Stefan Nikolić 25

"Blagosloveni"

Odrastao je u Komptonu, bio blizak Kripsima, lojalnost mu je iznad svega, ljudskom društvu je nesvesno mnogo pomogao i ovo je njegova priča.

Stefan Nikolić petak, 18.12.2020. | 10:00 -> 09:00

Tweet

Podeli

Photo by Vaughn Ridley/Getty Images

Neki ljudi žele da ih razumeju, a ne da ih vole. Tako je barem govorio Džordž Orvel, ali citat i te kako možemo povezati sa Denarom Derozanom.

Čovek je jednostavno pronašao svoj dom u sasvim drugom kraju Severne Amerike, imao je svoj tim, tim koji je beležio po koji uspeh, ali tim koji mu je okrenuo leđa kada mu je bio najpotrebniji...

Nakon toga se oglasio na društvenim mrežama, pričao je o mentalnim problemima i "otvorio put" mnogim poznatim ljudima koji su nakon njegove "ispovesti" javno govorili o mentalnom zdravlju.

Derozan je čovek koji je podigao svest o svemu ovome, jednoj jako važnoj temi koja ne sme da se zataškava.

Bio je gost podkasta "All The Smoke", koji su osnovali bivši NBA igrači – Met Barns i Stiven Džekson. Meni lično jedan od omiljenih podkasta, oni se ne drže striktno košarke, bave se raznim bitnim temama ljudskog društva što je pogotovo danas izuzetno važno.

"Mislim da sam nedelju dana pred Ol Star kada smo bili na putovanju i nisam video decu prilično dugo, igrali smo valjda u Čikagu i stigao sam kući pred Ol Star vikend i cele ludnice. U mojoj glavi idem da vidim decu, ali sam starter na Ol Staru. Ja sam iz Los Anđelesa i u mom kraju svi nešto očekuju od mene, a ja samo želim da vidim decu. I čim sam stigao svi su počeli da me "čerupaju", nešto im treba, a meni samo trebaju moja deca. Samo njih želim ad vidim, umoran sam od košarke i svega, a ljudi mi skaču po glavi. Sećam se da sam legao u 3 ujutru da spavam i nemam s kim da razgovaram. Je**š ga, idem na Tviter. Sutradan svi mediji me saleću i imaju pitanja oko tvita. Čoveče, šta si mislio ovime da kažeš? To je bilo veliko. Je**š ga sada ću sve da kažem, sve što mi je na duši, dugo sam to držao u sebi, još i srednej škole i Komptona, pa koledža, pa u poslednje vreme iz života. Sve te probleme sam samo gurao pod tepih i došao sam do tačke pucanja, ispalo je da ovime mogu da pomognem drugim ljudima", rekao je Demar Derozan tokom gostovanja na podkastu "All The Smoke".

Kada ljudi vide poznatu osobu da se bori sa depresijom i njima bude lakše, mogu da se poistovete sa njom, to ih ohrabruje da pričaju sa nekim o tome i pomaže da se problemi reše.

"To je ludo, razgovarao sam sa ljudima koji su imali depresiju i nikada ne bih rekao da su bili depresivni. Oni su skinuli teret sa svojih leđa pričajući sa mnom, a i ja sa njima i to je bilo izuzetno značajno. Zašto slušamo muziku? Možemo da se poistovetimo, pa se osećamo bolje, čujemo nečiju priču o tome kroz šta prolaze i nama bude lakše. Isto je i sa razgovorom, a ljudi se generalno plaše da pričaju o tome i dele svoju priču jer se plaše da im neko ne sudi. Niko ne želi da ih degradira jer im je u životu teško, a svi znamo kroz šta smo sve prošli. Kada nekome pomogneš rečima to može mnogo da znači"

Nisam mnogo obraćao pažnju na Derozana sve do tog jednog dana i te jedne utakmice.

Prvi januar, period godine kada nam je glava puna raznih ideja i uglavnom razmišljamo kako ćemo promeniti neke stavke svog života.

E pa jednu znam da nikada neću menjati, a to je košarka. Baš tog prvog januara, onako ušuškan u toplom domu posmatrao sam Reptorse i Bakse. Duel Adetokumba i Derozana u “Air Canada” centru se pretvorio u Derozanov šou koji je okončan gromoglasnim aplauzom I rekordom Reptorsa od 52 ubačena poena.

Svaki bitan potez on bi proslavio uz znak Kripsa (američka banda koja nosi plavu boju).

Demar Derozan je oduvek bio privržen svom kraju, svojoj porodici.

