Miloš Ljubisavljević 41

Krstajić, "slepilo" Briha i Zvezdin san zvani Liverpul

Simpatični su mi letos bili Panamci, gube 6:0, daju gol i raduju se kao da su ga spakovali u finalu Svetskog prvenstva. Mi u Srbiji već posle Kostarike nismo delili isto raspoloženje, jer se potajno uvek nadamo da prolazimo grupu. Kako se to nije desilo, okrenuli smo se klubovima, gde nas ove jeseni Zvezda nije razočarala svojim igrama u Ligi šampiona. Naprotiv.

M.Ljubisavljević ponedeljak, 24.12.2018. | 14:02 -> 15:00

Foto: Starsport

Srbija je ove godine igrala na Mundijalu u Rusiji, a nekom talijom se pogodilo da i jedan srpski klub igra Ligu šampiona, pa ne čudi što je godinu za nama obeležilo i lepih, ali i manje lepih stvari u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.

Od deset najpretraživanijih događaja u 2018, čak sedam je sportskih i da nije Australijan opena i Vimbldona, fudbal bi delovao kao jedini sport važan Srbima na toj Guglovoj listi.

Svima nam je još u svežem sećanju ovosezonski nastup Zvezde od Lige šampiona, njena pobeda nad Liverpulom i remi sa Napolijem, ali i igra Srbije u Ligi nacija.

Nismo zaboravili ni Feliksa Briha, ni Švajcarsku i Brazil, niti Kostariku. Pod velom misterije je i dalje Matićeva izjava, "Srbija će te opet izdati, Nemanja", ali i odnos selektora Mladena Krstajića sa svojim igračima.

Zvezda i njeni navijači su burno proslavili titulu "zapalivši Kalemegdan", tom prilikom je stradao i autobus. Opet je bilo spornih sudijskih odluka u Superligi i pitanja ko koga favorizuje i po kojoj ceni.

Partizanu se desila promena na klupi, pa su crno-beli posle godinu i nešto dana izgubili strpljenje za trenera Miroslava Đukića posle izgubljene trke za titulu i anemične igre koju kasnije nije uspeo da podigne ni Zoran Mirković u borbi sa Bešiktašom za Ligu Evrope.

S druge strane, navijači gube strpljenje za upravu Partizana pa se na stadionu u Humskoj sve češće mogu čuti poruke protiv uprave, dok je priča jeseni u domaćem fudbalu i to kako je Radnički iz Niša prebacio 50 bodova, i na tabeli jesen završio iza prvoplasirane Zvezde.

Zaista burna 2018. godina je za nama...

Selektor na Mundijalu bez trenerskog iskustva

Njen početak protekao je u znaku promene selektora Slavoljuba Muslina koji je Srbiju odveo na prvi Mundijal posle osam godina pauze i propuštanja takmičenja u Brazilu. Dvadeset devetog decembra 2017. ozvaničeno je da će Mladen Krstajić ostati selektor Srbije do daljnjeg.

Jedni će reći da je Muslin opravdano, zbog negledljive igre ili nepozivanja Sergeja Milinković-Savića, morao da ode, drugi da je Mladen Krstajić za selektora doveden bez ikakvog iskustva i da je to besmislen potez očajnika koji nisu našli bolju alternativu.

Krstajiću se zameralo i to što je uopšte prihvatio tu ulogu bez ikakvog pravog trenerskog iskustva. Kakva god da je bila stvarna pozadina čitave te priče, sada možemo da konstatujemo samo da se desila i kakve je posledice proizvela.

Tokom 2018. bilo je mnogo onih koji su otpisali Krstajića u startu i od početka pričali da će nas zbog selektorovog neiskustva isprašiti na prvenstvu.

Na mahove je protiv Nigerije bilo jako dobre igre u pripremama, Bolivija ok, nije merodavna, protiv Kostarike smo bili bolja ekipa, pa i protiv Švajcarske dok nam se posle sopstvenog gola nije odsekla sva hrabrost.

Poraz od Brazila već je bio nešto sa čime se nije bilo teško pomiriti, ali sa „orlom“ Šaćirija i Džake, te „slepilom“ Feliksa Briha, to je znatno teže svariti.

Da smo tada sačuvali svoj gol ili da smo dali još neki, Srbija bi prošla grupu, a Krstajić bi možda postao instant bog, ovako... Ovako mora da nosi breme koje mu je došlo sa funkcijom.

