'Naša deca nisu nestala, oteta su od nas i data na usvajanje'

Velika istraga u Južnoj Koreji pokazala je da prethodne vlade nisu zaštitile decu koju su poslale u inostranstvo na usvajanje."Dobila si brata ili sestru, zar ne? Tvoja mama kaže da joj više nisi potrebna, ona sada ima novu bebu. Hajde, pođi sa mnom". Ovo su reči žene koja je razgovarala sa šestogodišnjom Kjung-ha dok se devojčica igrala ispred njene kuc&#x301;e u Južnoj Koreji. Kjung-ha je pošla sa ženom, ušla u voz i zaspala. Kada se probudila, voz je već bio na krajnjoj stanici. Žena je nestala. Izgubljena i zbunjena, Kjung-ha je otišla u obližnju policijsku stanicu i zatražila da joj pomognu da nađe majku. Ali, umesto toga, poslata je u sirotište u gradu Ječeonu. Otprilike sedam meseci kasnije, usvojila ju je porodica iz američke savezne države Virdžinije. Tako je Šin Kjung-ha odvojena od porodice 1975. godine. Prethodno je vođena kao nestala iz njenog doma u gradu Čongdžuu u pokrajini provinciji Čungčongu, u Južnoj Koreji. Od kada joj je ćerka nestala, Han Tae-sun, koja sada ima 73 godine, nikada više nije mirno spavala. Svakog dana je odlazila u policiju, putujuc&#x301;i do tri sata u jednom smera, delila letke, išla po televizijama i radio-stanicama, i ćinila je sve što je mogla da pronađe ćerku. Posle 44-godišnje potrage, Han je 2019. godine konačno ponovo videla ćerku koja živi u Sjedinjenim Državama (SAD). Ponovni susret majke i ćerke omogućilo je DNK testiranje i pomoc&#x301; organizacije 325Kamra koja spaja usvojenike sa njihovim biološkim porodicama. Nestanak dece: Šta se u Srbiji dešava kad roditelj prijavi slučajNestale bebe i njihovi roditelji: "Naša deca nemaju cenu"Usvajanje u Srbiji: Država dala, država i uzela dete Međutim, ponovni susret sa njenom c&#x301;erkom nije bio sasvim radostan. "Zašto bi neko ukrao nečije dete i poslao ga u SAD? "Moja c&#x301;erka je mislila da je napuštena, ne znajuc&#x301;i da je njena majka tražila celog života. "Zdravlje mi je narušeno za ove 44 godine potrage za njom, ali ko će da mi se izvini za sve te godine? "Niko", kaže Han za BBC korejski servis. Tek četiri decenije nakon nestanka ćerke, Han Tae-sun je saznala istinu - da joj ćerka usvojena.Južnokorejska deca se šalju u inostranstvo Han Tae-sun nije jedina koja ima slično iskustvo. U nedavnom izveštaju nezavisne Komisije za istinu i pomirenje (Truth and Reconciliation Commission) utvrđeno je da su tokom postupka usvajanja između 1960-ih i 1990-ih, kršena ljudska prava mnoge dece koja su poslata na usvojenje u drugim zemljama, kao što su SAD, Danska i Švedska. U izveštaju se navodi sa izvorni identiteti i porodični podaci te dece menjani ili falsifikovani, i da nisu preduzete odgovarajuc&#x301;e mere zaštite dece nakon što su poslata u inostranstvo. Komisija je istražila evidencije o 367 dece usvojene u 11 zemalja i utvrdila da su ljudska prava usvojenika prekršena u 56 slučajeva. "Mnogo porodica je ostale bez dece, jer su ih južnokorejske vlaste nezakonito slale u inostranstvo na usvojenje", kaže Čo Min-ho, predstavnik Koalicije za prava deteta (Child Rights Coalition), koja pomaže usvojenicima u stranim zemljama da otkriju njihovo poreklo. Čo je zastupao više od 100 oštećenih porodica. "Za tri meseca jednom sam videla dete": Zašto se Ukrajincima oduzimaju deca u zapadnoj Evropi"FBI je tvrdio da sam oteta beba - ali ja sam otkrio pravu istinu&#x201c;Devojčica nestala 2019. godine pronađena živa u tajnoj prostoriji Od 'nestalog' do 'siročeta'Kim Do-Hjun, direktor sigurne kuće za međunarodne usvojenike