'Prva srpska pijanistkinja': Ko je bila Jovanka Stojković

Srpkinja iz Temišvara, učenica Franca Lista, bila je profesionalna pijanistkinja u 19. veku, kada su žene tek počele da ulaze u svet klasične muzike.Bila je učenica proslavljenog Franca Lista, koji ju je nazvao najboljom pijanistkinjom 19. veka. Pesnici Laza Kostić, August Šenoa i Jovan Subotić napisali su stihove u njenu čast. "Na srpskom muzičkom nebu Jovanka Stojković se, poput meteora, pojavila u proleće 1872. godine. "Za istoriju srpske muzike značajna je kao jedan od vesnika muzičkog profesionalizma", kaže Aleksandar Vasić, profesor iz Muzikološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) za BBC na srpskom. Prva profesionalna pijanistkinja srpskog porekla nastupala je u gradovima širom Evrope - od Beogradu preko Rima i Pariza do Moskve, a na koncertima je izvodila neka od najpoznatijih dela evropske klavirske muzike. Istraživači, poput Vasića, utvrdili su i da je komponovala muziku, mada njena autorska dela nisu sačuvana. Bavila se i operskim pevanjem. Ulica u novosadskom naselju Sajlovo i sokak u beogradskom naselju Borča nose njeno ime. Kome je Betoven posvetio "Za Elizu"Čovek koji pokušava da sačuva stari zvukMelodija, smeh i plač: Koliko je klasična muzika važna za razvoj beba Ko je bila Jovanka Stojković? Srpkinja iz Temišvara, grada na jugu današnje Rumunije. U svet klasične muzike, kojim su dugo dominirali muškarci, u 19. veku su konačno ušle i talentovane muzičarke, poput Klare Šuman (1819-96) i Arabele Godar (1836-1922). U to vreme, na evropskoj sceni pojavljuje se i pijanistkinja srpskog porekla Jovanka Stojković, čija je biografija do danas obavijena velom misterije. "Istorijski podaci o njoj nisu objedinjeni", kaže Vojna Olivera Nešić, kompozitorka i predsednica udruženja "Žene u muzici". Izuzev malobrojnih akademskih radova, u postojećim publikacijama koje se bave muzičarkama još uvek nije dobila prostor kakav zaslužuje, ocenjuje Nešić. Sve do 2006. godine, nije bio poznat ni tačan datum njenog rođenja. Međutim, Stevan Bugarski, istraživač srpske kulturne baštine u Rumuniji, pronašao je krštenicu Jovanke Stojković i objavio je u Temišvarskom zborniku početkom dvehiljaditih. Rođena je 5. marta 1852. u tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji kao Iren Joana Ludovika Stojković, piše u krštenici. Dete je iz vanbračne zajednice pravoslavnog plemića Petra Stojkovića i trgovačke ćerke Joane Buhler, rimokatolkinje. Gotovo se ništa ne zna o njenom detinjstvu, osim da je do svoje osamnaeste godine živela u Pragu i Beču. Klavir je prvo učila kod češkog virtuoza i kompozitora Aleksandra Drajšoka, a potom i Franca Lista, jednog od najboljih pijanista svih vremena i vodećih predstavnika evropskog romantizma. U vreme kada je živela i radila, fotografija je tek bila u povoju, a kinematografija je začeta tek tri godine nakon njene smrti. "Zbog toga ne postoji nijedan snimak sa njenih koncerata, pa je možemo proučavati samo na osnovu tekstova koji su izlazili u onovremenoj štampi", pojašnjava Vasić. Stojković je u novinama prvi put pomenuta marta 1872. godine, zahvaljujući Branku Mušickom, književnom prevodiocu i kritičaru. "U veoma siromašnoj umetničkoj gradini srpskoj pupi cvetak, koji svojim mirisom malo da ne će nadmirisati sve druge i drugove. "To je Jovanka Stojkovićeva, mlada i lepa Srpkinja iz Temišvara&#x2026;", pisalo je u tekstu objavljenom u novosadskom listu "Pozorište". Te godine, "sa ushićenjem" su je slušali na turneji u gradovima širom Austrougarske, piše Vasić u istraživanju. Pokušaj "političke sabotaže", dodaje, doživela je samo u Somboru, gde su pojedini Mađari vraćali karte, saznavši za njenu nacionalnost. Posle ove turneje, otišla je u Milano na studije solo pevanja. U godinama koje su usledile, nastupala je u Beogradu kao kamerna muzičarka, solo pevačica i kompozitorka. Izgubljene kompozicije Sačuvanih kompozicija nema, ali ondašnji mediji pišu da je na koncertima izvodila njena dela. "Prema novinskim kritikama i člancima možemo pretpostaviti da je pisala virtuoznu salonsku muziku za solo klavir, koju je naročito proslavio Franc List", kaže Vasić. Poslednji koncert u Srbiji održala je 15. aprila 1881. godine. "Tada je izvela i dve njene kompozicije, označene kao transkripcije iz srpskih melodija", kaže Vasić. Više od deceniju kasnije, u martu 1892, u novosadskom listu "Stražilovo" izašao je nekrolog. Stojković je preminula 14. ili 16. marta 1892. u Parizu, gde je provela poslednje dve godine života. Nedovoljno istražena, ali ne i zaboravljenaLik i delo pijanistkinje, koja je živela svega 40 godina, još uvek nisu dovoljno istraženi, kaže profesor Vasić. Odgovori se možda kriju u stranim arhivima, u zemljama i gradovima gde je priređivala koncerte. "To bi bio veliki, zahtevan, odgovoran i istorijski važan projekat, koji Jovanka Stojković i Srbija zaslužuju", ocenjuje Vojna Olivera Nešić. Od kada je njeno ime otkriveno, Stojković je uvrštena u sve preglede istorije srpske muzike. Spominje se i u Gruv mjuzik onlajn (Grove Music Online), jednoj od vodećih svetskih muzičkih enciklopedija. Da Jovanka Stojković ne bude zaboravljena, mnogo je učinio Slobodan Turlakov (1929-2018), nekadašnji istoričar muzike, književnik i profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. U Beogradu je krajem 1980-ih, kaže Vasić, organizovao i festival koji je nosio njeno ime. Turlakov je pozvao akademika Dejana Despića (1930 - 2024), poznatog kompozitora i muzičkog teoretičara, da za festival komponuje delo koje bi imalo status obavezne kompozicije za sve izvođače. Tako je 1987. nastala Despićeva "Počasnica Jovanki Stojković". "To je bila svojevrsna izmaštana rekonstrukcija Jovankinih kompozicija", pojašnjava Vasić. Uz festival i muziku, Turlakov je njegovo kapitalno delo Letopis muzičkog života u Beogradu 1840 - 1941. posvetio, između ostalog, delu Jovanke Stojković. Može li ijedan kompozitor da se meri sa BahomIma 96 godina, ne vidi, ali svira klavirKlasika na plejbek: Upoznajte Džesiku - svirala je četiri godine violinu u lažnom orkestru Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.ukIzvor: BBC News na srpskom !function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+"_d"]=s[r+"_d"]||[ ],s[r]=function(){s[r+"_d"].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&0>s[r].sources.indexOf(c)){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c) }} (window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/pageTracker.min.js","s_bbcws"); s_bbcws('partner', 'b92.net'); s_bbcws('language', 'serbian'); s_bbcws('track', 'pageView');