Zvezdino finale, Radnički u polufinalu, Krasićev trofej

Od 1982. godine nijedan naš klub nije igrao u četvrtfinalu, a u međuvremenu su neki bivši fudbaleri Partizana, Crvene zvezde i Vojvodine igrali finala, a Miloš Krasić osvojio trofej sa ekipom CSKA.

Crvena zvezda je u Kupu UEFA učestvovala 16 puta, uz jedan neuspeh u kvalifikacijama. Najveći uspeh postignut je u sezoni 1978/79, kada je posle pobeda u duelima sa Dinamom iz Berlina, Sportingom iz Hihona, Arsenalom, Vest Bromvič Albionom i Hertom, u finalu uspešnija bila Borusija iz Menhengladbaha. Pored tog finala Zvezda ima i četiri treća kola (1973. Totenhem, 1977. AEK, 1980. Bajern iz Minhena i 1990. Keln).

U sezoni 2005/06 Crvena zvezda plasirala se u grupu ali je završila na četvrtom mestu, iza Bazela, Rome i Strazbura.

Ukupno su ‘crveno-beli’ u Kupu UEFA odigrali 90 mečeva, pobedili 41, odigrali 20 utakmica bez pobednika i izgubili 29 puta uz ukupnu gol razliku 145:113.

Partizan ima 14 učešća, jednom su ‘crno-beli’ eliminisani u kvalifikacijama, a dva puta su (2004/05, 2006/07) učestvovali u grupi. Najveći uspeh je osmina finala 2005. godine, kada je uspešniji bio kasniji pobednik, moskovski CSKA, a tri puta Partizan je igrao u trećem kolu (1974. sa Kelnom, 1985. sa Videotonom (igrao finale te sezone) i 1991. sa Interom, koji je bio kasniji pobednik).

Ukupno je Partizan odigrao 72 utakmice, ostvario 31 pobedu, 15 nerešenih rezultata i 26 poraza uz gol-razliku 115:99.

Vojvodina je pet puta bila učesnik Kupa UEFA, nikada se nije plasirala u drgo kolo tog takmičenja, a od 14 utakmica u tom takmičenju Novosađani su dobili četiri, uz tri remija i sedam poraza. Gol ralzika im je 17:25.

Niški Radnički ima tri učešća, 1982. godine je stigao do polufinala, pobedivši Napoli, Grashopers, Fejenord i Dandi junajted, a u borbi za finale uspešniji je bio Hamburger SV (2:1 i 1:5).

U prvoj utakmici za Radnički su igrali Milenković, Gavrilović, Obradović, Bojović, Vojinović, Drizić, Stojiljković, Đorđević, Nikolić (Stanković), Aleksić (Radisavljević) i Beganović, a u revanšu Milenković, Gavrilović, Obradović, Rinčić (Panajotović), Drizić, Stojiljković, Đorđević, Nikolić, Aleksić (Simonović) i Beganović.

Strelci za ‘Real sa Nišave’ bili su Beganović i Obradović u prvom meču, jedini gol u revanšu postigao je Panajotović.

Nišlije su i u ostala dva učešća stizali do trećeg kola, jednom ih je ekiminisao AZ Alkmar (1980/81), a jednom splitski Hajduk (1983/84).

Odigrali su 22 utakmice, dobili svaku drugu, tri puta igrali nerešeno, osam puta izgubili.

OFK Beograd ima pet učešća, jedno četvrtfinale (1972/73 posle pobeda nad ekipama Pribrama, Fejenorda i Beroa iz Stare Zagore, eliminisao ih je Tvente).

Od 18 utakmica u Kupu UEFA dobili su i izgubili po sedam, četiri puta je bilo nerešeno. ‘Romantičari’ su postigli 27 golova, primili 33.

Napredak ima dva učešća (1980/81 i 2000/01) i nema plasman u drugo kolo, a po jednom su u Kupu UEFA učestvovali Rad, Obilić, Bečej, Budućnost iz Banatskog dvora i Hajduk iz Kule.

Do sezone 1978/79 nijedan naš fudbaler nije učestvovao u finalu Kupa UEFA, a onda se Crvena zvezda plasirala u završnicu. U dve utakmice sa Borusijom iz Menhengladbaha ‘crveno-beli’ su postigli jedan gol a primili dva.

U Beogradu je bilo 1:1, gol za Zvezdu postigao je Miloš Šestić, a za Borusiju Ivan Jurišić, autogol.

Crena zvezda je prvi meč odigrala u sastavu Stojanović – Jovanović, Miletović, Jurišić, Jovin – Muslin (Krmpotić), Petrović, Blagojević, Milosavljević (Milovanović) – Savić, Šestić, a u revanšu je Borusija golom Simonsena iz jedanaesterca došla do pobede i trofeja.

23. maja 1979. godine na stadionu u Dizeldorfu za Zvezdu su igrali Stojanović – Jovanović, Miletović, Jurišić, Jovin – Muslin, Petrović, Blagojević, Milovanović (Šestić) – Savić, Milosavljević.

Ekipu je vodio Branko Stanković.

Anderleht je osvojio Kup UEFA 1983. godine, u finalu je bio bolji od Benfike, 1:0 i 1:1, a u oba meča za Portugalce je igrao nekadašnji fudbaler Crvene zvezde i sadašnji selektor Crne Gore, Zoran Filipović.

Maradona je sa Napolijem osvojio titulu 1989. godine, u dvomeču sa Štutgartom bilo je 2:1 i 3:3, a Srečko Katanec, do te sezone igrač Partizana, igrao je za predstavnika Nemačke svih 180 minuta.

1996. godine najbolji je bio Bajern, a na dugom putu Bordoa od Intertoto kupa do finala Francuze je vodio Slavoljub Muslin.

Dve godine kasnije Vladimir Jugović je sa Laciom došao do finala, odigrao je svih 90 minuta meča sa Interom (3:0 za 'plavo-crne'). Dres Intera na toj utakmici nosio je kasniji fudbaler Partizana taribo Vest.

Jedno od najatraktivnijih finala ikada odigranih viđeno je u Dortmundu 2001. godine. Liverpul je, posle produžetaka, bio bolji od Alavesa, 5:4, a Ivan Tomić je odigrao svih 120 minuta za Špance.

Godinu kasnije je slavila ekipa Fejenorda u čijem sastavu je bio još jedan kasniji igrač Partizana, Poljak Tomaš Žonsa.

CSKA je u Lisabonu savladao Sporting 2005. godine, a među osvajačima Kupa UEFA je i sadašnji reprezentativac Srbije, Miloš Krasić.

U finalu koje se u Glazgovu igra 16. maja učestvovaće ekipa Sevilje čiji je član reprezentativac Srbije Ivica Dragutinović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.