BBC na srpskom - B92

Tajne službe i Balkan: Dan bezbednosti i koje su danas naslednice Ozne

Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA) formirano je 13. maja 1944. godine, a ubrzo su osnovane i republičke jedinice.

Izvor: BBC
Podeli

Dan bezbednosti u Jugoslaviji, za vreme komunizma, obeležavan je tradicionalno 13. maja u znak sećanja na dan kada je 1944. formirano Odeljenje za zaštitu naroda.

Obaveštajna i kontraobaveštajna služba države u nastajanju napravljena je po nalogu Vrhovne komande Narodno oslobodilačke vojske Jugoslavije na oslobođenoj teritoriji dok je Drugi svetski rat još trajao.

To znači da su im zadaci bili usmereni i ka unutrašnjim i ka spoljnim neprijateljima.

Posle raspada Jugoslavije i formiranja nezavisnih država svaka je formirala zasebnu obaveštajnu službu.

Sve one imaju slična ovlašćenja, da čuvaju bezbednost, ustavni poredak, istražuju i prikupljaju obaveštajno interesantne podatke, ali gotovo sve se suočavaju sa istim kritikama.

Ono što najviše intrigira javnost kako u vreme Ilije Čvorovića - glavnog lika iz drame Balkanski špijun kome je sve sumnjivo i svako je sumnjiv - tako i danas jesu mere tajnog nadzora ili praćenje i prisluškivanje.

Koliko naslednice Ozne danas izlaze iz zakonskih ovlašćenja često se polemiše, a dešavalo se da se njihovi čelnici nađu i pred sudom.

Počeci: "Ozna sve dozna"

Aleksandar Ranković je dugo godina bio šef Krcunu, još od ratnih dana/Istorijski arhiv Užice, Fond Slobodana Penezića Kr
Aleksandar Ranković je dugo godina bio šef Krcunu, još od ratnih dana/Istorijski arhiv Užice, Fond Slobodana Penezića Kr

Mesec dana posle formiranja Ozne, juna 1944, na ostrvu Vis jedan od istaknutih partizanskih boraca Slobodan Penezić Krcun dobio je zadatak da formira Odeljenje za zaštitu naroda u Srbiji.

Šef mu je bio Aleksandar Ranković, jedno vreme suštinski drugi čovek države i čelnik tajnih službi.

U početku ih je bilo sedmoro ili osmoro na ovom zadatku, ali su razgranali mrežu i do kraja rata postavili temelje jugoslovenske i bezbednosne službe i policije.

Reorganizacijom na civilni i vojni odsek od 1946. od Ozne nastaje Uprava državne bezbednosti (UDBA) kao civilna obaveštajna služba koja je imala i republičke centre.

Jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito za 15. godišnjicu osnivanja Ozne, posebno se zahvalio "drugu Marku", što je bilo Rankovićevo ratno ime, citira Vreme.

"Uspjesi koje je ta služba postizala, duh odanosti našoj revolucionarnoj borbi koji je ona ispoljila u toku ovih petnaest godina, njena čvrstina, njena privrženost narodu i njegovim interesima i njena spremnost da čuva te interese, sve je to bilo ostvarivano pod rukovodstvom druga Marka.

"On je svojim rukovođenjem, svojim revolucionarnim iskustvom i svojim humanizmom izgrađivao lik te službe.

"Razumije se, drugovi i drugarice, da sam mu ja u tome pomogao".

Upravo u tih prvih desetak godina služba je sprovodila komunistički teror i čistke u posleratnim godinama, a zaslužna je i za formiranje logora Goli otok za političke neistomišljenike.

"Posebno je interesantno da je upravo Ranković, kao prvi čovek službe, na Četvrtom plenumu CK SKJ 1951. godine, kritikovao do tada neprikosnovenu UDBU da se stavila iznad vlasti i iznad zakona", izjavio je ranije Svetko Kovač, dugogodišnji načelnik Vojnobezbednosne agencije.

Prolazile su decenije, država se razvijala, a UDBA se granala.

