Trampov čovek o KiM: Nemačka ima crvene linije, SAD ne

Rekao bih da je Nemačka podvukla crvenu liniju u odnosu na to koliko će daleko ići u rešavanju pitanja odnosa Srbije i Kosova, dok Sjedinjene Američke Države nisu, kaže američki republikanski senator i predsedavajući Odbora za unutrašnju bezbednost Ron Džonson, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).On dodaje da je američki stav prilično konzistentan po pitanju moguće promene granica između Kosova i Srbije, a to je da rešenje mora doći od strana u sporu. Džonson u Beogradu boravi u ponedeljak, nakon posete Grčkoj, Makedoniji i Kosovu. U intervjuu za RSE govori i o uticaju Moskve na Balkanu, odgovara na pitanje da li će predsednik SAD Donald Tramp posetiti regiju, ali najpre poziva Kosovo i Srbiju da se ugledaju na trenutno aktuelni primer rešavanja višedecenijskog spora Grčke i Makedonije: &ldquo;Ovo je trenutak za uspostavljanje stabilnosti, većeg mira i prosperiteta. Proveo sam dva dana u Grčkoj, jedno prepodne u Makedoniji, jedno veče na Kosovu i sada sam u Srbiji. Grčka i Makedonija imaju realnu šansu da reše spor vezan za promenu imena države koji traje dvadeset sedam godina. Smatram da obe zemlje imaju veoma odvažne premijere koji sagledavaju šta je u interesu naroda. Mislim da taj primer može koristiti Srbiji i Kosovu koji, po meni, vode veoma ozbiljne pregovore kako bi rešili međusobni višegodišnji sukob.&quot; RSE: Od vaše prethodne posete Srbiji u februaru, dogodilo se nešto što niko nije očekivao, a to je otvaranje diskusije o potencijalnoj izmeni granica između Srbija i Kosova. Zbog toga vam moram postaviti sledeće pitanje &ndash; da li je to prihvatljivo za zvaničnike SAD-a? Džonson: Mislim da je naš stav prilično konzistentan, a to je da rešenje mora doći od strana u sporu, iako se do tog rešenja neće lako doći. Rešenje mora doći od strane rukovodstva i naroda Srbije i Kosova. SAD se tu samo kako bi podržale i ohrabrile rešenje spora. Želimo da rukovodstvu obe strane damo prostor da budu fleksibilni i kreativni, da pronađu rešenje za ovaj izuzetno težak problem. Ja sam ovde prevashodno kako bih pružio takvu vrstu podrške i podstreka. RSE: Kakav ste utisak stekli, da li su srpski i kosovski zvaničnici zaista ozbiljni kada kažu da bi podela mogla biti rešenje višedecenijskog problema? Džonson: Mislim da su ozbiljni kada je reč o pronalaženju rešenja. Ponavljam, mi nećemo ništa nametati, rešenje mora proizaći iz tih razgovora. Ja razumem zabrinutost ljudi i ta zabrinutost je legitimna zbog opasnosti domino efekta, ali rešenje ćemo prepustiti rukovodstvu Srbije i Kosova i potom ćemo to rešenje razmotriti i izraziti naš stav i potencijalnu zabrinutost po pitanju istog. RSE: Mnogi su eksperti, aktivisti i politički analitičari koji otvoreno upozoravaju na opasnost negativnih posledica na region, na Balkan. Šta mislite o takvoj vrsti komentara? Džonson: Mislim da je takva vrsta zabrinutosti legitimna, ali isto tako verujem da su srpski i kosovski lideri toga takođe svesni, te to mora biti ukalkulisano u svaku vrstu rešenja. Ali ponavljam, mi nismo ovde da bismo diktirali o čemu treba diskutovati, šta treba razmotriti i kakvo konačno rešenje treba da bude. Mi smo ovde da ohrabrimo i pružimo podršku. RSE: Da razmotrimo i drugačije gledište. Neke države, pre svega Nemačka, kategorički je protiv bilo kakve promene granica između Srbije i Kosova. U čemu se konkretno razlikuju stav Nemačke i SAD-a? Džonson: Rekao bih da su oni povukli crvenu liniju, dok mi nismo. Ali mi veoma podržavamo dijalog koji predvodi Evropska unija u smislu približavanja dve strane. Pozdravljamo taj dijalog, ali ne podvlačimo nikakvu crtu. RSE: Siguran sam da ste videli da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić proveo ovaj vikend na Kosovu. Tokom protesta u severnom delu Mitrovice, koja je podeljen grad, on je spomenuo Slobodana Miloševića kao, citiram, &ldquo;velikog srpskog vođu&rdquo;. To je izazvalo mnoge negativne komentare širom regiona u protekla dva dana. Šta mislite o tome? O takvom zaključku, opisu Slobodana Miloševića? Džonson: Drago mi je da je predsednik Vučić mogao da ode na Kosovo i izrazi svoje stavove. Nisam imao priliku da pročitam ceo njegov govor i ne bih da dajem bilo kakav komentar pre nego što se upoznam sa kontekstom