Kako su migranti postali glavna tema izbora u Nemačkoj i šta to znači za Balkance

U uzavreloj predizbornoj debati u Nemačkoj, gotovo da su potpuno zaboravljene sve druge teme, osim - migracija.Strah. S jedne strane, od stranaca, za sigurnost i bezbednost. S druge strane, od proterivanja, diskriminacije i povratka u mračna vremena nemačke istorije. U uzavreloj predizbornoj debati u Nemačkoj, gotovo da su potpuno zaboravljene sve druge teme, osim - migracija. Tamara Denić gotovo čitav život provela je u ovoj zemlji, ali kaže da se sada prvi put oseća posve drugačije. "Naravno da svi kažu 'remigracija i proterivanje samo kriminalaca', ali da li sam kriminalac ako slučajno načinim neki prekršaj u vožnji ili pogrešim nešto u vezi sa porezima? "Gde je granica, kako se određuje koliko su pravila prekršena?", pita se ova mlada filmska rediteljka, jedna od oko 1,7 miliona stanovnika Nemačke poreklom sa Zapadnog Balkana. Generaciju ranije, u Nemačku je iz tadašnje Jugoslavije došao Josip Juratović, koji iza sebe ima pet poslaničkih mandata u Bundestagu. "Tokom 50 godina života u Nemačkoj, temu migracija sam sve češće susretao, mada uvek na strani desnih ekstremista i nacionalista. "Ipak, iznenadilo me je da ta tema bude i u parlamentu: kako su u njega ušli ekstremni desničari AFD-a, sve više ulaze i teme sa ulice i iz kafane, a to me čini nesigurnim kuda se ovo društvo kreće", kaže Juratović, dugogodišnji poslanik Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) kancelara Olafa Šolca. Sve što treba da znate o izborima u NemačkojKako recesija u Nemačkoj utiče na ljude sa BalkanaPosao u Nemačkoj: Šta reforme zakona o doseljavanju znače za srpske radnike Više od 59 miliona stanovnika Nemačke odabraće 23. februara 630 poslanika novog saziva parlamenta, Bundestaga. Biće to prvi vanredni izbori posle dve decenije redovnih, u zemlji koju je posle Drugog svetskog rata odlikovala politička stabilnost. Od 'zemlje zla', do 'zemlje nade' Romantizovano vreme jugoslovenskih gastarbajtera bile su 70. i 80. godine 20. veka, vreme odlaska u Zapadnu Nemačku i zarada čuvenih nemačkih maraka. Pola veka kasnije, mladi ljudi sa Balkana i dalje u ujedinjenoj Nemačkoj vide šansu za posao. "Nemačka je, posle Drugog svetskog rata, od zemlje zla, postala zemlja nade. "Bilo bi jako opasno ako bi ova zemlja izgubila ulogu zemlje nade, jer onda ne bismo bili daleko od balkanizacije Evropske unije", upozorava Josip Juratović.Nedavna serija smrtonosnih napada na ulicama nemačkih gradova povećala je pritisak da se reformiše sistem pravila za imigraciju i dobijanje azila. Napadi u Manhajmu, Zolingenu, Magdeburgu, Ašafenburgu i Minhenu sveži su u sećanju Nemaca. Ipak, nije ovo prvi put da se ova zemlja susrela sa žustrim debatama o migracijama.Boris Mijatović, poslanik iz grupe Zelenih u Bundestagu, čiji je otac u Nemačku iz Jugoslavije došao krajem 1960-ih, kaže da je, igrom istorijskih okolnosti, balkanska migracija uticala čak i na promenu najvišeg zakona ove zemlje. "Greška je načinjena još 1993. godine, u toku rata u Jugoslaviji, kada je Nemačka promenila zakon o azilu da ljudi sa Balkana ne bi tada nekontrolisano dolazili." Te godine, Nemačka je, pod vođstvom konzervativaca, pooštrila pravila za tražioce azila jer se sistem našao pod velikim pritiskom izbeglica iz Jugoslavije, ali i Rumunije, Bugarske i Turske, što su Zeleni i socijaldemokrate oštro kritikovale. Za današnje desničare iz stranke Alternativa za Nemačku (AFD), promene 1993. "samo su poslužile da se smanji pritisak u ekspres loncu i ništa više sem toga", kaže