Root House, ovaj slučaj naziva "prisilnim nestankom" i smatra da je odgovorna južnokorejska vlada. "Roditelji nisu izgubili njihovu decu. Ona su nasilno nestala. "Žrtve su i deca i roditelji", kaže on za BBC korejski servis. Kim kaže da su tokom 1970-ih i 1980-ih vlade Južne Koreje stvorile siročad, jer je bila velika potražnja za međunarodnim usvojenjem. Deca su prodavana kao roba u industriji usvajanja, dok su roditelji doživotno krivili sebe za gubitak njihove dece, kaže on. Dr Le Kjung-eun, doktor međunarodnog prava na Nacionalnom univerzitetu u Seulu, kaže da je "sve do primene posebnog Zakona o usvojenju 2012. godine, broj napštene koja su evidentirana kao siročad bio vrlo sličan broju dece koja su usvojena u inostranstvu"."Zbog ovoga se postavlja pitanje da li su međunarodna usvojenje zaista bio postupak pronalaženja domova za siročad kojima su bile potrebne porodice, ili je to bio postupak stvaranja siročadi da bi se dali drzgim zemljama na usvojenje", kaže on. Registar siročadi se odnosi na stvaranje identiteta napuštenog deteta tako što mu se dodeli prezime i podaci o porodici, bez navođenja ikakvih podataka o roditeljima. Noh Hje-rjeon, počasni profesor na Univerzitetu Sungsilu koji je radio za Holt Children Services, najvec&#x301;u agenciji za usvajanje u Južnoj Koreji, spekuliše da su "decu lažno predstavljali kao siročad radi lakšeg postupka usvajenja, jer je u to vreme bilo teško na usvojenje slati decu koja su imala roditelje". Međutim, Bo Čong-ha, predsednik Holt Children Services tokom 1970-ih, poriče optužbe da su deca neezakonito predstavljana kao siročad za potrebe međunarodnog usvojenja. "Sedamdesetih godina, 90 odsto dece je bilo napušteno, a deca koja su imala roditelje nisu slata u inostranstvo na usvojenje", tvrdi on. U inostranstvo je poslato 170.000 dece U Južnoj Koreji, praksa slanja dece u inostranstvo na usvojenje počela je 1950-ih pod izgovorom spasavanja ratne siročadi i dece rođene iz veza stranih vojnika i Korejki. Uporedo sa brzim ekonomskim rastom Južne Koreje, broj dece poslate u inostranstvo na usvojenje dostigao je vrhunac 1980-ih. Samo tokom 1985. godine, u inostranstvu je usvojeno više od 8.800 dece, što je skoro svako 13. dete na 1.000 novorođenčadi. Prema podacima, od 1950-ih Južna Koreja je bila prva u svetu po broju dece koje je slala na usvojenje u druge zemlje. Do 2022. godine, najmanje 170.000 južnokorejske dece je usvojeno u inostranstvu. Prema izveštaju Nacionalne komisije za ljudska prava iz 2022. "više od 60 odsto usvojitelja je dobilo netačne informacije o smislu i uticaju usvojenja". Rooditelji ove dece nisu dali pristanak za njihovo usvojenje, niti su ih napustili. 'Vlada je bila kapetan, a agencije za usvajanje su veslale' Posle Korejskog rata, Južna Koreja je bila jedna od najsiromašnijih zemalja u svetu i veoma mali broj porodica je želeo da usvoji dete. Vlada Južne Koreje je tada počela program davanja dece u inostranstvo na usvojenje. Program je poveren privatnim agencijama kojima su data značajna ovlašc&#x301;enja posebnim zakonima o usvojenju.Ali, zbog sistemskog nedostatka nadzora ovih postupka, agencije su načinile brojne propuste, navodi se u izveštaju. Svakog meseca, strane agencije su tražile određeni broj dece, dodaje se u izveštaju. U izveštaju se navodi da su se južnokorejske agencije na to pristajale, "omoguc&#x301;avajuc&#x301;i masovna međunarodna usvojenja uz minimalni nadzor ovih postupka". Kako nisu postojali propisi o iznosu provizije, korejske agencije su naplac&#x301;ivale velike novčane