Šta za Balkan znači povratak Trampa

Balkan nije na listi prioriteta novog američkog predsednika, ali to ne znači da balkanski lideri nemaju velika očekivanja, nade i strepnje od njegovog povratka.Balkan nije na listi prioriteta novog američkog predsednika Donalda Trampa, ali to ne znači da ovdašnji lideri nemaju velika očekivanja, nade ili strepnje, od njegovog povratka u Belu kuću. Dok su se glasovi sa američkih izbora još brojali, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je među prvima čestitao pobedniku, a Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, jednog od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, uz muziku je nazdravio šampanjcem. U Trampovoj rezidenciji na Floridi bio je Bedžet Pacoli, jedan od najbogatijih Alabanaca sa Kosova i bivši ministar, koji je uveren da će novi-stari predsednik "učiniti ne samo Ameriku, već i ceo svet, ponovo velikim". Za razliku od Beograda i Banjaluke, tamo gde su zvaničnici bili naklonjeniji administraciji Džozefa Bajdena primetna je "ledena ćutnja", kaže analitičar Adnan Ćerimagić za BBC na srpskom. "Interesantno je videti šta su očekivanja zvanične Prištine, Sarajeva, možda i Zagreba, jer mudro se ne govori o strahovima i čuvaju se karte", kaže analitičar Inicijative za evropsku stabilnost iz Berlina. Šta je Tramp ostavio Balkanu u nasleđeŠta jeste, a šta nije o Srbiji govorio Džo BajdenŠta bi Tramp 2.0 mogao da znači za svet Nije realno očekivati da se promeni stav Vašingtona o nezavisnosti Kosova ili Dejtonskom sporazumu u Bosni i Hercegovini, smatra Ćerimagić. Moguće je, međutim, da u nekom trenutku Ričard Grenel, imenovan za specijalnog izaslanika Bele kuće za krizna žarišta u svetu, u skladu sa američkim interesima posveti pažnju i ovom regionu. "U prvom mandatu smo videli da Tramp delovanje bazira na faktoru iznenađenja. "On i njegov tim nisu javno usredsređeni na Balkan, to je više odnos sa Evropskom unijom, odnosno Rusijom u vezi sa Ukrajinom, kao i pojedinačnim zemljama poput Velike Britanije ili Nemačke, što smo videli u aktivnostima Ilona Maska u intervjuu sa desničarskom predstavnicom", objašnjava analitičar. https://www.youtube.com/watch?v=okMEu4s2ABk Odluke od slučaja do slučaja Balkan može privući pažnju Trampa samo u širem kontekstu, te treba imati umerena očekivanja, smatra i Vesko Garčević, predavač međunarodnih odnosa na školi Pardi za globalne studije Bostonskog univerziteta. "Njegovom povratku obradovali su se pobornici čvrste ruke ili nacionalisti, slično se dešavalo u drugom delu Balkana kad je Bajden pobedio. "Može se očekivati da SAD ponovo samostalno rade i da za razliku od prethodnih administracija, to ne bude uvek u harmoniji sa Evropskom unijom", kaže Garčević. Vašingtonski sporazum Beograda i Prištine 2020, koji je bio deo takozvanih Abraham sporazuma na Bliskom istoku - istorijske pogodbe za normalizaciju diplomatskih veza između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina, Sudana i Maroka, u kojima je Tramp posredovao, primer je za takvu politiku. "Predvidivost nije nešto se vezuje za Trampa, mnoge stvari mogu da budu rešavane ad hoc i budu proizvod slučaja ili okolnosti", kaže Garčević. Srbija: Kosovo, protesti, biznisVašingtonski sporazum je sklopljen pred sam kraj prethodnog Trampovog mandata. Na dva lista papira potpisana u Ovalnoj sobi navedene su i ekonomske tačke saradnje Beograda i Prištine, koja nije daleko odmakla, ali i mnoštvo političkih pitanja važnih za Ameriku. Među najvažnijim tačkama ovog sporazuma bilo je izraelsko priznanje nezavisnosti Kosova posle 12 godina. Obećanje da će Srbija prebaciti ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim se još nije ostvarilo. Srbija i Kosovo su se obavezali da će Hezbolah, šiitsku političku partiju sa vojnim krilom iz Libana, proglasiti terorističkom organizacijom, dve godine pre sukoba u Gazi i Libanu. Vlada Kosova je ubrzo donela takvu odluku, dok Beograd to još nije učinio, piše u izveštaju američkog Stejt dipartmenta iz decembra 2023. Pročitajte više o Vašingtonskom sporazumu Kosovo otvorilo ambasadu u Izraelu, Srbija još nije preselila u Jerusalim - zašto je to važnoOtkud u vašingtonskom sporazumu o Kosovu srpska ambasada u IzraeluŠta je Hezbolah i zašto se našao u vašingtonskom sporazumu "Od tog sporazuma za vreme Bajdena nije ostalo ništa, umesto toga je nastupila politika koja se svodila na lažna obećanja Srbiji da će se ostvariti autonomija za Srbe na Kosovu, ukoliko