Oba njegova roditelja su živela pošteno, što se kaže sa 9-5 poslovima, ali na okolnosti nisu mogli da utiču, pa su konstantno upozoravali svoje dete na to šta ga može snaći.

Naime, jedan ujak mu je ubijen na ulicama Komptona dok se Demar još nije ni rodio, dok je drugi usmrćen od strane Bladsa (rivalska banda), na samo dve ulice dalje od Derozanovih kada je Demar imao samo četiri godine.

Kaže da se svog ujaka jako slabo seća, ali da je siguran da je to jedan od najlojalnijih članova “Kripsa” ikada. Takođe, Kevinova (Demarov ujak prim. aut.) sahrana je izgledala kao da je neka poznata ličnost preminula.

Još sa nepunih osam godina, Demar je obećao svojoj porodici da će se brinuti o njima i da njegovi roditelji jednog dana neće morati toliko da rade.

Ljudi Kompton znaju po visokoj stopi kriminala, dobrim hip-hop umetnicima, ali i sportistima. I naš današnji junak je jedan od njih. Njegov otac Frenk, ispričao je priču kada je jednogodišnjeg DeMara odveo na prvo šišanje i kako su svi komentarisali da će biti sportista zbog tih njegovih dugačkih ekstremiteta.

Ime je dobio po svom ujaku, Lemaru, koji je ubijen sa samo 20 godina nakon rasprave oko jedne rep kasete. Zamislite samo to... Demarova majka je takođe rodom iz Komptona, dok je njegov otac poreklom iz Luizijane, a imao je i tu čast da se oproba u NFL–u i to u dresu San Diego Čargersa.

Međutim, taj san se brzo završio i onda je nastupila realnost, pa se Frenk zaposlio kao kamerman. Frenk je imao sina iz prvog braka, Džermejna, a zbog zdravstvenih problema koje je Dajen imala, mislili su da neće moći da imaju decu, pa je Demar bio pravi pravcati blagoslov.

Tako je od svoje bake i dobio nadimak "Blagosloveni". Nekadašnji lajnbeker je usmeravao svog sina na zdrav način života, što je ovaj rado prihvatio i ubrzo pokazao čitavom Komptonu koliko je talentovan.

Frenk ga je vaspitavao da na terenu bude čvrst, blokirao mu je šuteve, svašta mu je govorio i zaista nije Demarov talenat shvatio olako. Veoma je lep osećaj kada zbog svog talenta zaradite poštovanje starijih u kraju.

Svi Vi koji ovo čitate to zapravo i znate. Jer, realno gledano, svi su u tom nekom periodu života šutirali na koš uz čuveno 5,4,3,2,1...

Iuz zvuk sirene cepali mrežicu.

Pa onda oni malo bolji to urade i na basketu, pa se to nekome svidi, pa se to ponovi i naravno, vest se pročuje i tako su svi saznali za malog Demara Derozana.

Naravno, srednje škole nisu sedele skrštenih ruku i Domingez srednja škola je zapravo bila favorit da ugrabi Derozana, a već su u svom rosteru imali Brendana Dženingsa i Tajšona Prinsa, ispostaviće se buduće NBA zvezde.

Ne samo Derozan, malo je falilo i da Lilard bude njihov as...

Međutim, srednja škola Kompton je bila praktično na minut od Demarove kuće, a on je samouvereno ušao u školsku salu I rekao treneru:

"Hajde da vratimo Kompton na košarkašku mapu”.

U to vreme, popularne su bile majice, jakne, kačketi, duksevi, praktično sve sa grbom Los Anđeles Rejdersa, koje su maltene proslavili hip hop umetnici NWA. Takođe, film "Friday" je bio veoma popularan, a glavnu ulogu je imao "Ice Cube" član upravo pomenute grupe, a njegovo ime u filmu je bilo "Dibo", nadimak koji je ubrzo nadenut Demaru Derozanu.

Dakle, Demarov nadimak Dibo su znali svi u Komptonu, takođe su znali ko mu je bio ujak, ko su mu baba i deda i uživao je veliko poštovanje.

Kada se Demar sa jedne utakmice vraćao pešaka sa svojim ocem Frenkom, ispred njih su se stvorili pljačkaši i uperili oružje u njih. Bili su prestravljeni, sve dok se jedan od pljačkaša nije prodrao:

"Šta radiš to, budalo?! Gde gledaš? Pa to su Dibo i njegov tata. Molim vas, prođite, nisu znali...", rekao je jedan od pljačkaša, a Demar i Frenk su se zahvalili i otišli.

Priča je toliko luda da gotovo deluje nerealno, ali zaista je tako bilo. Demar je bio čutljiv momak, povučen, lepo vaspitan. Ipak, u moru školaraca i košarkaša on se nije razlikovao, jer je poput njih nosio stalno plavu garderobu.