poslanik Harald Vejel.Njegova stranka sada je najglasnija u pozivima da se migracije u Nemačku značajno otežaju, promene pravila socijalne pomoći pridošlicama, kao i da se sprovede "remigracija". Ova reč, koja je 2023. proglašena za najnegativniju u nemačkom jeziku, osim osnovnog značenja dobrovoljnog povratka izbeglica u zemlju koju su napustili, smatra se i eufemizmom za masovna proterivanja ljudi migrantskog porekla, na koje pozivaju desni ekstremisti. Nemačka Kancelarija za zaštitu ustava stavila je 2021. AFD pod mere posebnog posmatranja zbog ekstremnih stavova i povezivanja sa radikalnim desničarima. "Nemate razloga za strah ako ste deo radne snage, ako se obrazujete, ako ste na putu da se integrišete ili ste već integrisani, a posebno ne oni koji su druga ili treća generacija migranata. "Odakle god dolazite, ako imate bilo koji nivo radnih veština, niste nikakva meta", kaže Vejel. Ovakva politika donela je AFD-u i glasove ljudi migrantskog porekla, ali je za tradicionalne partije, koje ne sarađuju sa Alternativom, to samo privremena poruka desničara. "Priča da misle samo na određenu strukturu je laž i zavaravanje i samo je pitanje vremena kad će i ostali doći na red jer psihologija nacionalizma stvara građana prvog i drugog reda, a onda ih okreće jedne protiv drugih, da bi se njima vladalo. "Stara je nemačka poslovica da oni koji su poslednji ušli u čamac za spasavanje, najglasnije viču da je čamac pun", kaže socijaldemokrata Josip Juratović. U taj čamac, putnici sa Zapadnog Balkana ulaze i nakon završetka ratova u bivšoj Jugoslaviji. "Migracije sa Zapadnog Balkana su privilegovane jer je Nemačka godinama ranije donela pravila koja omogućavaju lakši dolazak ljudi sa Zapadnog Balkana u poređenju sa mnogim drugim regionima van Evropske unije", navodi Mihael Brand, poslanik opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU), u pisanom odgovoru za BBC na srpskomKada govori o migraciji sa Balkana, poslanik AFD-a će je podeliti u tri grupe: visoko kvalifikovani stručnjaci, radnici na građevini i sličnim delatnostima i treća, kako je naziva, "problematična" grupa. "Balkanska migracija se promenila u poslednjih nekoliko decenija jer sve više nekvalifikovane radne snage i manjina sa Balkana dolaze u državu blagostanja, na legalan ili ilegalan način. "Oni ne dolaze da rade, već padaju na teret socijalnog staranja od prvog dana, a nema smisla da samo uzimate iz sistema i ništa ne dajete." U periodu od 2021. do 2023. godine, sa srpskim pasošem je u Nemačku prosečno godišnje stizalo oko 24 hiljada migranata, sa kosovskim oko 23 hiljade, a bosanskim i makedonskim po oko 20 hiljada ljudi. Gastarbajteri, po novim pravilima U mandatu vlade kancelara Olafa Šolca, dolazak ljudi sa Zapadnog Balkana u Nemačku posebno je olakšan. U potrazi za gotovo pola miliona kvalifikovanih i obrazovanih radnika, Nemačka je olakšala procedure za dobijanje radnih viza, između ostalih, i za ljude sa Zapadnog Balkana. "Nama je migracija neophodna na tržištu rada jer se naše društvo smanjuje, a društvena piramida postavljena je naopako. "Potrebna nam je migracija obrazovanih ljudi širom sveta, posebno Evropske unije i neposrednog susedstva, koji mogu da pomognu nemačkoj ekonomiji", kaže Tomas Haker, poslanik Slobodne demokratske partije (FDP). Može li država Srbija da zaustavi odlazak medicinara u NemačkuPosao u Nemačkoj: Zašto su Melita, Srđan i Siniša odlučili da odu Ova liberalna stranka, koja je bila deo Šolcove vlade, a sada se bori da preskoči cenzus od 5 odsto glasova i ponovo se nađe u parlamentu, ove olakšice bi