"Rešenje za probleme medija nije u sudu"
Počnimo od jednog pojašnjenja. Sudovi u medijskim sporovima ne izriču kazne medijima, već naknade štetu strani koja ju je pretrpela. Sud procenjuje koliko medij koji je povredio nečije pravo na čast i ugled treba da plati kako bi oštećena strana mogla da priušti sebi neku satisfakciju. Dakle, ideja suda nije da kažnjava medije, već da odredi naknadu štete – ovako advokatica Kruna Savović počinje razgovor sa "Danasom" o medijskom pravu i mogućnostima da zakon uvede red u domaću medijsku scenu.
Vuk Jeremić, Danas
Malo ko poznaje tu materiju toliko dobro kao ona. Radeći na čelu sektora za sudsko zastupanje u medijskim sporovima advokatske kancelarije Živković Samardžić, koja ovih dana obeležava dvadeset godina rada, Kruna Savović je neposredno učestvovala u nekim od najznačajnijih predmeta tog tipa.
Branila je televiziju B92 kada ih je tužio bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, zastupala je Verana Matića u sporu koji je vodio protiv Informera, radi za NUNS… Trenutno, između ostalog, brani KRIK po tužbama ministra Nenada Popovića i zastupa glumca Andreasa Kaufmana u sporu koji vodi protiv lista Politika. I pored toga, ona konačno rešenje za probleme domaće medijske scene ne vidi u sudnici.
– Ključna stvar za medijsku scenu jeste samoregulacija. Mediji jednostavno ne poštuju „Kodeks novinara Srbije“. Na tome treba raditi. Mediji treba da se okrenu sebi, da se sami koriguju. A to ne čine. Uzmite za primer tabloide u kojima se vrlo često krši pretpostavka nevinosti. Ako pročitate neke od „problematičnih“ tekstova, primenićete da su oni zapravo, često, korektno napisani. Problematični su iz perspektive naslova i opreme teksta, kao i toga na koji su način predstavljeni na naslovnim stranama. Tada shvatite da urednici, koji su inače zaduženi da kontrolišu da li je novinar dobro uradio svoj posao, zarad boljeg tiraža ili više klikova, izvlače stvari iz konteksta grubo kršeći „Kodeks novinara Srbije“.
*Ali u slučaju gde samoregulacija gotovo da ne postoji, nije li sud taj koji treba da se postara da mediji poštuju zakone?
– Mislim da se konačno rešenje za problem medija ne može tražiti u sudu. Sudski mehanizam ima svoju ulogu, a ona se tiče zaštite prava i procene naknade koju treba da primi strana čija su prava povređena. S druge strane, vrlo je očigledno šta tabloidi rade. Oni procenjuju koliku korist, a koliku štetu imaju od objavljivanja nekog teksta. Pogled na sudske presude kao na „trošak poslovanja“ – predstavlja njihov biznis model, duboko verujem u to.
* Deset godina se bavite medijskim sporovima. Da li se u tom periodu nešto promenilo u vašem poslu?
– U periodu od 2008. do 2016. godine u sudu sam se pojavljivala u ulozi advokata koji zastupa tuženu stranu. Od 2016. godine u podjednakoj meri zastupam i podnosioce tužbe. Razlog tome leži u činjenici da novinari sve češće počinju da tuže druge novinare, urednike i medije zbog povrede časti i ugleda, kršenja pretpostavke nevinosti, povredu prava na privatnost…
* Šta mislite o ideji Advokatske komore Beograda, koja je nedavno izašla sa predlogom izmena Krivičnog zakonika kako bi kršenje pretpostavke nevinosti bilo označeno kao krivično delo?
– Sa tim predlogom se ne slažem. Mislim da bi se tako napravio korak unazad. Kada je kleveta dekriminalizovana, dekriminalizovano je i nedozvoljeno komentarisanje sudskih odluka i ne vidim da se u međuvremenu pojavila potreba za povratkom na staro. Iako razumem razloge za taj predlog Advokatske komore Beograda, kao i kolege koji se za taj predlog zalažu, smatram da se stvar ne treba rešavati na taj način.
* Objasnite nam razliku između tvrdnje da je Veran Matić „ispod žita“ pokušao da sebi obezbedi poziciju generalnog direktora RTS-a (Matić dobio Informer) i one da je Dragoljub Milanović „žrtvovao radnike RTS-a“ (Milanović tužio B92 i izgubio)?
– Kada kažete da neko radi nešto „ispod žita“ vi ga zapravo optužujete za krivično delo. Da bi se tako nešto tvrdilo mora da postoji pravosnažna presuda koja taj navod potvrđuje. Bez nje, navedenom tvrdnjom krši se pretpostavka nevinosti. S druge strane, reči da je Dragoljub Milanović „žrtvovao“ radnike RTS-a sud je u prvom stepenu prepoznao kao vrednosni sud. Apelacioni sud je, međutim, zauzeo stav da se radi o netačnom činjeničnom sudu, jer ne postoji pravosnažna sudska odluka da je Milanović izvršio krivično delo ubistva. Na kraju, po našoj reviziji, Vrhovni kasacioni sud je tu odluku Apelacionog suda ukinuo, nalazeći da se radi o vrednosnom sudu, koji je dozvoljeno doneti na osnovu sudskog spora koji se vodio protiv Milanovića.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
