BBC na srpskom - B92

Ivica Dačić u Intervjuu petkom: "Sankcije Rusiji zavise od interesa Srbije“

Ministar spoljnih poslova Srbije za BBC odgovara na pitanje da li postoji veza pregovora o Kosovu i uvođenja sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.

Izvor: BBC
Podeli
BBC/Lazara Marinković
BBC/Lazara Marinković

Dve godine, četiri dana i nekoliko velikih svetskih i regionalnih kriza dele dva mandata Ivice Dačića na mestu ministra spoljnih poslova Srbije.

Kriza izazvana pandemijom virusa korona, napad Rusije na Ukrajinu, stalne tenzije na Kosovu, ali i paralelno intenzivni tajni pregovori o uređenju odnosa Beograda i Prištine, verbalni incidenti sa neposrednim susedima - Dačića je na povratku u fotelju dočekao prošireni spisak pitanja za srpsku diplomatiju.

"Mi se stalno suočavamo sa različitim vrstama kriza koje nas neprestano okružuju.

"Ipak, mi nijednu nismo izazvali, mada moramo da se bavimo njihovim posledicama", kaže Dačić za BBC na srpskom.



Ivica Dačić lider je Socijalističke partije Srbije, manjeg koalicionog partnera u vladajućoj većini koju čini sa Srpskom naprednom strankom Aleksandra Vučića.

U dugogodišnjoj političkoj karijeri, Dačić je bio premijer i potpredsednik Vlade Srbije, predsednik Skupštine Srbije, ministar unutrašnjih i inostranih poslova, kao i ko-ministar informisanja u vladama Srbije u 21. veku.

Koliko je Srbija daleko od sankcija Rusiji

BBC/Lazara Marinković
BBC/Lazara Marinković

Invazija Rusije na Ukrajinu postavila je sasvim novi scenario za sva pitanja kojima se bavi srpska diplomatija - pitanje sankcija Moskvi deo je usaglašavanja sa spoljnom politikom Evropske unije, kluba kome Srbija zvanično stremi više od dve decenije.

Za Ivicu Dačića, pitanje sankcija nerazdvojno je od rešenja kosovskog pitanja gde je Rusija često bila ključna zastupnica stavova Srbije u međunarodnim institucijama, brana prijemu Kosova u članstvo tih organizacija.

"Kada bi bar neko sa Zapada rekao 'mi nećemo gurati Kosovo u Ujedinjene nacije, pa vam ne treba Rusija', ali oni kažu 'mi ćemo gurati Kosovo u UN, a vi uvedite sankcije Rusiji'.

"I šta onda da radimo kad Rusija ne bude želela da stavi veto u Ujedinjenim nacijama?"

Zapadne diplomate tvrde da su ova pitanja razdvojena i da se njima ne može trgovati kroz pregovore.

"Srbija ne može da nametne tu vezu jer smo u situacijama kad vam i ne daju mogućnost da o nečemu razmišljate."

Dačić tvrdi da se zvanični Beograd brine o sebi kada odlučuje o stavu prema ratu u Ukrajini dok napominje da "sve velike sile, Istok i Zapad, tumače principe u skladu sa sopstvenim interesima".

"Mi osuđujemo kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine i tako smo glasali u međunarodnim forumima, a sasvim je drugo pitanje da li ćemo uvoditi sankcije Rusiji.

"To pitanje zavisi od naših interesa, kakva je naša pozicija, kakvi su naši ekonomski, energetski odnosi, pozicija u međunarodnim telima."

Kada predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da će Srbija sankcije Rusiji uvesti samo ako joj nad glavom bude visio "Damoklov mač", šef diplomatije pojašnjava kako taj mač izgleda.

"On tu verovatno misli na situaciju gde mi to više ne možemo da izdržimo: pritiske, povlačenja investicija, ekonomske blokade.

"Ali pošto ta situacija trenutno ne postoji, hajde da ne pričamo hipotetički o tome."

U predizbornoj kampanji posle koje je postao ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić poručivao je da bi Srbija uvođenjem sankcija Rusiji "naudila sama sebi" i da "onaj ko traži da uvedemo sankcije Rusiji nije protiv Rusije, nego protiv Srbije".