Krajem sedamdesetih jednom prilikom je Franjo Herljević, tada savezni sekretar, za 13. maj priredio iznenadni defile, paradu, milicijskih oklopnih i drugih vozila usred Beograda, pa se narod prepao da to nije neki državni udar, a on hteo da impresionira, pisao je novinar Vremena Miloš Vasić.

UDBA se bavila unutrašnjim i stranim neprijateljima, emigracijom, ali njeni pripadnici su učestvovali i u nezakonitim aktivnostima poput šverca cigareta, droge, kao i formiranja paravojnih formacija za rat na području bivše Jugoslavije.

Dan bezbednosti obeležavan je svake godine u Srbiji do 2001.



BOSNA I HERCEGOVINA: OSA-OBA

Obavještajno bezbjednosna agencija (OBA) Bosne i Hercegovine zakonom je osnovana 1. juna 2004. i to je jedinstvena služba za čitavu državu.

U sastav Agencije ušle su civilne obaveštajno-bezbednosne institucije koje su ranije delovale u entitetima - u Federaciji Bosne i Hercegovine i u Republici Srpskoj.

Zakonom je određeno da se na teritoriji Bosne i Hercegovine ne mogu osnivati ni delovati nikakve druge civilne obaveštajno-bezbednosne strukture.

Ipak, zbog jezičkih razlika ima dve skraćenice - OBA i OSA (Obaveštajno sigurnosna agencija).

Agencija postupa u skladu sa odredbama Ustava Bosne i Hercegovine, uključujući odredbe Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i njenih protokola, te međunarodne ugovore i sporazume koje je BiH potpisala ili im je pristupila.

Na čelu OSA/OBA je od 2015. Osman Mehmedagić, koji ima više decenijsko iskustvo u bezbednosnom sektoru, kako se navodi u zvaničnoj biografiji.

Međutim, Mehmedagić je više puta bio predmet istrage Tužilaštva BiH.

Pravosnažno je oslobođen optužbi za zloupotrebu službenog položaja.

Optužnica je teretila njega i saradnika da su nezakonito pribavili snimak sa sigurnosnih kamera BH Pošte kako bi saznali ko je podneo anonimnu prijavu protiv Mehmedagića.

Protiv Mehmedagića su pravosudni organi BiH vodili postupak i zbog sumnji da je nelegalno stekao diplomu, kao i da je protivzakonito imenovanje članova komisije koja odlučuje o tome ko ima pristup tajnim podacima, pisala je Slobodna Evropa.

KOSOVO: AKI

Pre 2008. godine, na Kosovu su postojale bar dve nelegalne tajne službe ŠIK (SHIK), i Institut za strateška istraživanja javnog mnjenja (KIPRED).

ŠIK je verovatno nastala kao obaveštajna agencija Oslobodilačke vojske Kosova tokom sukoba sa snagama režima Slobodana Miloševića i njom su rukovodili čelnici stranke Demokratske partije Kosova (DPK), Hašim Tači i Kadri Veselji.

Nastavila je sa radom i posle sukoba 1998. i 1999, ali van zakonskog okvira, navodi se u radu direktora kosovskog Centra za bezbednosne studije Florijana Džehaja o službama bezbednosti.

Samozvani pripadnik ŠIK Nazim Blaka izjavio je 2008. da je uključen u dva politička ubistva po nalogu ove službe koja je delovala iz senke, dok su čelnici PDPK sve negirali.

Druga služba dužeg i pomalo neobičnog imena Institut za strateška istraživanja javnog mnjenja bila je pod kontrolom druge velike stranke, Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove.

I njihovi agenti su uglavnom bili bivši borci, ali po nekim tumačenjima, birani su stariji, nekadašnji pripadnici jugoslovenskih službi bezbednosti, piše Džehaja.

Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost bilo je neophodno bezbednosni sektor staviti u zakonski okvir i ove dve službe su ugašene 2008, a nastala je Obaveštajna agencija Kosova, čiji je direktor Petrit Ajeti.