Beograd bude učinio neke ustupke. "Na kraju smo videli da je samo Beograd učinio niz ustupaka, a da Srbi na Kosovu nisu dobili apsolutno ništa i to bi s dolaskom Trampa moglo da se promeni", ocenjuje Vladimir Trapara iz beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Tokom 2024. prištinske vlasti zatvorile su više privremenih organa Srbije, ukinute su srpske registarske tablice, hiljade Srba je uzelo kosovska dokumenta, a prestala je i višedecenijska upotreba dinara kao valute. Ukoliko se Beograd i Priština budu složili, moglo bi da dođe do obnavljanja Vašingtonskog sporazuma i daljeg dijaloga na njegovoj osnovi, ali bi oduševljenje srpske strane Trampovim povratkom "moglo malo i da splasne", upozorava on. "Ako Grenel bude učestvovao u dialogu Beograda i Prištine, to će biti šansa za Srbiju, jer je i prošli put odigrao ključnu ulogu. "Ali treba biti oprezan, zato što će se on baviti, kako je najavljeno, drugim delovima sveta koji su značajniji za SAD", kaže Trapara. Beograd polaže nade u Trampa i na domaćem planu. Promene u Beloj kući poklapaju se sa višemesečnim protestima u Srbiji posle pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra kada je poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno. Usledile su studentske blokade fakulteta i desetine većih i manjih skupova širom zemlje. Vučić je nedavno rekao da od Trampa očekuje "velike strukturne promene političkog krvotoka u svetu", i preispita donacije koje se iz američkog budžeta daju nevladinim organizacijama. U ovim, kako ih Vučić naziva "grupama za pritisak" čiji je cilj "rušenje slobodnih i slobodarskih država u svetu", srpski predsednik vidi spoljne organizatore domaćih protesta. Trampa sa Srbijom povezuju i poslovni interesi: planovi za izgradnju Tramp kule, koja bi trebalo da se gradi na mestu Generalštaba u centru Beograda, izazvali su protivljenje stručnjaka. Prema najavama, luksuzni hotel i poslovno gradiće firme Trampovog zeta Džareda Kušnera u saradnji sa milijarderom iz Ujednjenih Arapskih Emirata Mohamedom Alabarom. Pokušaji vlasti da preko poslovnih poduhvata dobiju privilegovan status kod Trampa možda i mogu da se ostvare, ali nisu dovoljni za ostvarivanje strateških ciljeva Srbije ili Albanije na Balkanu, gde Kušner takođe planira da ulaže, napominje Garčević.Kosovo: I dalje moguće krize Iako nije, Balkan bi trebalo da bude jedan od prioriteta za Trampa, jer se situacija u regionu brzo pogoršava, smatra Aidan Hehir sa Škole za društvene nauke Univerziteta u Vestminsteru. Politika Bajdenove administracije prema Balkanu bila je povlađivanje Srbiji, što je ohrabrilo nacionaliste u srpskoj vladi i podstaklo ih da se mešaju u susedne zemlje - posebno Kosovo i Bosnu, ocenjuje stručnjak za međunarodne odnose u pisanom odgovoru za BBC na srpskom. "Sada smo na tački gde srpski nacionalisti ugrožavaju regionalni mir i bezbednost. "Ako Trampova administracija ne preduzme korake da ispravi Bajdenov neuspeli pristup, velika je verovatnoc&#x301;a da c&#x301;e značajne krize u obe zemlje izbiti u narednih 12 meseci sa ozbiljnim implikacijama za Evropu u celini", upozorava Hehir. Vašingtonski sporazum je "faktički mrtav", smatra on, nadajući se da će Grenel, "jedan od najmanje stručnih diplomata ikada uključenih u pregovore Kosova i Srbije" biti van ovog diplomatskog procesa. "Grenelov otvoreno prosrpski stav i njegovi javni napadi na premijera Kurtija učinili su ga nepopravljivo kompromitovanom figurom na Kosovu", smatra on. Kosovu predstoje parlamentarni izbori 9. februara, kao i lokalni na jesen, a najveće šanse za pobedu trenutno ima stranka Samoopredeljenje Aljbina Kurtija. "Postoji široko rasprostranjen strah da c&#x301;e Tramp nastojati da ojača moc&#x301; autoritarnih lidera širom sveta, među kojima i Vučic&#x301;a u Srbiji, i da to ima zlokobne implikacije po Kosovo", objašnjava Hehir. Bosna i Hercegovina: Dodik i sankcijeVelike nade u Trampa polaže i Milorad Dodik, koji je od političara koji uživa poverenje Vašingtona tokom 1990-ih, danas pod američkim sankcijama. Dodik se posle izbora slikao noseći kačket sa sloganom Trampove kampanje, a zasvirala je i harmonika. "Poznajući procedure, moguće je da mu neke sankcije nova administracija ukine, ali je još važnije da ne bude uvođenja novih. "Za Banjaluku i Dodika je važno i šta će se desiti sa sudskim procesom protiv njega, jer u javnosti stvaraju utisak da iza toga stoji ambasada SAD i Bajdenova