Kvartalni medijametar: Nema cenzure u štampi

Beograd -- U štampanim medijima nije prisutna cenzura, odnosno ne postoji tema koja ne može biti obrađena, rezultati su najnovije analize Kvartalni medijametar.Analiza je pokazala i da su nedeljnici umereno do radikalno kritični prema vlasti.Analitičar Dejan Vuk Stanković, predstavljajući rezultate istraživanja štampanih medija, koji se odnose na nedeljnike, kazao je da ako negde postoji sloboda medija to su onda upravo nedeljni listovi. U istraživanju su obuhvaćeni NIN, Vreme, Novi Magazin, Nedeljnik i Pečat, a kako je Stanković naveo, radikalno kritičan stav prema vlasti imaju NIN i Vreme, dok su umereni Nedeljnik i Novi magazin sa tendencijom da postanu radikalni, dok Pečat vlast kritikuje po pitanju Kosova i Metohije i antiruskih stavova u Srbiji. &quot;Slici vlasti pridodaju se i neki elementi kriminalizacije, koji su posledica specifičnih novinarskih tehnika, kao što je pronalaženje sagovornika koji unapred imaju spremljenu priču o kriminalu, koji nikada nije dokazan na odgovarajućim instancama, ali je formirana slika u javnosti da je vlast nešto što je kriminalno&quot;, kazao je Stanković. Dodao je da se koriste jaki izrazi kada se opisuje vlast, kao što je izraz &quot;mafija&quot;, kao i da u vreme kada je jedan od kjljučan zahteva opozicija vezan za medije, obnovljena je i, kako navodi, matrica da je vlast sveprisutni kontrolor medija. Ni slika opozicija nije ružičasta, kazao je Stanković i dodao da je takođe predstavljena negativno i to najviše u kolumnama. Kako dodaje, duh političkih borbi preneo se na rivalstvo među medijima. Stanković je odgovarajući na pitanje glavnog i odgovornog urednika NIN-a Milana Chulibrka da li se u nedeljnicima poštuju profesionalni standardi kazao da se poštuju. Odgovarajući na pitanje Chulibrka o metodologiji, Stanković je kazao da su to tekstovi sa naslovne strane, oni koji referišu na naslovnu strau i kolumne glavnih i odgovornih urednika. Objašnjavajući šta misli pod radikalnom kritikom, Stanković je kazao da to znači kritika koja dovodi u pitanje šta god radi neki politički akter. Chulibrk je kazao da se ne dovode u pitanje sve odluke, već samo loše, na šta mu je Stanković odgovorio da pošto se piše samo o lošim odlukama, ispada da nema nijedne dobre. Glavni i odgovorni urednik NIN-a je kazao da su nebrojeno puta poslali zvanične zahteve zvaničnicima Srbije za intervju, na šta oni nisu ni odgovorili i upitao Stankovića da li bi se njegovo mišljenje o radikalnoj kritici promenilo ukoliko bi na naslovnoj strani bio na primer predsednik Srbije koji bi rekao šta god bi on hteo da kaže na njihova pitanja. Stanković je kazao da na to pitanje ne može odgovoriti i da ne može da govori u ime predsednika, premijerke i drugih ministara. &quot;Ne mogu da analiziram te koji neće, ja analiziram one koji su u tekstovima&quot;, kazao je Stanković. Medijska analitičarka Danica Laban govorila je o rezultatima istraživanja dnevnih štampanih medijia i navela da naslovi u skoro 34 odsto tekstova u dnevnim štampanim medijima ne zadovaljavaju standarde profesionalnog izveštavanja i sadrže formulacije koje nisu u skladu sa sadržajem teksta. Od dnevnih listova analizirani su Alo, Informer, Kurir, Danas, Blic, Večernje novosti, Politika. Oko tri četvrtine naslova koji ne zadovoljavaju standarde zabeleženo je u dnevnom listu Alo, dok je 55 odsto takvih naslova u Kuriru, a Informer ima najviše tekstova čiji naslov je senzacionalistički, a nema veze sa tekstom. &quot;Najviše naslova koji ispunjavaju standarde možemo pronaći u dnevnim listovima Danas i Politika, to su naslovi koji zadovoljavaju standarde profesionalnog izveštavanja, s tim što Politika ima blago zakrivljenje koje se odnosi na naslove koji su u standardima, ali nije u skladu sa tekstom&quot;, kazala je Laban. U Danasu se pojavio samo jedan naslov od 467 tekstova koji nije bio u skladu sa sadržajem, a senzancionalistički naslovi koji nemaju veze sa tekstom ne postoje u tom listu, dok je senzacionalističkih naslova koji imaju veze sa tekstom 60. U Blicu nema naslova koji nemaju veze sa sadržajem, pokazala je analiza, a senzacionalističkih naslova koji su u skladu sa sadržajem teksta je oko 40 odsto. Od pojedinačnih aktera, najveći broj tekstova na naslovnicama dnevne štampe u ovom kvartalu je imao Aleksandar Vučić, slede Ana Brnabić i Ivica Dačić, dok su od opozicionih lidera najviše zastupljeni Dragan &#208;ilas, Boško Obradović i Vuk Jeremić. Od svih političkih aktera najveći broj negativnioh tekstova na naslovnicama i u drugom kvartalu 2019. godine napisano je o predsedniku Srbije i to najviše u Danasu,. Najzastupljenija reč u naslovima je Srbija, a slede Kosovo i Srbi. Teme koje su najzastupljenije su politički život, Kosovo i Metohija, a o EU je napisano svega 2,68 odsto tekstova.