"Ako društvo ne reaguje, onda se pojavljuje kao saučesnik, a kada se dogodi ono najgore..."

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić rekao je za B92.net da će predložiti da se izvrše izvrše bezbednosne procene za naše istaknute novinare istraživače. On je istakao da je to neophodno bismo preventivno delovali u odnosu na moguće pretnje po bezbednost i ugrožavanje života novinara. Takođe, govorio je i o slučajevima ubistava novinara širom sveta, kao i o neistraženim ubistvima domaćih medijskih radnika. Naš sagovornik je na konferenciji &ldquo;Dani sudija Srbije&rdquo; u Vrnjačkoj banji na temu &ldquo;Pretpostavka nevinosti i komentarisanje sudskih presuda u medijima govorio i o bezbednosti novinara. Ističe da je iskoristio priliku da iznese podatke o nekažnjivosti u slučajevima ubistava novinara u Srbiji, nekažnjivosti kada je reč o pokušaju atentata i fizičkom nasilju nad novinarima. &ldquo;Upozorio sam da i sudska praksa može biti preventivna i odbijajuća, kada je reč o nasilju i pretnjama novinarima. Pošto zakon tretira novinare kao osobe koje se bave poslom od posebnog značaja, bilo bi normalno da u ovim slučajevima i svim koji se mogu povezati sa njima (medijska satanizacija novinara, urednika, medija...) presude budu u gornjoj zaprećenoj zoni, a ne - kao što se najčešće događa - da se izriču kazne koje su na donjoj zaprećenoj kazni. Podsetio sam na podatke o talasu ubistava istraživačkih novinara koji se bave korupcijom međunarodnih razmera i da kod nas imamo niz novinarki i novinara koji se bave sličnim istraživanjama i koji doživljavaju pretnje, provaljivanja u stanove, itd... i da niz takvih slučajeva nije procesuiran. Na prvoj sledećoj sednici Stalne radne grupe za bezbednost novinara predložiću da se izvrše bezbednosne procene za naše istaknute novinare istraživače, kako bismo preventivno delovali u odnosu na moguće pretnje po bezbednost i ugrožavanje života naših koleginica i kolega&rdquo;, naveo je Matić. U prethodnom periodu Matić se našao na meti kritika Društva sudija Srbije i Visokog saveta sudstva, a u vezi sa komentarisanjem odluka sudskih veća. &ldquo;Iskoristio sam priliku da na ovom važnom skupu kažem svoje stavove na tu temu. Bez medija nema sprovođenja kontrole sudske vlasti od strane javnosti. Javnost mora da kontroliše i one koji unutar sistema kontrolišu, odnosno sudove više instance i Sudski savet, te shodno tome mediji moraju - ne samo da je potrebno već moraju - da objavljuju, i komentarišu presude i time ukazuju na odluke sudova koje su nonsens i koje se protive zdravom razumu, gde sud uvaži pola izjave svedoka, a drugu polovinu ne uvaži, itd. Moje kritike sudske odluke u slučaju suđenja osumnjičenima za ubistvo Slavka Ćuruvije, usledile su posle dve odluke Apelacionog suda koje su poništile odluke Sudskog veća. Moja kritika usledila je posle dve sudske odluke koje su mi predstavljale argument. Drago mi je što su sudije koje su govorile na ovom skupu takođe potvrdile da ovde nije bilo nikakvog pritiska na sud, te da nije zabranjeno kritikovati sudske odluke. Posle Matićevog intervjua Cenzolovki, Advokatska komora koju predvodi advokat Jugoslav Tintor je predložila kriminalizaciju kršenja pretpostavke nevinosti sa zaprećenom kaznom do tri godine. &ldquo;Nije sporno da svako ima pravo na pretpostavku nevinosti, ali bi pretnja krivičnim progonom novinara za kršenje ove pretpostavke vodila gušenju javne debate o pitanjima od javnog interesa, debate o efikasnosti pravosuđa, nekažnjivosti za određene vrste krivičnih dela (npr. onih izvršenih protiv novinara) i za određene izvršioce (npr. one bliske vlastima ili određenim službama). Budući da je prostor za javnu debatu o pitanjima od opšteg interesa i inače bitno