Jokanovićev uspon i pad

U vreme kada se obično drugi deo Superlige tek zahuktavao, a naša javnost se polako kroz rubriku „Odbrojavanje“ na sajtu B92 zagrevala za Mundijal, sa Ostrva su stizale lepe vesti.

Od vikenda do vikenda je bilo lepo pročitati kako je jedan srpski trener uspešan u nekoj od jačih evropskih liga.

Slaviša Jokanović je sa Fulamom žario i palio Čempionšipom i napravio niz od 23 utakmice bez poraza, što je „kotidžersima“ omogućilo da se kroz plej-of bore za Premijer ligu posle pola decenije.

Veliko je interesovanje tada vladalo i za nastupe Aleksandra Mitrovića koji je baš u Fulamu uspeo da podigne svoju formu dovoljno da se, inače nezanimljivi Fulam pomno prati i u Srbiji.

Mitrović je na 20 utakmica dao 12 golova i to mu je posle neslavne epizode kod Rafaela Benitesa u Njukaslu podiglo i samopouzdanje, ali i cenu jedno tri puta, ako je verovati Transfermarketu.

Mladi Smederevac će kasnije nastaviti da daje golove, pa će jedno vreme u Premijer ligi biti prvi strelac, ali će u odbrani Fulama biti „vrata stalno otvorena“, pa će očajnom odnosu primljenih i datih golova ceh platiti upravo Jokanović kome je u novembru uručen otkaz.

Falus na "derbiju" i "puškaranje" na Topčiderskom brdu

Proleće je u Srbiji donelo i nekoliko kontroverzi. Na 157. "večitom derbiju" igranom na stadionu "Rajko Mitić", nije se ponovilo nasilje sa 156. derbija kada je na južnoj tribini desila tuča sa krvavim epilogom, ali je izbio drugačiji skandal.

Jedanaestog aprila, u ložu gde je sedela uprava Partizana ubačen je veliki falus sačinjen od balona, a navijači su skandirali uvredljive poruke potpredsedniku kluba iz Humske Vladimiru Vuletiću.

On nije ni bio na stadionu, ali su predsednik Partizana Milorad Vučelić i finansijski direktor Miloš Vazura iz protesta otišli i kasnije tu akciju navijača u saopštenju nazvali "kukavičkim, primitivnim linčom".

Ovo saopštenje je bilo samo jedno od mnogih kojima su se međusobno "puškarali" Zvezda i Partizan iz svojih rovova na Topčiderskom brdu, što ove, što prošle godine.

Dok je Zvezda prošle godine lepila etikete i predsedniku FSS Slaviši Kokezi i Fubalskom savezu za "otetu titulu", Partizan se 2018. pitao kako to da su u Zvezdi unapred znali da će osvojiti titulu ove godine.

Rat saopštenjima se već po pravilu javlja kada se lomi ko osvaja sav plen u ligi i kome će se upisati još jedna recka, kada već ostali timovi u ligi nažalost nisu konkurentni Zvezdi i Partizanu.

Crno-beli su između ostalih na sav glas tražili i VAR tehnologiju u Srbiji, kako bi takmičenje bilo regularnije, a i jedni i drugi se rado prisećaju spornih sudijskih odluka u korist rivala. Prepucavanja su išla od fudbala preko istorije, politike, pa čak i "čojstvo i junaštvo" književnosti i po pravilu su bila zamorna.

Dva kluba čak ne mogu ni da se saglase u vezi sa tim koliko titula imaju jedni, a koliko drugi, pa svima ostaje samo tanka nada da sukoba između uprava Zvezde i Partizana neće biti već za nekoliko meseci.

Zapaljeni autobus Zvezde i zapaljiva atmosfera na Mundijalu

Tek što je ta borba utihnula, a prvenstvo proletos bilo rešeno, navijači Zvezde rešili su da naprave feštu šetnjom do centra grada.

Dok su se turski navijači, koji su došli zbog Fajnal fora Evrolige sklanjali, a policija postavljala po sporednim ulicama duž Knez Mihailove, kroz „Knez“ je prolazila velika svetleća masa koja je na kraju uz navijačke pesme završila simbolično kod spomenika „Pobedniku“.

Nekoliko kilometara pre toga, na Autokomandi bakljom je zapaljen autobus na kom su bili fudbaleri Zvezde. Nastala je čak i pesma "Ale ale ale o, Giška (Vujadin Savić prim. aut) bus zapalio“, a najbitnije je da niko u toj situaciji nije povređen.