i njegovim govorom u celosti. RSE: Ali da li vas je takav zaključak iznenadio? Džonson: Ja ne bih tako opisao Miloševića. RSE: Kako biste ga vi opisali? Džonson: Ne bih ga opisao kao velikog vođu.RSE: Ovih dana vodi se diskusija o novom kursu Sjedinjenih Američkih Država prema Srbiji. U julu nakon posete Vašingtonu predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, na primer, izjavila je da je administracija predsednika Trampa spremnija da sasluša poziciju Srbije u vezi sa Kosovom nego što je to bio slučaj ranije. Da li je pitanje Kosovo otvoreno za Sjedinjene Američke Države? Džonson: Premijerka je bila u Vašingtonu kako bi prisustvovala obeležavanju sto godina od kada je [28. predsednik SAD, prim. aut.] Vudro Vilson podigao srpsku zastavu iznad Bele kuće, prepoznajući ogromnu žrtvu koju su podnele Srbija i njen narod tokom Prvog svetskog rata. Verujem da je premijerka prepoznala, uzimajući u obzir kontekst, sam događaj i prisustvo velikog broja kongresmena, inače i sam sam prisustvovao ceremoniji, dubok nivo podrške za srpski narod u njihovom naporu da stabilizuju situaciju u svojoj zemlji, ovde na Balkanu i ostvare prosperitet i bolje mogućnosti. To je priznanje da je Amerika uz srpski narod i mi želimo da vidimo uspeh ove nacije. RSE: U izveštaju organizacije Fridom haus (Freedom House) stoji da je Srbija od država u regionu nazadovala u pogledu demokratije u 2017. godini, više nego druge zemlje u regionu. Da li se slažete sa tim? Navode, između ostalog da je Aleksandar Vučić jedan od političara koji je odgovoran za to. Džonson: Nisam pročitao taj izveštaj. Koliko ja shvatam, predsednik Vučić je posvećen članstvu Srbije u Evropskoj uniji (EU), a naravno ukoliko imate želju da postanete članica EU, morate da se pokažete u smislu demokratskih institucija, vladavine prava, nezavisnog sudstva, slobode medija. Ukoliko je to težnja predsednika Vučića, očigledno je da će morati da se uskladi sa zahtevima Evropske unije. Mislim da je to veoma dobro za Srbiju. RSE: Kakva su vaša očekivanja u pogledu predstojećeg referenduma u Makedoniji? Džonson: Bio sam ohrabren tokom razgovora sa premijerom Zaevom, kao i sa opozicionim liderima, ne baš sa liderima, ali sa predstavnicima opozicionih stranaka u Parlamentu. Oni ohrabruju ljude u Makedoniji da izađu na referendum i izraze svoju volju i na taj način saopšte svojim liderima šta je to što oni misle o sporazumu [oko imena, prim. aut.] I to je nešto što ja svakako pozdravljam. Imate pravo glasa, bilo bi šteta da ne iskoristite to svoje pravo. Postoji uverenje da će referendum proći, nadamo se da neće biti bojkota i da će na birališta izaći veliki broj glasača. To bi bilo odlično. RSE: Šta će biti poruka administracije SAD-a svim onim građanima Grčke koji su masovno protestovali zbog ovog referenduma, zbog sporazuma koji su postigli premijeri Grčke i Makedonije Aleksis Cipras i Zoran Zaev? Džonson: Pre svega, kada protestujete, vi iskazujete svoje pravo kao slobodan čovek i to je dobra stvar Verujem da bih se obratio onim građanima Grčke i građanima Makedonije koji ne podržavaju sporazum, jer to je nepopularno u obe države. I vrlo često, otkako sam se obreo u politici, kada rešenje nije popularno na obe strane, možda je to upravo znak da ste našli pravo mesto za postizanje rešenja. Ovo su problemi koji dugo traju i za njih nema lakog rešenja. Stoga bih želeo da pohvalim političku hrabrost dvojice premijera koji su postigli dogovor o nečemu za šta su znali da neće biti popularno među narodom u Grčkoj ni među narodom u Makedoniji i to nam možda upravo pokazuje da je to pravo rešenje. Zaista imam osećaj da će jednom, ako ovaj sporazum bude ratifikovan, narod Grčke i Makedonije shvatiti da je to bila ispravna stvar. RSE: Razgovarajmo o uticaju Moskve u ovom regionu. Gde prepoznajete, da tako kažem, negativan deo ruskog uticaja u ovom regionu &ndash; u Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori, na Kosovu, u BiH? &#8203;Džonson: Pre svega, to je za žaljenje, jer bih zaista želeo da Rusija prihvati pruženu ruku zapada i da u potpunosti integriše svoju ekonomiju sa zapadom, da prekine sa agresijom &ndash; kao što je invazija na Gruziju, nelegalna okupacija Krima, invazija na Ukrajinu, zamrznuti konflikt u Pridnjestrovlju (regija u