sužen, da ta debata i inače nedostaje, a da bez nje demokratskog društva nema, svaka nova mera koja bi mogla da dodatno suzi prostor za tu debatu je više nego opasna. Što se tiče pretpostavke nevinosti, mediji bi trebalo neutralno da izveštavaju, da ne objavljuju puna imena optuženih u svim slučajevima kada ne postoji uznemirenje javnosti počinjenim delom, kao na primer kada je počinilac u nekom vojvođanskom mestu pobio pola kafića zbog toga što je tu sedela njegova bivša sa novim dečkom. Ali novinari ne mogu biti kritikovani i osuđivani za podatke koje javno iznose predstavnici MUP-a i drugih institucija u kojima se izvrši pretpostavka nevinosti. Predlog advokata Tintora je kritikovan od svih učesnika na ovo panelu&rdquo;, istakao je Matić. Na panelu je, prema njegovim rečima, ustanovljeno da je gotovo zamrla komunikacija koja bi trebalo da pomogne novinarima i medijima da na kvalitetniji način razumeju sudske odluke, sudsku praksu i obrnuto, da mediji predstave medijske probleme, trendove. &ldquo;Sa obe strane, bilo je predloga o ustanovljavanju redovne komunikacije na svim nivoima, kako bi se smanjila količina nerazumevanja, pogrešnih interpretacija, itd&rdquo;, pojašnjava Matić.Svetsku javnost je uzdrmao slučaj nestalog novinara Džamala Kašogija, a Matić komentariše da je dolaskom prestolonaslenika Mohameda bin Salmana na vlast u Saudijskoj Arabiji stanje slobode medija pogoršavano u kontinuitetu. &ldquo;Komitet za zaštitu novinara iz Njujorka dokumentovao je stalno rastući broj blogera i novinara pritvorenih na nepoznatim lokacijama bez optužbi. Očigledno, neovlašćeno zadržavanje Kašegija znači da se ta praksa saudijskih vlasti seli i van granica zemlje. Više izvora iznelo je informacije da je ovaj kolumnista Vašington Posta i ubijen, što bi - ako je tačno - moralo da proizvede snažnu međunarodnu akciju protiv vlasti ove zemlje. Naravno, mislim da bi i sada već trebalo da bude međunarodna reakcija mnogo jača, naročito Sjedinjenih Američkih Država. Ali prijateljski odnosi dve zemlje izgleda da su neka vrsta prepreke da se ovaj slučaj efikasnije reši&rdquo;, kaže matić. Brutalno ubistvo bugarske novinarke Viktorije Marinove je inicijalno okarakterisano kao &ldquo;slučaj koji nema veze sa njenim radom&quot;. &ldquo;I danas možemo čuti da predstavnici vlasti ističu kako još nema dokaza da je ovo ubistvo u vezi sa onim što je radila... Ne postoji nijedan razlog da se predstavnici vlasti ponašaju na ovaj način, nastojeći da relativizuju činjenicu da je novinarka bila na zadatku, koji se uz to može definisati kao visokorizičan. Mislim da bi istraga upravo odatle trebalo da krene, da poruke vlasti uvažavaju činjenicu da se koleginica Marinova bavila poslom od posebnog značaja, i da je njeno ubistvo u nizu ubistava i nasilja nad istraživačkim novinarima u Evropi koji su se bavili istim ili sličnim temama visoke međunarodne korupcije. Prošle godine ubijena je brutalno odsecanjem glave Kim Val, švedska novinarka... Ovo je vrlo zabrinjavajući trend, koji zahteva mnogo intenzivniju i širu reakciju evropskih institucija, jer su se ovi novinari bavili temama od izuzetnog značaja za funkcionisanje Evropske unije. Verujem da pored internacionalne pomoći u istragama mora biti pokrenut projekat preventive kada je reč o uslovima rada i bezbednosti novinara, a ako je potrebno napraviti i nove inovativne efikasnije institucije, jer rast ugrožavanja bezbednosti novinara, nekažnjivost, ozbiljno ugrožava mogućnost za jačanje pravnih država i demokratije. Da bi bilo potpuno jasno, mislim da ovakva ubistva moraju imati u istrazi internacionalnu dimenziju, da imaju ne samo međunarodne posmatrače već i međunarodne istražitelje, jer se veoma često događa da istrage vode oni koji