Navijači Zvezde su nakon toga očekivali leto tokom kog će gledati i Srbiju na Svetskom prvenstvu, ali i Zvezdu u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Kvalifikacije Zvezde nisu krenule dobro, Svetsko prvenstvo je krenulo idealno.

Aleksandar Kolarov se pobrinuo za potpunu euforiju kada je golom protiv Kostarike doneo zasluženu pobedu Srbiji 1:0 u prvoj utakmici na prvenstvu.

Usledilo je "daj da pobedimo Švajcarsku, pa daj Brazilce da se igramo“ raspoloženje. U najavi utakmice sa Švajcarskom bilo je priče o svemu, manje o rođenim i daleko više o onim naturalizovanim Švajcarcima.

Granit Džaka je mesecima pre prvenstva pričao kako će se uvek boriti protiv Srbije za Albaniju i Kosovo, Šaćiri je na svoje kopačke stavio zastavu države koja ni ne postoji, a sve je sa fudbalskog pomerano na politički teren. Počinje utakmica, Tadić centrira, Mitrović skače u petom minutu i bam! Srbija vodi 1:0.

Čekaj, za koga igraš – Švajcarsku ili Albaniju?

J***te pa mi ćemo ove da „ubijemo“ do kraja ako je ovako krenulo – bila je reakcija ljudi koji su pored mene gledali tu utakmicu.

Desilo se obrnuto, mi smo ubijeni u pojam. Džaki je ostavljeno previše prostora, a svi znaju da je to neoprostiva greška, ako samo pogledaju neke od golova koje je dao za Arsenal. Probušio je mrežu Stojkovića i delovao kao da mu iz očiju više izbija bes nego iskrena radost dok je šakama formirao oblik albanskog orla.

Da tu ne bude kraj, pobrinuo se i nemački sudija Feliks Brih. Pred početak meča, pričam sa svojim kumom i kažem da mi ne deluje logično ideja da Nemac sudi Švajcarcima jer me to podseća kao da Srbin sudi Hrvatima.

"Ma nema šanse da će Nemac tako da se zeza sa svojom reputacijom i da nešto tu brlja". Ok, rekoh. Desilo se suprotno. Svesno ili namerno nije ni bitno, ali Brih je prevideo situaciju koja je mogla da promeni tok meča kada je u 66. minutu dosudio faul Mitrovića a nad njim su čist penal napravila dvojica igrača Švajcarske.

Kontra Šaćirija kasnije je došla samo kao so na ranu i ostavila gorak ukus, ne zbog političke konotacije cele priče, već zbog toga što je Srbija to mogla da dobije, a nije.

Protiv Brazila je delovalo kao da niko nije preterano ni verovao u pobedu, pa taj komotni poraz od 2:0 niko od navijača nije mogao da uzme previše za zlo selektoru, ali je paralelno sa time tinjalo trenje Krstajića sa igračima.

Luka Milivojević i Matija Nastasić (nije igrao u Rusiji) su kasnije javno istupili protiv Krstajića, dok je pred Mundijal bilo nejasno i zašto Mijata Gaćinovića nema u sastavu, iako je sa timom prošao kvalifikacije.

Prvenstvo je za Srbiju bilo gotovo pre kraja juna, a nokaut faza je ostala nedosanjani san za sve generacije rođene posle 1998. godine ili one koji su bili mali da bi gledali šampionat u Francuskoj.

Zemljotres u Salcburgu, muk zbog trenutka nepažnje u Humskoj

Zvezdine kvalifikacije za Ligu šampiona nisu počele ubedljivo. Remi bez golova sa Spartaksom u Jurmali, ali pre svega igra Zvezde nisu davali mnogo razloga za optimizam da će se ponoviti Liga Evrope od prethodne godine.

Spartaks je u revanšu pobeđen, Suduva je potom bila formalnost, razloga za brigu bilo je u Trnavi posle gola Spartaka, da bi potpuna ludnica nastala u Salcburgu zbog poteza Bena i Degeneka u mometima kad je Zvezda već bila prežaljena kod 2:0 za domaćine. Razloga za brigu je nestalo.

