla je portparolka te kompanije. Predsednica Komisije Fon der Lajen proglasila je spor Evropske komisije sa Astrazenekom oko ugovora o isporukama vakcina &ndash; okončanim. Šefovi država i vlada trebalo bi da razmotre da li je potrebno promeniti strategiju vakcinisanja tako da se sve raspoložive vakcine najpre iskoriste kao prva doza. Interval između prve i druge doze mogao bi da se produži kako bi se omogućila vakcinacija što većeg broja ljudi. To, na primer, rade Velika Britanija i Izrael. U EU su se do sada poštovale preporuke proizvođača vakcina i Evropske agencije za lekove koji predviđaju drugu dozu vakcine nakon nekoliko sedmica.Evropska komisija kritikuje zatvaranje granicaPredsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na kritike država članica oko centralne nabavke vakcina odgovara kritikom pojedinih država. Napad je najbolja odbrana. Evropska komisija optužuje šest država-članica EU da ometaju funkcionisanje unutrašnjeg tržišta u jeku pandemije i to neadekvatnim zatvaranjem granica. U tih šest zemalja spada i Nemačka, koja je manje-više zatvorila kopnene granice sa Češkom i Tirolom (Austrija). Ona na taj način želi da se zaštiti od brojnih infekcija opasnim mutantima korone i visoke incidencije u tim regionima. Komesarka za zdravlje Kirijakides kritikuje tu taktiku, koju također koriste Danska, Švedska, Finska, Mađarska i Belgija. Ona kaže da &quot;graničari ne mogu da zaustave virus&quot;. Pre četiri sedmice, šefovi država i vlada obećali su da će unutrašnje granice EU po mogućnosti držati otvorenim. Nemačka vlada odbacila je kritike na račun &quot;de fakto&quot; zatvaranja granica. &quot;Pridržavamo se zakona EU&quot;, rekao je državni ministar Mihael Rot. &quot;Na samitu EU trebalo bi ponovo razgovarati o tome koliko su opravdane i srazmerne mere granične kontrole&quot;, predložio je predsednik Saveta EU Mišel.Kritike Evropskog parlamentaŠef najveće poslaničke grupe u Evropskom parlamentu Manfred Veber (Evropska narodna partija) uputio je kritike državama članicama EU zbog prevelikog oklevanja i neodlučnosti. Rekao je da su one zakazale po pitanju zajedničke zaštitite spoljnih granica EU. Ne postoje jedinstvena pravila za avionske veze sa Latinskom Amerikom, kako bi se mutirani virusi držali dalje od Evrope, istakao je Veber. On je istovremeno vrlo kritičan i prema zatvaranju unutrašnjih granica EU. Sve u svemu, mere koje su pojedine države članice nametnule u cilju suzbijanja infekcija isto su toliko raznolike kao i trenutna stopa zaraze. Češka je, na primer, trenutno država s najvećom stopom zaraze na svetu. S druge strane, Finska i Grčka su u nekim delovima zemlje svrstane u grupu &quot;zelenih&quot;, tj. zemalja sa izuzetno niskim stopama zaraze. Nemačka je negde u sredini. Neke zemlje su zatvorile prodavnice, neke su ih otvorile ili ih nikada nisu ni zatvarale. Drugi imaju policijski čas, dok se neke države tome protive. Strategije za izlazak iz zaključavanja takođe su veoma različite. U Holandiji se otvaraju prodavnice i institucije kulture, uprkos rastućem broju korona-infekcija. U Nemačkoj iz istog razloga ostaju zatvorene. Belgija će se verovatno u potpunosti zabarikadirati do maja, dok se Grčka priprema za novu turističku sezonu i želi da oživi turizam.Kada dolaze kovid-pasoši?Šefovi država i vlada razgovaraće o uskršnjim i letnjim odmorima, jer neke zemlje na jugu, one čije ekonomije više zavise od turizma, žele da dozvole dolazak gostiju. Grčka se žestoko zalaže za ideju zdravstvenog tzv. &quot;kovid-pasoša&quot;, koja bi turistima mogao da garantuje slobodan ulazak u zemlju. A takvi turisti bi mogli da budu izraelski i britanski državljani koji su vakcinisani. Španija, Portugal i Italija razmišljaju slično. Do sada, uprkos intenzivnim raspravama, države EU nisu mogle da se dogovore o jedinstvenom evropskom &quot;kovid-pasošu&quot;, odnosno sertifikatu o vakcinaciji. Nadležni komesar EU Maroš Šefčovič rekao je u utorak da neke zemlje još imaju &quot;etičke nedoumice, kao i nedoumice koje se odnose na zaštitu podataka&quot;. Druge opet žele da sačekaju nove naučne studije o efektima vakcinacije. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc izjasnio se u intervjuu za bečki &quot;Standard&quot; za uvođenje &quot;kovid-pasoša&quot; sa podacima o vakcinaciji. Šef poslaničke grupe Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu Manfred Veber uputio je kritike državama članicama EU zbog toga što su delovale presporo. Desetine hiljada Evropljana prima vakcinu svaki dan, rekao je on i dodao da bi bila &quot;birokratska noćna mora&quot; kada bi se izdavao zdravstveni &quot;kovid-pasoš&quot; sa potvrdom o vakcinaciji koji bi dolazio u roku od nekoliko sedmica ili meseci, a uz to još po mogućnosti elektronski. S tim u vezi, Međunarodno udruženje avio-kompanija (IATA) deluje brže od EU. Ono je najavilo je da će krajem marta za putnike uvesti elektronsku evidenciju o vakcinaciji i testu na kovid 19.