Kada je tokom prethodnog mandata u Beogradu ugostio ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova (levo), Ivica Dačić spremio mu je poklon/Getty Images
Kada je tokom prethodnog mandata u Beogradu ugostio ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova (levo), Ivica Dačić spremio mu je poklon/Getty Images

Kampanja povlačenja priznanja Kosova: Od brojki do cene

BBC/Lazara Marinković
BBC/Lazara Marinković

Zemlje Afrike, centralne i južne Amerike bile su česta destinacija za Dačića kao šefa diplomatije u prethodnom mandatu.

Kampanja povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova još 2014. je proglašena kao jedan od važnih ciljeva srpske spoljne politike.

Da bi se sprečio ulazak Kosova u međunarodne institucije, Beograd je procenio da mora aktivno da radi na smanjenju broja zemalja koje su podržale nezavisnost proglašenu 2008.

"Od 193 članice UN, Kosovo može da računa na svega 83 glasa.

"To ne znači da su sve te zemlje povukle priznanje, ali Egipat ili Mađarska su priznale Kosovo, ali ne glasaju za Kosovo u međunarodnim forumima iako nisu povukle priznanje", svodi račun zvaničnog Beograda Ivica Dačić.

On napominje da je kampanja usporila posle Vašingtonskog sporazuma Srbije i Kosova potpisanog 2020. sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, kojim je stavljen moratorijum na obe kampanje - ulaska Kosova u međunarodne institucije i povlačenja priznanja.

"Ako Priština bude nastavila sa politikom podnošenja zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama, mi ćemo biti prinuđeni da se tim poslom bavimo", najavljuje Dačić.

Državni zvaničnici Srbije tvrdili su u prethodnom periodu da postoji bar devet zemalja koje su spremne da povuku priznanje Kosova.

Ipak, rešavanjem jednog problema, srpska diplomatija približila se drugom koji je privukao pažnju i Evropske unije.

Putovanje bez viza, što je bio jedan od aduta Srbije u pregovorima sa zemljama koje bi povukle priznanje Kosova, uočeno je kao problem.

U Briselu se procenjuje da je bezvizni režim za građane mnogih afričkih i azijskih zemalja doveo do povećanog broja migranata, što su zvaničnici EU ocenili zabrinjavajućim.

"Mi sa mnogim zemljama imamo sporazume o ukidanju viza koji prevazilaze ova pitanja - poput Tunisa ili Kube koji datiraju iz šezdesetih godina 20. veka.

"Za nas to nije sporno, mi ćemo uskladiti našu viznu politiku i sa belim i sa crnim šengenskim listama - dakle i tamo gde je nekima dozvoljeno da uđu u EU bez viza, a nije im dozvoljeno da uđu u Srbiju."

Dačić tvrdi da ovakve odluke Srbije neće uticati da se podrška kosovskoj nezavisnosti poveća.

"Mi nikad nismo pregovarali sa zemljama da povlačenje priznanja bude jednokratna odluka već smo govorili o dugoročnim odnosima, još iz doba Pokreta nesvrstanih.

"Ako mislite da mi imamo veće kapacitete za trgovinu nego velike zapadne sile ili islamske zemlje, koje su naterale te zemlje da priznaju Kosovo, onda zaista precenjujete našu poziciju."

BBC/Lazara Marinković
BBC/Lazara Marinković

Premijerka Ana Brnabić rekla je za televiziju Pink da zasluge za povlačenje priznanja idu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću jer je "on i niko drugi uspeo da osmisli i implementira kampanju".

Šef diplomatije navodi da su u proces uključeni mnogi, pa i neočekivani akteri.

"To je bila državna politika koju je odobrio predsednik Vučić, a mi smo sprovodili tu politiku, ne samo ja nego i Nikola Selaković, kao ministar spoljnih poslova, uz koordinaciju sa drugim državnim organima, a pre svega mislim na Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA).

"Dakle, predsednik Srbije pod broj jedan, Vlada Srbije svojim odlukama, Ministarstvo spoljnih poslova i Bezbednosno informativna agencija".

BBC: "Šta u tom procesu radi BIA?"

Dačić: "To mora da bude kontrolisano, da ne bi došlo da sutra neko kaže da je bilo manipulacija."