Zvezdin ulazak u Ligu šampiona posle četvrt veka je definitivno jedan od glavnih fudbalskih događaja, posle godina gorkih i teških poraza na putu do Evrope. Ostaje samo žal što Partizan nije mogao do LE. Gomeš je dao gol za 1:0 u Humskoj u 14. minutu i sve je odmah tog trenutka već bilo spremno za slavlje.

Samo što je već u narednom trenutku na semaforu pisalo 1:1, a Partizan nepažnju skupo platio. Posle beogradskih 1:1, u Istanbulu Bešiktaš nije ostavio mnogo nade beogradskoj ekipi i rešio je sve već do poluvremena, a do kraja sa 3:0 samo potvrdio prolaz dalje.

Šteta je i zato što dva srpska kluba nisu uspela da ponove uspeh iz prošle godine koji bi pomogao Srbiji i sa koeficijentima za naredne godine. Od letos ne treba zaboraviti ni uspeh Spartaka koji je eliminisao prašku Spartu u kvalifikacijama za Ligu Evrope, iako je poklekao pred jačim Brondbijem.

Tek što se završila sezona kupanja počinjalo je takmičenje koje su mnogi čekali sa skepsom, a još manje razumevanjem – Liga nacija.

Bratski okršaji u Ligi nacija

Još nisu zarasle rane od poraza sa Mundijala, a Srbiju su čekale Rumunija, Litvanija i Crna Gora u grupi 4, lige C.

Takmičenje je prevazišlo očekivanja, barem u onim kvalitetnijim ligama, naročito u A. Tu smo svedočili katastrofi Nemačke, usponu Holandije, poniženju Hrvatske protiv Španije, pa onda i slatkoj osveti Hrvata...

Sve u svemu, bilo je dobrog fudbala koji je obično rezervisan za najveće smotre. Pošto Liga nacija ima i takmičarski značaj, i sastavi i pristup ekipa nisu bili ležerni kao da je reč o prijateljskim utakmicama i to je dobro.

Paralelno smo svedočili i tome da Srbija igra nerešeno sa Rumunijom, da promašuje penale, te da pobeđuje Crnu Goru i Litvaniju. Nekako je bilo pomalo žalosno gledati naše fudbalere koji igraju u ligi C, a svesni smo da imaju kvalitet za više od toga.

Lepa slika stigla je tada iz Podgorice kada su Crnogorci pozdravili himnu "Bože pravde", a u Rumuniji su navijači kažnjeni jer su skandirali "Kosovo je Srbija". I dalje verujem da nije bogzna kakav uspeh niti za hvaljenje to što je ovaj tim došao do prvog mesta u svojoj grupi i što će stoga imati dve prilike da ode na Evro 2020.

Mitrović igra dobro na Ostrvu, Prijović je odličan u Grčkoj, Jović „rešeta“ u Nemačkoj, Tadić igra kao preporođen u Holandiji... Matić je doduše u padu forme, Kolarov više nije u cvetu mladosti, kao ni Rukavina, ali ima tu još dobrih igrača koji mogu da popune mesta.

Dakle, lepo je što je Srbija među najboljima u ligi C, ali to treba da joj bude samo usputna stanica do onih viših liga.

"Srbija će te opet izdati, Nemanja", cvet maka i Banetova traka

Koliko je dalji uspon izvodljiv, nije baš jasno, jer nisu jasni ni mnogi odnosi u reprezentaciji, pa je tako mnogo pažnje izazvala jedna Matićeva objava na Instagramu.

"Da, Nemanja Matić je spreman da pogine za Srbiju, kao što je njegova otadžbina, s istim entuzijazmom, spremna da ga ponovo izda. I uradiće ona to. Nemaj nikakvu sumnju, moj Nemanja”. Ostala je nedoumica ko će to izdati Matića i zašto, naročito ako znamo da je jedan od omiljenijih igrača među navijačima Srbije.

Pažnju je izazvao i kada su u Engleskoj nosili cvet maka u čast poginulih britanskih vojnika, a Nemanja odbio da to učini zbog toga što je Engleska učestvovala u bombardovanju SR Jugoslavije.

Englezi zbog toga nisu bili najsrećniji jer su smatrali da je reč o nepoštovanju, a u Srbiji su mnogi tad saznali za cvet Natalijinu ramondu, koja predstavlja srpsko znamenje iz Prvog svetskog rata.

Pored ovih događaja, posle višegodišnjeg staža sa kapitenskom trakom na ruci, zamenjen je Branislav Ivanović, a traka je u martu predata Kolarovu.