Moldaviji, prim.aut.), mešanje na Baltiku, širom regiona, pa i u našoj zemlji. Nažalost, oni imaju on-line uticaj. Želeo bih da Rusija bude prijateljski rival, ali je nažalost pre suparnik. Oni u Istočnoj Evropi, zaista ne nude ništa u kontekstu ekonomskog prosperiteta. Destabilizuju situaciju. To je, ponavljam, za žaljenje. Nadam se da će Vladimir Putin promeniti mišljenje i shvatiti da je za Rusiju najbolji put saradnja. Dakle, ne destabilizacija, već saradnja sa državama kao što su i Srbija i SAD i evropske sile, kako bi pomogli da se uspostave mir i stabilnost u Evropi i u svetu. RSE: Da li ste zabrinuti zbog veza koje Rusija pravi sa nacionalističkim, desničarskim organizacijama ovde u Srbiji, sa organizacijama koje demonizuju NATO, multikulturalnost... Da li to predstavlja opasnost po regionalnu stabilnost? Džonson: To jeste opasno po regionalnu stabilnost. Ponavljam - u ovom trenutku Rusija ne nudi ništa pozitivno. Oni imaju on-line uticaj, a jedino što mogu da ponude je destibilizacija. Ako pogledate EU i SAD - zapad, te ekonomije predstavljaju trideset triliona, dok je Rusija verovatno ispod dva triliona. Dakle, ekonomska budućnost Srbije, Balkana i Evrope, verovatno se nalazi u zapadnim demokratijama i slobodna tržišta kapitala pružaju čitav niz mogućnosti. RSE: Da li se slažete sa ekspertima koji veruju da Rusija Balkan doživljava kao teren za ispitivanje granica mogućnosti? Džonson: To bi moglo biti ono što rade. Lično verujem da je njihova namera destabilizacija. Oni ne nude ništa više od toga. RSE: U avgustu 2017. sugerisali ste predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da se odupre ruskom zahtevu po pitanju Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu. Da osoblju tog centra ne odobri diplomatski imunitet. Do danas se to nije dogodilo. Verujete li da se na osnovu toga može zaključiti da je Vučić prihvatio vaše sugestije? Džonson: Ne, verujem da je predsednik Vučić doneo svoju odluku. Ja sam izneo moj savet. Mi, naravno, cenimo činjenicu da nije dao diplomatski status tom humanitarnom centru, pod znacima navoda. RSE: Šta je vaša najveća zabrinutost po pitanju centra u Nišu? Džonson: To zaista nije humanitarni centar. To je pokušaj dalje destabilizacije regiona. RSE: Zbog čega to mislite? Džonson: Zato što verujem da je to suština programa Rusije i Putina. RSE: Srbija se pridržava takozvane politike balansa, po pitanju NATO-a, Rusije, osim Evropske unije možemo reći. Mislite li da politika dve stolice funkcioniše? Džonson: Verovatno ne, s obzirom na način kako se Putin i Rusija ponašaju trenutno. Ali, kao što sam ranije rekao, ja bih voleo da imamo bolje odnose sa Rusijom, da nam Rusija ne bude protivnik. S moje tačke gledišta, to potpuno zavisi od ponašanja Putina i Rusije. Lopta je u njihovom dvorištu. Ukoliko hoće bolje odnose, moraju se ponašati bolje. RSE: Da li će američki predsednik posetiti Srbiju. Po lokalnim provladajućim medijima on bi trebalo da dođe na Balkan do kraja 2018. godine. Džonson: Ja ne utvrđujem njegov raspored, ali bih voleo da se to dogodi. Razlog zbog kog sam ja ovde i zbog kog tako puno političara i članova naše administracije obraća pažnju na Srbiju i Balkan je u tome što smo zaista shvatili da je momenat takav da se mnoge dobre stvari mogu dogoditi i da želimo da to podržimo. RSE: Gde je Balkan na listi prioriteta administracije Donalda Trampa? Džonson: Mogu govoriti o mojim prioritetima. Ne mislim da sam neku zemlju u Evropi posetio vise od tri puta. A ovde sam sada po treći put. Jasno je da je ova regija visoko na listi mojih prioriteta, takođe i pomoćnika državnog sekretara Vesa Mičela (Wess Mitchell) imajući u vidu i njegove posete. RSE: Ovo je jako zanimljivo. Donald Tramp je iznenadio mnoge žitelje Balkana sa izjavom da su Crnogorci agresivni ljudi, koji mogu izazvati Treći svetski rat. Mogu li vas zamoliti za komentar te izjave? Džonson: Pre svega, ja sam predsedavao Podkomitetom u vreme prijema Crne Gore u NATO. Takođe sam predsedavao kada je Senat tu odluku ratifikovao sa 98 prema 2. Očigledno je da podržavam članstvo Crne Gore u NATO-u. Posmatram Crnu Goru kao našeg prijatelja i saveznika. RSE: Mogu li vas onda pitati, da li je Donald Tramp bio ozbiljan? Džonson: Morate razgovarati o tome sa Donaldom Trampom. Ja samo iznosim moje mišljenje.