bi mogli biti nalogodavci&hellip;ili oni koji su bliski sa nalogodavcima. U ovom trenutku, mi imamo samo međunarodne organizacije koje šalju proteste posle ubistva, vode evidencije o ubistvima i nasilju, a nemamo preventivne institucije, one koje će upozoravati na osnovu brojnih indikatora da je moguće nasilje u toj i toj zemlji, u tim i tim slučajevima, zbog toga i toga&hellip; Ovakve poruke kredibilnih institucija obavezivale bi zemlje da se pobrinu i izvrše preventivne aktivnosti prema potencijalnim žrtvama. I da svaka od zemalja dobije adekvatnu međunarodnu pomoć za preventivu, kao i za rešavanje slučajeva nekažnjivosti&hellip;&rdquo;, objašnjava Matić. Nedavno je i nekoliko eminentnih turskih novinara osuđeno na doživotnu robiju zbog navodnog učešća u navodnom pokušaju puča u Turskoj. &ldquo;Turska je jedna od najvećih &quot;crnih rupa&quot; kada je reč o bezbednosti novinara, sa najvećim brojem novinara u zatvorima i pod istragama. I kada je reč o ovoj zemlji, nijedna akcija solidarnosti, pritiska sa međunarodnog nivoa nije donela uspeha. Očigledno je da se sve više konstituišu autoritarna društva koja, koristeći svoju poziciju u međunarodnim odnosima, ekonomiju, itd..., izbegavaju neke bitnije sankcije, i u ovakvim situacijama masovnih progona i zatvaranja novinara&rdquo;, kaže Matić. Prema njegovim rečima, veoma je važno posetiti na užasan događaj od 16. oktobra 2017. godine, kada je istraživačka novinarka Dafne Karuana Galicija je ubijena usred dana, bombom podmetnutom pod njen automobil ispred njene kuće na Malti. &ldquo;Dafne je istraživala i otkrivala slučajeve korupcije na najvišem nivou vlasti. Do sada su uhapštene tri osobe plaćene ubice, ali i dalje nema tragova ko ih je unajmio i zašto, i nije jasno da li je dovoljno urađeno da se nešto više sazna. Iako su od tada, Evropski Parlament, Savet Evrope, Evropska komisija i Projekat Dafne, međunarodna grupa istraživačkih novinara koja je preuzela njen rad, potvrdili da je Dafne upozoravala mnogo pre ubistva da je: vladavina prava u najmanjoj zemlji članici Evropske unije kompromitovana. Od tada, još dva novinara su ubijena u Evropskoj Uniji: Jan Kucijak iz Slovačke i Viktorija Marinova iz Bugarske. Svo troje su radili na slučajevima korupcije unutar svojih zemalja. Svo troje je stalo u odbranu demokratije i vladavine prava. Svo troje je umrlo jer nikako drugačije nisu mogli da ih ućutkaju. Svakako je potrebno da se pridružimo (u Beogradu) akciji Evropske federacije novinara koji će u Briselu organizovati bdenje, paljenje sveća sa porukom: Kao građani, moramo ih se sećati i odati im počast. Hajde da ih se tiho setimo ćuteći, da se setimo upravo onih čiji glas nisu mogli da ućutkaju i da pokažemo svetu da ni Dafne, ni Jan, ni Viktorija nisu umrli uzalud. A podsetiću koliko je važna preventiva, reakcija u fazi pretnji. Sin Dafne Galicije je u jednom govoru opisao stanje pred likvidaciju: Pretnje smrću koje je naša majka dobijala kao i pokušaj podmetanja požara u našoj kući su prošle nekažnjeno. Sudske tužbe protiv nje su i dalje na snazi. Zadnji put kad je krenula od kuće, uputila se prema banci. Želela je da pristupi svom računu; koji je zamrznuo ministar privrede Malte. Jedva da je uspela da izađe iz našeg dvorišta, i umrla je bez pristupa sopstvenom novcu, dok ministar i dalje ostaje u kabinetu, a mi kao njeni naslednici nastavljamo borbu sa njim na sudu, da oslobodi i odblokira ta novčana sredstva&rdquo;, navodi Matić.Matić navodi da je upozoravao u ime Komisije za istraživanje ubistava novinara da se sudski proces za ubistvo Slavka Ćuruvije vodi sa namerama da se izbacivanjem jednog od najvažnijih dokaza, završi i pre kraja oslobađajućom presudom. &ldquo;Na sreću, dve odluke Apelacionog suda