BBC: "BIA se u ovoj državi bavi od utvrđivanja robnih rezervi do povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova?"

Dačić: "Ne govorim o razgovorima već o učešću u koordiniranoj akciji koja podrazumeva i druga ministarstva - prosvete, kada se govori o stipendijama za studente, trgovine, poljoprivrede, sporta. Cela državna struktura je u tome učestvovala."

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) bavi se zaštitom bezbednosti Republike Srbije, otkrivanjem i sprečavanjem delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije, istraživanje, prikupljanje, obrada i procena bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima, navodi se na sajtu BIA.

Od gašenja požara do sveukupnog rešenja

Tada kao premijer, Ivica Dačić (levo) potpisao je Briselski sporazum sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem (desno(, u prisustvu evropske posrednice Ketron Ešton/Getty Images
Tada kao premijer, Ivica Dačić (levo) potpisao je Briselski sporazum sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem (desno(, u prisustvu evropske posrednice Ketron Ešton/Getty Images

Tek na četiri puta postavljeno pitanje, srpski šef diplomatije potvrdiće da je imao uvid u doskoro nemačko-francuski, a odnedavno evropski tajni predlog za rešenje odnosa Srbije i Kosova.

"Da, ali bilo je tu više verzija, predloga, ispravki, tako da to nije sporno.

"Ja ne učestvujem u pregovorima, na čelu tima je predsednik Vučić sa saradnicima, pre svega iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju."

Tajnost koja već mesecima prekriva pregovore o ovom predlogu za ministra spoljnih poslova deo je procesa.

"Zahtev predlagača je da se ništa ne pokazuje javnosti dok ne postoji nešto oko čega postoji dogovor.

"Sa naše strane zato nikad ništa nije bilo objavljeno, za razliku od albanskih medija koji su objavljivali neke varijante koje su se ispostavile kao netačne", kaže Dačić i napominje da su se u objavljenim verzijama pojavljivali datumi i rokovi koje pregovarači ne pominju.

Pojašnjava i pristup Srbije evropskim predlozima.

"Srbija nikad nije odlučivala da li prihvata ili odbija neke papire, već o tome šta je prihvatljivo, a šta ne.

"Mi ćemo nastaviti razgovore i o tim predlozima, a naše crvene linije naveo je i predsednik Vučić: ne možemo da pričamo o novim dogovorima, a da ne poštujemo prethodno potpisane poput dogovora o Zajednici srpskih opština, neprihvatljivo je da Kosovo bude članica UN, dok je treća crvena linija fizička bezbednost i sigurnost za Srbe na Kosovu i Metohiji."

Dok pregovarači u tajnosti dogovaraju buduće odnose Beograda i Prištine, krize na severu Kosova smenjuju jedna drugu: od pitanja ličnih dokumenata, izbora i referenduma Srbije, registarskih tablica, izlaska Srba iz kosovskih institucija, lokalnih izbora u četiri opštine sa srpskom većinom.

"Siguran sam da se, dok je Kurti na trenutnom mestu, pregovarači neće baviti papirima o sveukupnom rešenju nego gašenjem požara.

"A bilo bi dobro da ugase taj najveći požar jer je najveći palikuća - Kurti."

'Srpski svet'

BBC/Lazara Marinković
BBC/Lazara Marinković

Dok ministar proglašava dobre odnose sa susedima kao jedan od ključnih prioriteta srpske diplomatije, stalne oštre verbalne razmene sa zvaničnicima i političarima susednih zemalja obeležavaju realnost na Zapadnom Balkanu.

Termin "srpskog sveta" još u septembru 2020. promovisao je tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin, pozivajući predsednika Vučića da Beograd u sebi i oko sebe okupi sve Srbe, a da predsednik Srbije bude predsednik svih Srba.

Region je odgovorio kritikama da se time Srbija meša u politiku susednih zemalja i želi njihovu destabilizaciju, ali to Vulina, doskorašnjeg ministra, a danas direktora BIA, nije pokolebalo da nastavi da koristi ovu formulaciju.

BBC: "Da li postoji srpski svet?"

Dačić: "Ne znam na šta konkretno mislite."

BBC: "Mislim na ono što je rekao ministar Vulin."