iznose i tražile "donacije", što je usvojenje pretvorilo u "industriju kojom upravlja zarada", piše u izveštaju. Uz to, deca su davana na usvojenja bez odgovarajuc&#x301;e saglasnosti njihovih bioloških majki i nije rađena adekvatna procena usvojitelja. Lažni identiteti Agencije su takođe krivotvorile izveštaje u kojima je pisalo da su deca zaista napuštena i data na usvojenje, i namerno su deci davale lažne identitete. Pošto su mnogi usvojenici imali lažne identitete u njihovim dokumentima, oni sada imaju problema da dobiju informacije o njihovim biološkim roditeljima i nemaju odgovarajuću pravnu zaštitu, navodi se u izveštaju. Komisija je preporučila vladi da uputi zvanično izvinjenje i da obezbedi poštovanje međunarodnih standarda za međunarodno usvojenje.Dr Šin Pil-sik koji istražuje usvojenje dece u inostranstvu kaže da iako je vlada uspostavila institucionalne postupke za međunarodna usvojenja, dozvolila je da ih sprovode agencije za usvajanje dece. Dodaje da zbog toga godinama krivicu prebacuju jedni na druge. "Vlada je bila kapetan, a agencije za usvajanje su veslale". Dr Šin objašnjava da je vlada intervenisala određivanjem godišnjih kvota za broj dece koja mogu da budu usvojena u inostranstvu ili potpunim obustavljanjem usvojenja u određenim zemljama. Međutim mere nisu podrazumevale odgovarajuc&#x301;i nadzor i postupanje po nezakonitim praksama privatnih agencija koje su vodile postupak usvojenja. U odvogoru Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite na pitanja BBC korejskog servisa o ranijim problemima u postupcima usvojenja, piše: "Duboko smo svesni istorijskog i društvenog kontekst u kom su sprovođena međunarodna usvojenja i nastavljamo da jačamo odgovornost države za postupak usvojenja". Južna Koreja je trec&#x301;a zemlja u svetu po 'izvozu' dece Južna Koreja je jedina članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koja i dalje šalje decu u inostranstvo na usvojenje. Ova azijska zemlja je 2022. godine bila treći najveći 'izvoznik' dece na svetu. Istraživač Piter Selmana kaže da na osnovu podataka koje je prikupio, mnoge zemlje su obustavile međunarodna usvojenja zbog rata u Ukrajini, ali je Južna Koreja poslala najvec&#x301;i broj dece u inostranstvo, posle Kolumbije i Indije.Han, koja je posle 44 godine pronašla nestalu c&#x301;erku, podnela je prošle godine tužbu protiv južnokorejske vlade, zahvaljujući kojoj je prvi put u javnosti skrenuta pažnja na nezakonita usvojenja nestale dece. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite je reagovalo: "Duboko saosec&#x301;amo sa onima koji su dugo bili odvojeni od njihovih porodica i iskreno žalimo zbog njihove situacije". Usvojenici su i danas živi, a vec&#x301;ina je sada u srednjoj dobi. Jedan od usvojenika Han Bun-jong iz Danske kaže da mnogi roditelji koji su bili primorani da daju decu drugim zemljama na usvojenje, tek treba da se ponovo sretnu sa njima. "Za te roditelje, ovo je možda poslednja šansa, i ako sada ne preduzmu nešto, možda će kasnije biti prekasno". Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.ukIzvor: BBC News na srpskom !function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+"_d"]=s[r+"_d"]||[ ],s[r]=function(){s[r+"_d"].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&0>s[r].sources.indexOf(c)){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c) }} (window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/pageTracker.min.js","s_bbcws"); s_bbcws('partner', 'b92.net'); s_bbcws('language', 'serbian'); s_bbcws('track', 'pageView');