Direktor AKI (Agjencisë Kosovare për Intelegjencë) služi i kao glavni savetnik predsednika i premijera za obaveštajna pitanja o bezbednosti Kosova.

Vlasnica ovog dvogleda bila je Mata Hari, legendarna špijunka/Getty Images
Vlasnica ovog dvogleda bila je Mata Hari, legendarna špijunka/Getty Images

SEVERNA MAKEDONIJA: AR

Od 1995. postoji makedonska Agencija za razaznuvanje AR.

Na direktorskoj poziciji od 2019. nalazi se Erold Musliu, koji je diplomirao na studijama kriminologije, i već tri decenije radi u bezbednosnom sektoru.

Bio je zaposlen i u Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i u bezbednosnoj agenciji, što znači da je u karijeri obujmio i javnu i tajnu policiju.

Pored albanskog i makedonskog, govori i jezike regiona, ali i engleski, italijanski i francuski.

Bivši šef druge tajne službe Sašo Mijalkov, koji je na tom mestu bio u vreme dok je premijer bio njegov rođak Nikola Gruevski, prvostepeno je osuđen na 12 godina zatvora u slučaju "Target-Tvrđava" - zbog masovnog nezakonitog prisluškivanja, i na osam godina zbog kupovine britanske opreme za prisluškivanje, kao i na tri godine zbog nameštanja izbora.

Protiv Mijalkova je optužnica podignuta i u slučaju u kojem je nekadašnji premijer Gruevski prvooptuženi za kupovinu placeva u skupom delu Skoplju od 2006. do 2012. godine novcem stranke koju je tada vodio.

Mijaukov je u pritvoru, Uprava za bezbednost i kontraobaveštajne poslove kojom je rukovodio ugašena je, a napravljena nova Agencija za nacionalnu bezbednost.

Možda će vas zanimati i ova priča

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i direktor BIA Bratislav Gašić/Sajt BIA
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i direktor BIA Bratislav Gašić/Sajt BIA

SLOVENIJA: SOVA

Slovenačka obaveštajno-bezbednosna agencija (Slovenska obveščevalno-varnostna agencija - SOVA) je centralna civilna obaveštajna i bezbednosna služba, osnovana posle međunarodnog priznanja Slovenije kao nezavisne i suverene države.

Za razliku od ostalih komšijskih službi, koje na sajtovim uglavnom imaju deo "postani agent", SOVA je pre nekoliko godina prvi put nove saradnike tražila preko novina.

Iako mogu da zapošljavaju direktno i bez konkursa, raspisali su oglas za posao za sedam različitih pozicija.

Na njenom čelu je Janez Stušek, koji ima i Tviter profil.



SRBIJA: BIA

Pre 20 godina, Srbija je dobila Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA), nastalu iz nekadašnjeg Resora državne bezbednosti koji je bio pri Ministarstvu unutrašnjih poslova.

I ona je mešovitog tipa, bavi se i unutrašnjim izazovima i pretnjama po nacionalnu bezbednost koja dolaze spolja.

Direktor Bratislav Gašić, nekadašnji funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke, retko se pojavljuje u medijima i BIA se samo u posebnim prilikama oglašava saopštenjima.

Poslednje je usledilo posle optužbi nekadašnjeg izvestioca Saveta Evrope Dika Martija.

Dik Marti, bivši švajcarski tužilac koji je istraživao zločine OVK i trgovinu ljudskim organima, rekao je da je pod pretnjama smrću "iz miljea srpske obaveštajne službe" i da živi pod policijskom zaštitom od 2020. godine.

Savezna policija je procenila da mu preti "opasnost maksimalnog petog stepena" i da mu predlažu da promeni identitet i adresu što je on odbio.

"Nikad do sada ni jedna osoba u Švajcarskoj nije toliko dugo bila u toliko visokom stepenu opasnosti", rekao je Marti za švajcarski list "Miz o poen".

Kaže da pretnja smrću "izgleda dolazi iz određenih krugova srpskih obaveštajnih službi" koje su, kako navodi, tražile od plaćenih ubica iz podzemlja da ga likvidiraju kako bi "bacili krivicu na Albance sa Kosova".