"Zadovoljstvo mi je da predstavim zamenika kapitena i kapitena koji će voditi ekipu u narednom periodu. Moja ideja sa Kolarovim kao kapitenom i Matićem kao zamenikom je da imaju moć da nastave tamo gde je Bane stao. Bane je mnogo dao Srbiji i ona njemu. Pričali smo, ovo su neke interne stvari koje rešavamo u svlačionici", rekao je tada Krstajić.

Jesenas je bilo utakmica u kojima nijedan od njih nije igrao za Srbiju pa je traku nosio Rukavina.

Najlepša fudbalska jeseni

Kada je žreb Zvezdi u Ligi šampiona dodelio Pari Sen Žermen, Liverpul i Napoli, jasno je bilo da je reč o najtežoj grupi. Kao za baksuza, tek što se vratiš u Ligu šampiona, vrate te i na zemlju očekivanja da ćeš nešto da uradiš.

Umesto toga, šok na Marakani odmah u prvom kolu 18. septembra. Napoli je imao šanse, nije ih koristio, Milojevićeva Zvezda nije odstupala u odbrani, Milan Borjan je pritom branio odlično i osvojen je bod.

Dva šamara i crveno-belima i srpskom fudbalu viđena su u Parizu i na Enfildu, ali onda ekstaza u režiji Milana Pavkova i pobeda nad Liverpulom na "Rajku Mitiću" 2:0 obeležila je klupsku godinu.

Brojni strani mediji su bili u šoku, ređali su se hvalospevi sa svih strana, u Zvezdi su podsećali da je ona veliki klub, a ESPN je čak pisao da su crveno-beli nešto što fudbalska Evropa ne sme da izgubi.

Taj trijumf nad Liverpulom je pokazao da ponekad budžet ne mora da igra glavnu ulogu u doba kada milioni na računu kroje rezultate na terenu. Zato je to najlepša fudbalska priča jeseni.

Dok je u Ligi šampiona igrala s dužnim poštovanjem prema svima, Zvezda je sa rezervistima krstarila kroz Superligu i jesen završila sa 59 bodova, 19 pobeda i dva remija.

Radnički iz Niša je drugi sa 50 bodova, a treći je Partizan sa 44. Svi oni svakako idu u plejof sa ovakvim rezultatima, ali je zanimljivo da za promenu dva vodeća mesta ne pripadaju najvećim srpskim klubovima.

I to je dobro, ali nije baš kad se čuje kako sudija „navlači“ za Radnički, Radnik, kako se Zvezdi ili Partizanu olako dele penali... sve to uvek baca mrlju na prvenstvo i toga je bilo i ove godine.

Suma sumarum, od deset najtraženijih događaja ove godine, Svetsko prvenstvo, pa utakmice Zvezda – Liverpul, Srbija – Švajcarska, Srbija – Brazil, Zvezda – Napoli bile su među njima.

Australijan open i Vimbldon su bili jedini nefudbalski termini koji su se našli na listi. Da li to znači da smo imali plodnu fudbalsku godinu? I da i ne. Dok je reprezentacija realno mogla dalje u grupi na Mundijalu, od Zvezde je nerealno bilo i očekivanje da će osvojiti četiri boda u „grupi smrti“.

Prvo se nije desilo, drugo jeste. Naši igrači u Evropi igraju veoma dobro, konačno možemo da kažemo da nam špicevi rade, čak i u nekim od najjačih evropskih liga i to sve može da nas raduje.

Vladan Milojević je zbog rezultata sa crveno-belima na kraju godine proglašen najboljim trenerom, Aleksandar Mitrović zbog uspeha sa Fulamom i dobre forme u reprezentaciji najboljim igračem, što je podstrek da budu samo bolji.

Sledeće godine se možda razmrsi i čvor na relaciji Krstajić – igrači i Krstajić – Savez pa neke stvari i tu budu jasnije nego što su danas. Možemo samo da nagađamo da li bi Muslin napravio bolji rezultat na Mundijalu i to je činjenica, ali da nije bilo kako su se mnogi nadali, nije.

Zbog toga bi bilo dobro da naredne godine tokom reprezentativnih akcija ne bude tenzije koja je obeležila ovu godinu, jer nas već od 2019. čeka prilika da odemo na prvenstvo koje kao nacija nismo videli punih 20 godina.