administracija", ocenjuje Adnan Ćerimagić. Dodiku se u Bosni sudi za nepoštovanje odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice Kristijana Šmita. "Značaj sankcija je dosad minimalan, jer je Dodik pojačao ratobornu retoriku i bez sumnje vidi Trampa kao lidera sa kojim može da se poveže", kaže Aidan Hehir. "Ukoliko Trampova administracija ne preduzme ništa u smislu potvrde da su postojec&#x301;e granice na Balkanu nepromenjive, Dodik c&#x301;e verovatno nastojati da u bliskoj buduc&#x301;nosti izdvoji Republiku Srpsku iz Bosne", upozorava on. Milorad Dodik, od reformatora do antizapadnog populisteŠta sve Milorad Dodik ne može zbog sankcija Dodik je govorio da je Bajdenova administracija bila "veoma nepravedna i zlonamerna prema poziciji srpskog naroda". Elmedin Konaković, ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine, međutim poručuje da "nema razloga za zabrinutost, jer Amerika ostaje strateški partner BiH". "Tramp je i ranije pokazao opredeljenost i puno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta BiH, osuđivao je secesionističke poruke i poteze. "Dodik je sankcionisan u vreme Trampove administracije i danas ima te sankcije, a ono što radi je deo njegovog folklora kojim zabavlja javnost već duže vremena", rekao je Konaković posle izbora. Crna Gora: Pogled ka Beogradu i NATOPodgorica danas više gleda šta će se dešavati u Beogradu s protestima, nego u Vašingtonu, ocenjuje Vesko Garčević. "Deo Vlade u Podgorici je pod jakim uticajem Vučića i slabljenje njega će verovatno uticati na dešavanja u Crnoj Gori, možda čak i do prekompozicije vladajuće većine", dodaje bivši ambasador Crne Gore pri NATO-u i u Beču. Na Crnu Goru, kao članicu NATO-a, može direktnije uticati Trampov odnos prema ovom vojnom savezu najmoćnijih zapadnih zemalja, predvođenih Amerikom. Tokom prvog predsedničkog mandata pretio je da će povući SAD iz NATO ako druge zemlje članice ne ispune dogovorene ciljeve trošenja dva odsto bruto nacionalnog proizvoda (BDP) na odbranu. "Sad traži da se ide do četiri odsto BDP-a, što će značajno uticati na Crnu Goru koja tek što je uspela da prebaci traženih dva odsto izdvajanja. "To za malu zemlju možda nije neophodno, ali je potrebno da bi pokazali solidarnost sa ostalim članicama, što će biti izazov i za Hrvatsku i Sloveniju", kaće Garčević. Prema najavama iz Brisela, Crna Gora bi mogla 2028. da postane sledeća članica Evropske unije, pre ostalih sa Balkana. Svet i Balkan Uticaj ukupnih međunarodnih odnosa može indirektno dovesti do promena američke politike prema Balkanu, ocenjuju stručnjaci. Ako Tramp bude zaista pomogao u postizanju mira u Ukrajini, za šta je u kampanji govorio da mu je "dovoljan jedan dan", to bi moglo da utiče na nešto drugačiju podelu političkih karata u svetu - i smanjivanje zapadnog pritiska na Rusiju. Bila bi to dobra vest i za Srbiju, kaže Vladimir Trapara. "Delimično relaksiranje sankcija Rusiji koje bi usledilo značilo bi i da će Beograd biti pod manjim pritiskom da uvede sankcije. "Ali ne treba se zavaravati, pod Trampovom administracijom će se vršiti veći diplomatski pritisak na Beograd da se distancira i od Moskve i od Pekinga", ocenjuje on. Tramp zagovara ratoborni stav prema Kini, sa kojom je tokom prethodnog mandata pokrenuo žestok trgovinski rat, a i danas je smatra pretnjom po Ameriku. Ako bi se za udaljavanje od Kine i Rusije Srbiji ponudilo rešavanje otvorenih pitanja poput Kosova, bila bi to dobra šansa, ocenjuje Trapara. "Blago distanciranje od Rusije je prihvatljiva cena koju bi Beograd mogao da plati ako dobije iole kompromisno rešenje kosovskog pitanja", zaključuje. https://www.youtube.com/watch?v=2JtmbZD3nfM Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat. Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje. Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija. Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija. https://www.youtube.com/watch?v=OLlaHeLwcVA Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.ukIzvor: BBC News na srpskom !function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+"_d"]=s[r+"_d"]||[ ],s[r]=function(){s[r+"_d"].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&0>s[r].sources.indexOf(c)){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c) }} (window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/pageTracker.min.js","s_bbcws"); s_bbcws('partner', 'b92.net'); s_bbcws('language', 'serbian'); s_bbcws('track', 'pageView');