Bezbednosno-informativna agencija uputila je 11. aprila pismo Federalnoj obaveštajnoj službi (FIS) Švajcarske u kojem "najoštrije osuđuje i demantuje maliciozne tvrdnje o uključenosti srpskih bezbednosnih službi u planiranje bilo čijeg ubistva", navodi se u saopštenju.

Samo godinu dana ranije Mehanizam za krivične sudove u Hagu osudio je Jovicu Stanišića i Franka Simatovića-Frenkija, bivše čelnike Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije, na po 12 godina zatvora, ocenivši da su krivi za zločine nad nesrbima tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni 90-tih godina prošlog veka.

Više o srpskim službama bezbednosti pročitajte ovde.

HRVATSKA: SOA

Hrvatska Sigurnosno obaveštajna agencija SOA pod tim imenom postoji od 2006. godine.

Od hrvatske samostalnosti 1991. središnje telo za obavljanje poslova nacionalne sigurnosti bio je Ured za zaštitu ustavnog poretka (UZUP), koga je dve godine kasnije zamenio Ured za nacionalnu sigurnost (UNS).

Pod zakonski okvir UNS je stavljen maja 1995.

Od tada su osnivane različite obaveštajne službe sa različitim zadacima, civilnog i vojnog sektora.

Poslednjim spajanjem obaveštajne i kontraobaveštajne agencije, stvorena je današnja SOA.

Od 2016. na njenom čelu je Daniel Markić, kome su specijalnost međunarodno i evropsko pravo.

U više navrata govorio je na stručnim skupovima o špijunaži i sajber kriminalu.

Godine 2019. mediji su objavili da su hrvatski obaveštajci i diplomate pokušali najmanje dva puta vrbovati pripadnike selefijskog (vehabijskog) pokreta iz BiH za prenošenje oružja i eksploziva u verske objekte na području Zeničko-dobojskog kantona.

Cilj je bio, kako je navedeno u dokumentima kojima su, kako je navedeno, raspolagale bezbednosne agencije BiH, da se tim akcijama potvrde optužbe hrvatske predsjednice Kolinde Grabar-Kitarović koja je utvrdila da je "BiH leglo terorizma" i pretnja sigurnosti celog regiona.

To je potvrdio i tadašnji ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić, a iz SOA su demantovali te navode "kao zlonamerne i neistinite".

"Borba protiv terorizma je prioritet rada SOA-e i sve zadatke u suzbijanju terorizma sprovodimo profesionalno i odgovorno u cilju zaštite Republike Hrvatske, naših saveznika u EU i NATO-u, kao i cele Evrope", navodi SOA.

CRNA GORA ANB

Crnogorska Agencija za nacionalnu bezbednost postoji već 17 godina.

Nastala je kao zaseban državni organ koji je u svojstvu pravnog sledbenika preuzeo službenike, predmete, arhivu, opremu i sredstva bivše Službe Državne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore, unutar državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Godinu dana kasnije, 2006. Crna Gora je proglasila nezavisnost.

Ni ANB nije bio pošteđen kritika da su nezakonito pratili opozicione političare, novinare i druge istaknute pojedince i one su dolazile sa samog vrha vlasti.

Optužbe su stizale od tadašnjeg potpredsenika Vlade, a danas premijera Dritana Abazovića, zbog čega je 2021. Specijalno tužilaštvo pokrenulo istragu.

Kako je rekao Dejan Vukšić, koji je na čelu ANB-a proveo nešto više od godinu dana, "obaveštajci su nezakonito pratili, a kasnije uništili dokumentaciju".

Pošto je Crna Gora nedavno dobila manjinsku vladu, došlo je i do promena na čelu tamošnje bezbednosne službe.

Novi direktor ANB je Savo Kentera, koji je doktorirao studije bezbednosti na Univerzitetu u Beogradu.

Pre imenovanja bio je osnivač i predsednik Atlantskog saveza Crne Gore, ekspertske grupe sa sedištem u Podgorici.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 134 idi na stranu