"To je prva grupa koja te prihvati, to je prva stvar za koju se vežeš. To kao dete ne kapiraš, stvari povezuješ tek mnogo kasnije kada odrasteš",

Derik Martin, nekadašnji NBA as, rodom je takođe iz Komptona i sa roditeljima Demarove majke je uvek imao izvandredan odnos. Često bi Demara uhvatila trema kada bi video poznatog sportistu u svom domu i reči bi mu izvlačili klještima.

Demar je bio zvezda u svom kraju, ali bi rado svoj život menjao sa nekim drugim. Zašto? Majka mu se razbolela, dijagnostifikovan joj je lupus, pa je morala da prestane da radi kako bi dobila neophodnu medicinsku pomoć.

Frenk je vodio Demara sa sobom na posao, snimali su sve od svadbi i proslava do dece koja bacaju loptu na terenu za bejzbol, novac nisu odbijali. Finansijska situacija nije bila sjajna, ali se nisu povinovali pred ponudama raznih regrutera

"Demar nije na prodaju!", vikao je Frenk dok je terao jednog od sličnih koji su došli sa novčanom ponudom da Demar tamo krene na studije.

I zaista nije bio, u trci sa Arizonom i Severnom Karolinom pobedio je lokalni univerzitet USC.

Photo by Harry How/Getty Images

Kao i svaki drugi početak, Demarova prva NCAA godina je bila teška i beležio je oko 14 poena u proseku uz 6 skokova i nekoliko fantastičnih zakucavanja koja su skauti "utefterili".

Nije košarka bila veliki problem, koliko su takozvane klasne razlike. Drugi studenti su uglavnom imali skupocene automobile poput Mercedesa, Audija, Poršea, dok on nije posedovao automobil (tek kasnije je kupio "neki krš" kako on kaže), a i laptop mu je bio lošiji od njihovog.

"To nije Los Anđeles koji ja poznajem", prokomentarisao je tada Demar Derozan.

Ipak, bilo je lepše živeti bez zvuka oružja, policijskih sirena i svega toga što je Kompton donosio. Ipak, gde god da čovek ode, od loših vesti ne može da pobegne.

Photo by Harry How/Getty Images

Baš u vreme novogodišnjih praznika je trebalo da mu u goste stigne drugar iz kraja, Devijan Čajlds. Vreme je prolazilo i prolazilo, ali Devijan nije dolazio, što je bilo izuzetno čudno, jer nije ličilo na njegovog najboljeg drugara da toliko kasni i da se ne javi.

Vrlo brzo je stigao telefonski poziv koji je Demaru sledio krv u žilama. Njegov najbolji drugar je ubijen nakon žučne rasprave oko novca u igri s kockicama. I sam kaže da je dugo krivio samog sebe što nije seo u auto i otišao po njega, da je stigao ranije možda bi sprečio ubistvo...

Ko god je nekoga izgubio, vraćao je film u glavi milion puta, pitao se šta je mogao da uradi drugačije. Da li je mogao nekako da spreči smrt, ali kada se "otreznimo" shvatimo da su to samo naše želje, a ne realno stanje stvari.

To je bol koja se rečima ne opisuje, bol koju razumeš samo ako si, ne daj Bože, prošao kroz to.

Photo by Victor Decolongon/Getty Images

Ulica mu je oduzela bliske ljude, da stvar bude još gora, lupus je napredovao i "izjedao" telo Demarove majke. Znao je da mora da ode u NBA, znao je da mora da uspe, po svaku cenu.

Na turniru je nadigrao Džejmsa Hardena, proglašen je za najboljeg igrača Kalifornije i prijavio se za NBA draft. Nije imao sjajan šut, čak nije bio dobar uopšte, ali je posedovao sve druge kvalitete.

Ipak, mnogo se plašio da neće biti izabran, da će ga preskočiti i da neće biti u mogućnosti da pomogne majci. Ipak, kao 9. pik na NBA draftu 2009. godine su Toronto Reptorsi odabrali Demara Derozana i njegov NBA put je mogao da počne.

Odabrali su ga na insistiranje asistenta generalnog menadžera Brajana Kolanđela – sada već čuvenog Masaija Uđiriija.

Photo by Kevin C. Cox/Getty Images

Odmah po ulasku u svlačionicu video je da je njegovo mesto odmah pored Krisa Boša. Imao je velike snove, bio je izuzetno motivisan što će igrati sa jednom takvom zvezdom.