su sprečile da se ovaj materijal eliminiše iz postupka izvođenja dokaza. Tek sada, nakon svedočenja jednog od potpisnika izveštaja o analizi međusobnih komunikacija osumnjičenih u predmetu Slavko Ćuruvija, možemo razumeti značaj svih dokaza i činjenica, da nas njihovo izvođenje i savesna ocena mogu dovesti bliže razumevanju okolnosti koje su prethodile ubistvu. Mislimo da bi tek sada svedočenje Dragana Kecmana (on je na spisku predloženih svedoka i Tužilaštva i odbrane) dalo pravu sliku i odgovore na mnoga pitanja, od opstrukcija do problema sa kojima se susretao tokom istrage i posle podnete krivične prijave. Smatramo izuzetno važnim da se detaljno provere i svi navodi odbrane o tome da su pohranjeni podaci na DLT trakama falsifikovani, te da su podaci zlonamerno i ciljano uređeni da se okrive osumnjičeni u ovom predmetu, i otkloni svaka sumnja u to šta se zaista dogodilo. Izvođenje svih dokaza u sudskom postupku i svedočenje svih svedoka, posebno onih koji su učestvovali u istrazi i veštačenju, daće nam jasnu sliku motiva ubistva našeg kolege Slavka Ćuruvije&rdquo;, navodi Matić. Devetog oktobra se navršilo i 27 godina od ubistva ekipe šabačkog Dopisništva RTS, što je, kao i mnogi drugi slučajevi, i dalje bez sudskog epiloga. &ldquo;Naša Komisija za istraživanje ubistava novinara dobila je mandat da se bavi i slučajevima ubijenih novinara na prostorima bivše Jugoslavije. Nadam se da ćemo i ovaj slučaj sa kolegama iz Hrvatskog novinarskog društva obraditi, prikupiti informacije. Kao i o slučaju nestalog kolege Sime Kljajića iz Gospića... Na Kosovu i Metohiji imamo pet nestalih srpskih novinara, dva ubijena i sedam ubijenih novinara Albanaca. Nastojimo da na jednom mestu prikupimo sve što poseduju naše institucije, policija, BIA, tužilaštva, kako bi se nastavio rad na ovim slučajevima i kada se stvore uslovi da se uključe i privremene institucije na Kosovu. Prema podacima CPJ o indeksu nekažnjivosti ubistava novinara, u svetu je u samo 4 odsto slučajeva došlo do kažnjavanja za ubistvo novinara. Kada je reč o regionu, za sada je jedino Komisija za istraživanje ubistava novinara ustanovila stalni proces istraga na nerešenim slučajevima, što je dovelo i do sudskog procesa optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije. Istraga ubistva Milana Pantića traje i vrlo je aktivna ... Sada se postavljaju osnove i za neke pomake u vezi sa nestankom i ubistvima novinara na Kosovu i Metohiji, ali nažalost, u regionu nema sličnih institucionalnih napora. Verujem da će naš primer iskoristiti i drugi, i da ćemo onda saradnjom između Komisija doprineti da se postignu bolji rezultati kada je reč o suprostavljanju nekažnjivosti za zločine nad novinarima. Već dugo vremena, kada je reč o ubistvima novinara, glavni razlog nije rat već politika, jer je više novinara ubijeno dok su izveštavali o korupciji i politici u svojim zemljama nego izveštavajući sa ratišta. To je danas najopasnija oblast za izveštavanje jer je dve trećine ubistva izvedeno sa motivima vezanim za unutrašnju politiku i korupciju. Novinari koji se bave ovim temama, konstatno svojim izveštavanjem, i izveštajima o pritiscima uključuju alarme koji bi trebalo da spreče drastične rezultate, surove egzekucije novinara, nasilje, pretnje&hellip; I ako društvo ne reaguje na te alarme, unapred se pojavljuje kao saučesnik. A potom kada se najgore dogodi, saučesnik ne može biti kredibilni i iskreni istražitelj. Zbog toga svako upozorenje koje dolazi iz medijske sfere, svako upozorenje novinara ne treba doživljavati kao još jedan napad na državu, ili kao egzibicionizam, već upozorenje koje treba najozbiljnije shvatiti, temeljno proveriti i preventivno reagovati&quot;, zaključio je Matić. Spasoje Veselinović