nastavila da primenjuje. "Za mene, a verujem i za većinu ljudi, migracije sa Zapadnog Balkana u EU iste su kao i migracije unutar EU jer zajedno činimo isti prostor, a mnogi obrazovani ljudi već su došli u Evropu. "To je nešto sasvim drugačije u odnosu na ilegalnu migraciju iz drugih zemalja, pa nastojimo da unapredimo ambasade i konzularne procedure da brže izdaju radne vize, jer to traže i kompanije." Tema olakšica za dolazak radnika sa Balkana jedna je od retkih gde su dosadašnje vlasti i opozicija gotovo potpuno saglasni. "Vlada najverovatnijeg budućeg kancelara Fridriha Merca (lidera CDU) preduzeće korake da učini migracije na nemačko tržište rada još lakšim, drastično smanjujući birokratske procedure za ljude koji legalno traže posao u Nemačkoj", smatra kozervativac Brand.Olakšane procedure podržali bi i Zeleni, ali poslanik Boris Mijatović upozorava da se mora voditi računa i o činjenici da zemlje Zapadnog Balkana zbog toga mogu potonuti u sve dublji problem nedostatka radne snage. "Ne mogu da kažem da moramo da prilagođavamo naša pravila situaciji na terenu, ali moramo da sagledavamo stvari objektivno - i kod nas, i u regionu. "Ako dodatno olakšamo proces, ali i ubrzamo približavanje zemalja članstvu u EU, stvaramo šansu da se ovi mladi ljudi jednom i vrate u zemlje iz kojih potiču - ne jer ih mi teramo, već da bi se ljudske veze očuvale." Dva pasoša: identitet ili privilegija Tamara Denić od 2018. godine ima samo nemački pasoš. U vreme kada ga je dobila, morala je da se odrekne bosanskog, koji je dobila na rođenju, jer tadašnja pravila u Nemačkoj nisu dozvoljavala posedovanje dva državljanstva. "Od tada se mnogo promenilo u mojoj svesti jer sam prethodno znala da sam ovde odrasla i učila, da bolje govorim nemački nego naš jezik, a za porodicu sam više 'Švabica' nego 'naša'. "Bila sam razočarana što nisam mogla da glasam, ali se to promenilo kada sam dobila pasoš i moj glas je počeo da se ceni."Samo šest godina kasnije, kao jedno od najvećih postignuća vlade Olafa Šolca, Nemačka je, posle više decenija pokušaja, promenila ključno pravilo. Od 2024, ova zemlja ne traži od ljudi da se odreknu prethodnog državljanstva da bi stekli nemačko, a vreme do dobijanja pasoša skraćeno je na minimalno tri godine. Ipak, najveći protivnici ovog pravila i dalje su konzervativne i desničarske stranke. CDU, doskora najveća opoziciona stranka, navodi u predizbornom programu da će ovu mogućnost, kojoj se CDU protivio decenijama, ponovo ukinuti. Mihael Brand, poslanik konzervativaca, u pisanim odgovorima dostavljenim BBC na srpskom na ovu temu nije odgovorio. "Definitivno taj zakon ostaje i mi garantujemo da će mogućnost posedovanja dva državljanstva opstati. "Ako želimo da se nadmećemo za najbolje stručnjake, potreban nam je ovakav zakon jer nije privilegija imati dva pasoša - to je pitanje identiteta, a pasoši su njegova posledica", odlučan je Boris Mijatović, poslanik Zelenih. Koalicija CDU i Zelenih, oprečnih stavova po ovom pitanju, jedna je od brojnih potencijalnih postizbornih koalicija, mada je već sada izvesno da će formiranje nove vlade biti izazovan proces. Čvrst stav o očuvanju ovog zakona imaju i liberali.Josip Juratović, poslanik vodeće stranke dosadašnje vlade, smatra da trenutno rešenje možda i nije najbolje. "To je prošlo pod klimom da nam je potrebna radna snaga. "Verujem da će se neke stvari izmeniti, ali ne mislim da će sve izmene biti loše jer ne vidim razlog da nacionalistima, islamistima, neprijateljima naših vrednosti pružamo zaštitu." Dileme nemaju u desničarskom AFD-u: stava su da