Međutim, stvari nisu baš tako funkcionisale jer se Kris Boš priključio Dvejnu Vejdu i Lebronu Džejmsu u onom čuvenom timu Majamija, a Derozan je ostao sa Barnjanijem, Kalderonom i ostalima.

Bošov ormarić je ostao prazan, a da li možete da pogodite ko je došao na to mesto? Kajl Lauri. Na početku su Derozan i Lauri bili stidljivi, jedva da su razgovarali, a kasnije su postali najbolji prijatelji.

Lauri je želeo da napusti Toronto, ali je ostao zahvaljujući Derozanu, novom treneru Dvejnu Kejsiju i njegovom asistentu Niku Nursu.

Photo by Claus Andersen/Getty Images

Njih dvojica su trenirali konstantno, šutirali do iznemoglosti iz svih mogućih pozicija i situacija i to se osetilo na terenu. Čak toliko da su Lauri i Derozan bili predvodnici do tada najuspešnije generacije Reptorsa u istoriji.

Derozan je bio posebno motivisan. Tražio je stručnom štabu da mu svakodnevno donosi snimke njegovih poteza, ali ne bilo kojih poteza, njegovih loših poteza. Pogrešnih dodavanja, promašenih šuteva, loših ulaza... Bio je opsednut napredovanjem i uspehom tima.

Tima koji je igrao finale Istoka i to na sedam neverovatnih mečeva sa Klivlend Kavalirsima, koji su se preko njih uspešno plasirali do velikog NBA finala.

U naredne dve sezone, Reptorsi su dva puta igrali sa Klivlendom i od 8 odigranih utakmica izgubili su svih 8. Svi živi su osuli paljbu prema Derozanu i Lauriju, nešto manje prema Valančiunasu i ostalima, jer su ipak njih dvojica bili glavni igrači Reptorsa.

Međutim, ono što nisu znali, bilo je to da je i Demarov otac bio u lošem zdravstvenom stanju. Imao je problema sa bubrezima, zbog čega je nekoliko meseci ove godine proveo u bolnici.

Demar je redovno leteo u Los Anđeles, posećivao svog bolesnog oca, bez da je propustio trening ili utakmicu! Čovek je ubacio rekordni broj poena u dresu Toronta dok možemo samo da zamislimo šta mu se motalo po glavi…

Sve to je uticalo na njegovo mentalno stanje, a Demar je sve te probleme držao u sebi i gurao pod tepih, što je bila velika greška koja je mogla skupo da ga košta.

Photo by Andy Lyons/Getty Images

Na kraju te sezone, Masai Uđiri odlučio je da otpusti glavnog trenera Dvejna Kejsija i postavi Nika Nursa na njegovo mesto, a da stvar bude još teža, trejdovan je u San Antonio Sparse u zamenu za Kavaja Lenarda.

Demar je bio krhk u tim momentima. Svašta mu se teško u životu dešavalo, a tim mu je okrenuo leđa kada je bio najpotrebniji, kao što je navedeno na početku teksta.

Kada je najviše trebalo da mu veruju, oni su ga se odrekli. Ipak, to je poslovna odluka koja se mora komentarisati bez emocija, ali Demar to ne može da gleda sa te strane, iako je profesionalac. Njegov život je bio u pitanju.

Na "Instagram" je tada okačio crnu sliku sa natpisom da nikada nikome ne možete da verujete. Uđiri mu je rekao da ga je on birao na draftu i da ga neće trejdovati nikada, a završio je u San Antonio Sparsima.

Ipak, Reptorsi su sa Lenardom postali NBA šampion.

Photo by Matthew Stockman/Getty Images

Depresija je jedan od velikih problema o kojima se najmanje govori, kako u sportu tako i generalno u životu. Bez obzira koliko izgledali jaki, svi mi imamo osećanja, svi smo ljudi.

Kako kaže stara izreka: "Tiha voda breg roni". Nekoliko puta sam kroz tekst provukao njegovu introvertnost, kao i dobrotu. Nikada nije gledao ljude s visine, od malena je učen da se nikome ne smeje jer nikada ne znaš kroz šta neko prolazi.

Možda je taj neko konstantno nasmejan kada vas pogleda u oči, a kada ostane sam uskoči u oktagon i bori se sa svojim demonima. Uvek ćemo navijati da ti demoni izgube, jer je život ipak nešto više od čiste borbe između dobra i zla.

"Dobar je osećaj kada pomognete nekome. Iskreno, baš se dobro osećam kada nekoga nasmejem ili mu popravim dan. Jer, znate, depresija iz mene izvukla ono najbolje", objasnio je Demar Derozan.

Stefan Nikolić

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.