Dačić: "Ne znam šta je on mislio, ali ako se misli na zajednički interes srpskog naroda u celini - on svakako postoji. To nije ništa nelegitimno i to imaju i drugi narodi na svetu.

"Logično je da nekome smeta najveći narod jer se smatra da će biti hegemon. Ali da li mi zbog toga ne treba da vodimo računa o svom narodu?"

Srbija tako ima jedinstveni slučaj na Balkanu - ambasadora u Crnoj Gori koga je zvanična Podgorica proglasila nepoželjnim, ali ga Beograd već mesecima zvanično ne menja.

Da bi slika srpske diplomatije dobila novu boju, doprineo je i sam ambasador Vladimir Božović koji se pre nekoliko meseci obratio sopstvenim pratiocima na društvenim mrežama videom u kome se iz centra Podgorice javno žali na srpskog šefa diplomatije Nikolu Selakovića i odluku da mu uskrati korišćenje službenog vozila.

"To ne treba da bude slika diplomatije.

"Ja nisam bio ministar spoljnih poslova u tom periodu, ali tačno se znaju pravila komunikacije sa javnošću koja važe za ambasadore", kaže Dačić.

Ministar najavljuje da će sa predsednikom Vučićem i premijerkom Brnabić razgovarati o diplomatskim odnosima sa Crnom Gorom, ali i ambasadoru Božoviću.

'Nikad se ne treba takmičiti s predsednikom'

BBC/Lazara Marinković
BBC/Lazara Marinković

Posle više od tri decenije bavljenja politikom, Ivica Dačić i dalje postavlja visoke ciljeve.

"Polako ulazim u godine kada treba da se spremam za penziju, ali politički nisam siguran da će do toga doći.

"I saradnicima sam ovde rekao da želim da budem najbolji ministar u Vladi - to je moj cilj, a to je dobro i za Srbiju", kaže on, ne obazirući se na činjenicu da je predsednik Srbije aktuelnom kabinetu Ane Brnabić verbalno oročio trajanje na dve godine.

Ne obazire se Dačić ni na činjenicu da se bavi poslom koji - nije želeo.

"Diplomatija nikad nije bila moj izbor, to je bio predlog Aleksandra Vučića, kao i predlog da budem predsednik Skupštine.

"I u narednom periodu ćemo se dogovarati o tome šta bi bilo najbolje za Srbiju, a ne mene lično."

Ipak, srpski šef diplomatije tvrdi da ga to ne sprečava da bude "na visini zadatka", kako opisuje čitav vlastiti životni put, od školovanja do bavljenja politikom.

"Svaki papir koji dođe u Ministarstvo, ja pročitam.

"Drugi ministri su imali kabinet koji im podvuče šta treba da pročitaju, a ja podvlačim mojim saradnicima šta treba da pročitaju."

U tome ga ne ometa ni činjenica da, kako sam priznaje, ne govori danas najrasprostranjeniji jezik diplomatije - engleski.

"Ja sam ruski đak - ali u smislu da, tamo gde sam rođen i završio školu, učio se samo ruski i niste mogli da birate.

"Što se engleskog tiče, ja sam samouk i ne želim da negde nastupam pa da napravim neku grešku - ja sam ministar spoljnih poslova Srbije i nemam potrebu da negde eksperimentišem."

Državni vrh Srbije: šef diplomatije Ivica Dačić (levo), predsednik Aleksandar Vučić (u sredini), premijerka Ana Brnabić (desno)/Getty Images
Državni vrh Srbije: šef diplomatije Ivica Dačić (levo), predsednik Aleksandar Vučić (u sredini), premijerka Ana Brnabić (desno)/Getty Images

Mediji su o Ivici Dačiću pisali i kada je imao pet godina i živeo u rodnoj Žitorađi.

Još pre nego što je pošao u školu, isticao se u znanju geografije, istorije, sporta, politike, pa je u novinama opisan kao "Enciklopedija u kratkim pantalonama".

Danas se sličnim znanjima diči i Dačićev najbliži koalicioni partner Aleksandar Vučić, posebno ističući da najbolje poznaje nazive mesta u Srbiji.

Ipak, teško je objektivno izmeriti ko zna više.

"Nikad se ne treba takmičiti s predsednikom.

"On zna više."

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 182 idi na stranu