se ova mogućnost mora potpuno ukinuti. Ipak, na pitanje da li se time negiraju mogućnosti i onima koji se, upravo po definiciji ove stranke, ispravno ponašaju i lojalni su građani Nemačkoj, ali imaju drugi pasoš dobijen po rođenju, njihov poslanik Harald Vejel priznaje da mu to jeste "teška tema". "Mi ipak smatramo da je pitanje lojalnosti najvažnije: možete li jednako služiti dvama gospodarima?", pita Vejel. Šta je zadatak vlasti, a šta migranata? Iako ukazuju da evropska rešenja kontrole migracija počinju da daju rezultate kroz značajno smanjen broj ilegalnih migranata u 2024. godini, za stranku Zelenih rešenje je u daljoj reformi čitavog sistema. "Želimo sistem u kome azil nije jedini način dolaska u ovu zemlju, kao što to ne bi bilo ni visoko obrazovanje, već sistem bodova, poput Kanade, gde se vrednuju pojedinačna znanja i iskustva. "Mi želimo takav zakon na nivou Nemačke, ali bi još bolje bilo da to bude zakon Evropske unije", kaže Boris Mijatović.Posle pola veka života u Nemačkoj, Josip Juratović sebe opisuje kao "patriotu nemačkog ustava" i kaže da njegovih pet vezanih poslaničkih mandata pokazuju da se u toj zemlji može biti uspešan. "Ko god došao, uvek će biti onaj na -ić, a da li će to -ić biti pogrdno ili poštovano obeležje zavisi od onog koji dolazi jer je ključno biti koristan društvu, bar kroz organizacije, udruženja ili sport. "Ovo društvo nije bogom dato niti je palo s Marsa, na njemu se mora raditi, a ne samo voditi računa o zarađivanju para." Ovaj 66-godišnjak, koji ove godine odlazi u poslaničku penziju, zabrinut je bojama predizborne rasprave. "Političari, kad nemaju šta da ponude, pričaju o trima temama koje ne mogu i nikad neće promeniti: migracijama, smanjenju poreza i birokratije. "Upravo te teme vladaju Nemačkom i govore nam da zemlja nema nove ideje za budućnost, što je posebno tragično jer se najveće nade polažu upravo u Nemačku." Ipak, zemlja u kojoj je gotovo 30 odsto stanovništva migrantskog porekla, kako navodi Mihael Brand, poslanik konzervativaca, i dalje privlači ljude. "Ove debate ne vode se o migracijama, već o ilegalnim migracijama. "Mešanje legalnog i nelegalnog, što čine oni maliciozni, kao i nažalost pojedini lažni mediji, ne pomaže da se čuje istina, ali istovremeno i ne može uništiti prijateljsko lice i imidž Nemačke."Tomas Haker, njegov kolega iz redova liberala, ima razumevanja za emocije, ali tvrdi da nema mesta strahu. "Mi smo otvorena i demokratska zemlja, mada ekstremna desnica koristi strah za dobitak u izbornoj kampanji. "Ja verujem da je centar nemačkog društva dovoljno snažan da ta pitanja zadrži na marginama političkog sistema." Ipak, za Tamaru Denić ovo su dani kada, osim što pažljivo prati predizbornu kampanju, razmišlja o još jednoj temi. "Prvi put se pitam da li treba da vratim bosanski pasoš, za svaki slučaj", kaže ona. Automobilom kosio ljude u Minhenu: Osumnjičen Avganistanac, preminule majka i ćerkaZašto sve više mladih Nemaca podržava krajnju desnicuDesničarski AfD traži masovno deportovanje migranata pred izbore u Nemačkoj Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.ukIzvor: BBC News na srpskom !function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+"_d"]=s[r+"_d"]||[ ],s[r]=function(){s[r+"_d"].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&0>s[r].sources.indexOf(c)){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c) }} (window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/pageTracker.min.js","s_bbcws"); s_bbcws('partner', 'b92.net'); s_bbcws('language', 'serbian'); s_bbcws('track', 'pageView');