Parlament izglasao, izbori posle 12 godina

Dom naroda Paramentarne skupštine BiH usvojio je Predlog zakona o izmenama Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, koji se odnosi na izbore u Mostaru.Izmene su usvojene po hitnoj proceduri, a predlog je dobio 14 glasova "za", jedan "protiv", a niko nije bio suzdržan.Time je omogućeno održavanje izbora u ovom podeljenom gradu na jugu BiH, prvi put nakon 12 godina. Usaglašeni model izmena izbornih pravila za Mostar podrazumeva izbor 22 većnika sa šest izbornih jedinica i to tako da Gradsko područje Sever daje dva većnika, Stari Grad pet, Jugoistok dva, Jug dva, Jugozapad sedam, a Zapad četiri. Sa Gradske liste bira se još 13 većnika. Predstavnički dom državnog parlamenta u utorak uveče je, po hitnom postupku, usvojio predloženi zakon. Predlog zakona o izmenama Izbornog zakona BiH podneli su poslanici Nikola Lovrinović, Predrag Kožul, Borjana Krišto, Darijan Filipović, Mijo Matanović, Adil Osmanović, Safet Softić, Alma Čolo, Šemsudin Dedić, Halid Genjac, Nermin Mandra, Šemsudin Mehmedović, Edin Mušić i Denis Zvizdić. U predlogu je sadržano sprovođenje presude Ustavnog suda BiH iz 2010. godine kojom su suspendovani izbori u Mostaru. Zahtev za izmene Izbornog zakona su podneli zastupnici SDA i HDZ-a, a sve nakon što su lideri ove dve stranke Bakir Izetbegović i Dragan Čović potpisali dva politička sporazuma koja se odnose na izbore u Mostaru i izmene Izbornog zakona. Kritike na ovaj zakon imali su predstavnici mostarskih Srba koji su bili isključeni iz dogovora, ali je to pitanje rešeno nakon njihovog sastanka sa članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom. Dogovor je podstaknut nakon presude Suda za ljudska prava u Strazburu. Mostarka Imra Baralija tužila je Bosnu i Hercegovinu i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu dobila je proces zato što od 2008. godine u njenom rodnom gradu nije bilo izbora. &ldquo;Sada su se dogovorili, jer su vidjeli da nemaju drugog izbora&rdquo;, izjavila je ranije za RSE Baralija, komentarišiću dogovor koji su postigli lideri dve vodeće stranke. Svoj potpis na konačan sporazum u srijedu, 17. juna stavili su Bakir Izetbegović, predsjednik Stranke demokratske akcije (SDA) i Dragan Čović, lider Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH.